Izvor: Blic, 22.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropljani hvale oklevanje Buša
Evropljani hvale oklevanje Buša
BRISEL - Zemlje EU i dalje govore o 'solidarnosti' sa SAD, a ankete javnog mnjenja pokazuju da većina zapadnih Evropljana želi da njihove vlade učestvuju u vojnoj akciji protiv terorizma, pri čemu su Francuzi za to 'zagrejani' skoro isto koliko i Britanci. Iako su Nemci poslovično oprezniji, kancelar Šreder nije bio ništa manje odlučan od Francuza, mada se Rudolf Šarping, nemački ministar odbrane, distancirao se od američke priče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o ratu, upozorivši da se ne sme koristiti emotivan rečnik. 'Nismo na rubu rata', istakao je on.
Bušov tim je dobio pohvale evropskih vlada zbog odmerenog reagovanja i odbijanja da odmah uzvrati, ali je sve očiglednije da bi Evropljani mogli da ispolje priličnu uzdržanost u vezi sa vojnim akcijama, utoliko pre što neki evropski funkcioneri nisu baš zadovoljni dokazima koje su Amerikanci do sada ponudili. Neki evropski analitičari i stručnjaci otvoreno izražavaju zabrinutost u vezi sa pitanjem kuda bi globalni rat protiv terorizma i, što je još važnije, protiv država koje ga sponzorišu, mogao da odvede svet. Oni se plaše da bi SAD sada mogle da se upuste u sukob sa čitavim nizom zemalja koje podržavaju terorizam, što bi moglo da izazove sukob na celom Bliskom istoku. Dok se Kolin Pauer smatra umerenim političarem, mnogi Evropljani strahuju od 'instinktivnih reakcija' Donalda Ramsfelda i Pentagona. U Briselu je zato sa olakšanjem primljena vest da je između Amerike i Irana došlo do izvesnog približavanja. Ista tendencija zapaža se i na planu britansko-iranskih odnosa. Britanski sekretar za spoljne poslove Džon Stro najavio je u petak da će posetiti Iran, što je prva takva poseta od islamske revolucije 1979.
Stručnjaci upozoravaju da je sasvim jasno da američki 'jastrebovi' smatraju da je Irak glavni sponzor terorista i da bi napad SAD na tu zemlju, bez predočavanja čvrstih dokaza o njenoj umešanosti u najnovije događaje, mogao da dovede do toga da solidarnost Evrope 'popuca po šavovima'. Mnoge vlade i narodi EU već neko vreme otvoreno iznose stav da su sankcije protiv Iraka bespotrebne i surove prema običnim Iračanima. Ako borba protiv Bin Ladena bude ograničena na sudsku i obaveštajnu saradnju, EU će ostati solidarna. Međutim, širi vojni napadi bi mogli da izazovu nelagodnost kod stanovništva. Ne samo zbog posledica koje bi to imalo na humanitarnom planu, već i zbog straha da bi, ukoliko se njihove zemlje previše uključe u 'kaznenu američku politiku', mogli da uslede teroristički napadi odmazde na evropske gradove.
Francuski predsednik Žak Širak dva puta je ove nedelje razgovarao sa kineksim predsednikom Đijangom Ceminom. 'Dve strane su razmenile mišljenja o borbi protiv terorizma i zaštiti svetskog mira', saopštila je kineska agencija Hsinhua. Iako je šef kineske diplomatije Tang Đijasuan obećao da će Peking podržati Vašngton i iako je Kina zvanično saopštila da neće dozvoliti ulazak Bin Ladena na njenu teritoriju, ova zemlja, zajedno sa Francuskom i Rusijom, smatra da u donošenju bilo koje odluke o odmazdi treba da učestvuej Savet bezbednosti UN.
Čak su i neki tradicionalni arapski saveznici Vašingtona pozvali SAD na uzdržanost. 'Ne možemo da se borimo protiv terorizma tako što ćemo biti osvetnički nastrojeni', upozorio je saudijski ministar inostranih poslova princ Saud al-Fejsal. GB/JS
