Izvor: Blic, 25.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropom se širi strah od recesije
Posle Amerike, strah od recesije širi se Evropskom unijom, nakon što je Evropska centralna banka (ECB) najavila mogućnost povećanja glavne kamatne stope na 4,25 odsto u borbi protiv rastuće inflacije u kombinaciji sa usporavanjem rasta, najvećim u poslednjih pet godina. U 15 zemalja regiona zabeležen je pad proizvodnje, što uz sve veće cene nafte i hrane i inflaciju od 3,7 odsto (rekord evrozone u poslednjih 16 godina) budi zabrinutost zbog trenutnog stanja privrede i njenih perspektiva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, veruje, međutim, da će se Evropa uspešno obračunati sa ovim problemom i da se lako može ponoviti situacija iz sedamdesetih godina kada je naftna kriza izazvala pravu tehnološku revoluciju i podstakla eksperimentisanje sa novim tehnologijama.
„Za razliku od nas, u Evropskoj uniji je inflacija jedan od najvažnijih pokazatelja ekonomske stabilnosti, pa se čak i ulazak u evrozonu uslovljava time da ona ne prelazi dva-tri odsto, a sve preko toga zvoni na uzbunu. EU zato neće dozvoliti da inflacija postane hronična pojava", ističe Bajec za „Blic" i dodaje da to ne znači da u nekim zemljama, posebno među novijim članicama, ona neće biti veća.
On priznaje da postoji opasnost od spirale inflacije kada jedan problem hrani drugi - zaposleni traže veće plate, poslodavci zbog toga povećavaju cenu proizvoda i tako ukrug - ali smatra da će EU uložiti ozbiljne napore da se to spreči.
Bajec kao glavni razlog za jačanje inflatornog pritiska u evrozoni vidi vrtoglavo povećanje cena nafte, gasa i hrane: samo od maja prošle godine nafta je poskupela za 86 odsto, a hrana za 44 odsto.
S takvom ocenom slaže se i Goran Nikolić, savetnik Privredne komore Srbije. Među faktorima za ovakav trend on navodi i politiku ECB, koja je od 2001, kao i američke Federalne rezerve i druge banke svetskih ekonomskih sila, vodila politiku realno negativnih ili minimalno pozitivnih realnih kamatnih stopa, što je podstaklo rast kreditiranja. Još jedan problem je, po njemu, delimično prelivanje američke kreditne, hipotekarne krize, izazvane izdašnim i neselektivnim davanjem kredita, kao i fiskalna ekspanzija u SAD, gde su javni rashodi znatno prevazilazili prihode.
Nikolić istovremeno ističe da ne treba preuveličavati problem inflacije, jer evrozona ipak ove godine beleži rast od jedan odsto, što jeste manje od dva - dva i po odsto, koliko je do sad imala, ali ne može značajnije uticati na pad životnog standarda.
Žan-Klod Triše, predsednik ECB, nagovestio je da bi jedna od mera za suzbijanje inflacije mogla biti povećanje kreditne stope na 4,25 odsto. Nikolić kaže da Triše pokušava da predupredi situaciju iz sedamdesetih godina kada je inflacija dostizala i do 10 odsto, ali to će možda moći da se postigne i ograničenim pooštravanjem monetarne politike.
Posledice za Srbiju
Rekordna inflacija u evrozoni upozoravajuća je za Srbiju zato što su njeni uzroci isti kao i kod nas, objašnjava Goran Nikolić, ekonomski analitičar. Usporavanje ekonomskog rasta u Evropi je veći problem za nas jer se usporava rast našeg izvoza, a istovremeno poskupljuju krediti, što otežava ponudu i dostupnost kredita za preduzeća iz Srbije. Obični građani će tu inflaciju osetiti u vidu većih rata za ranije uzete kredite zbog rasta euribora, referentne kamatne stope za pozajmice u evrima. Tako, ako ste pre dve i po godine uzeli kredit od 30.000 evra, sada će vam rata biti veća za 40-45 evra, ističe Nikolić. Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, ukazuje da je za nas glavni problem naša inflacija, koja bi mogla da dostigne 12 odsto na godišnjem nivou. A naša inflacija je, objašnjava Bajec, mnogo više „domaći proizvod", pa je tako treba i lečiti - smanjenjem monopola, posebno na tržištu namirnica, i obuzdavanjem javne potrošnje.
Inflacija preti globalnom privrednom rastu
Posle pet godina ujednačenog rasta u svetskoj privredi, globalna inflacija dostiže rekordno visoke stope. Inflacija je dostigla najviši nivo za proteklih 16 godina u svim zemljama EU i Saudijskoj Arabiji, dok je rekordna stopa zabeležena u Švajcarskoj posle 14, u Singapuru posle 25, a u Kini posle 11 godina.
