Izvor: Blic, 10.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa traži alternativu za rusku naftu
Evropa traži alternativu za rusku naftu
Posle Nemačke i Poljske zbog rusko-beloruskog spora oko cena i tranzita, bez nafte su juče ostale i Slovačka, Češka i Mađarska. Ruska kompanija 'Transnjeft' prekinula je izvoz energenata na zapad u Evropu kroz naftovod 'Družba' preko Belorusije pošto je beloruska strana počela da uzima naftu namenjenu evropskim zemljama na ime nedavno uvedene tranzitne carine od 34 evra za svaku tonu.
Prekid snabdevanja još jednom je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokazao loše strane evropske zavisnosti od ruskih energenata, a sve podseća na prošlogodišnji spor između Moskve i Ukrajine oko gasa. Sada je situacija drugačija jer ugrožene zemlje imaju zalihe za između 70 i 90 dana tako da neće doći do nestašica, ukoliko se spor na relaciji Moskva-Minsk reši u dogledno vreme.
Evropska komisija, izvršno telo EU, saopštila je juče da nema 'trenutne pretnje' da dođe do nestašice i pozvala dve strane da pronađu rešenje. Ali Angela Merkel, kancelarka Nemačke koja predsedava EU, ističe da incident pokazuje koliko je važno da EU ne zavisi samo od jednog izvora energije:
'Neprihvatljivo je to što je Rusija prekinula izvoz bez konsultacija i to je uništilo poverenje. Moramo da čuvamo energiju i da se okrenemo izvorima obnovljive energije. Neophodno je i da ponovo razmotrimo posledice faznog ukidanja nuklearne energije', rekla je Merkelova.
Nemački ministar ekonomije Mihael Glos kaže da, uprkos strateškim zalihama, sukob Rusije i Belorusije mora što pre da se razreši kako bi obe strane pokazele odgovornost prema kupcima.
Reagovala je i Međunarodna agencija za energiju (IEA) navodeći da evropske zemlje mogu da podnesu gubitak isporuka nafte i da zahvaljujući strateškim rezervama mogu da se okrenu ka alternativnim dobavljačima. Tako je Češka povezana i sa zapadnoevropskim sistemom naftovoda, preko nemačkog Inglolštata, dok Mađarska ima vezu sa jadranskim naftovodom.
Uprkos tome što za sada nema razloga za paniku, Češka, Slovačka i Poljska, nove članice EU, traže od Brisela da Unija pokaže 'energetsku solidarnost' i da izvrši pritisak na Rusiju, kako bi se osiguralo dopremanje energenata.
'Ovo je upravo slučaj kada bi trebalo da se pokaže smisao EU, a zemlje ne bi trebalo da deluju pojedinačno, već solidarno zajedno', kazao je Martin Ržiman, ministar industrije i trgovine Češke.
Češki premijer Miroslav Topolanek optužio je Rusiju da koristi energente kao deo neoimperijalne politike.
Zamenik poljskog ministra privrede Pjotr Naimski izjavio je da bi Poljska, ukoliko spor duže potraje, mogla da zatraži od Rusije da im u skladu sa ugovorom nadoknadi štetu.
Zvanična Moskva tvrdi da prošlogodišnji sporovi sa Ukrajinom, pa sa Moldavijom, Gruzijom i sada sa Belorusijom potiču još iz vremena Sovjetskog Saveza i da ne želi da i dalje bivšim republikama prodaje energente po znatno nižim cenama od tržišnih.
Kritičari tvrde da Rusija energente koristi kao političko oružje za povraćaj uticaja u inostranstvu. Međutim, gde je interes Rusije da, recimo, Gruziji ili Ukrajini prodaje 1.000 kubnih metara gasa za 50 dolara, ako na Zapadu može da dobije više od 200 dolara za istu količinu? Pretnje da bi EU mogla da nađe alternativne izvore energenata (Severno more i Bliski istok) ne uzbuđuju previše zvaničnu Moskvu jer predviđanja su da će tražnja za energijom u Kini i Indiji u narednoj deceniji porasti nekoliko puta. Upravo je zahvaljujući visokim cenama energenata na tržištu Rusija tokom 2005. od izvoza nafte zaratila 117 milijardi dolara, a od izvoza gasa 32 milijarde.
A. Petrović Putin: Obezbedićemo naftu Evropi
Predsednik Rusije Vladimir Putin poručio je vladi da nastavi pregovore sa Minskom o isporukama nafte i tranzitu kroz njenu teritoriju i da obezbedi isporuke korisnicima u zapadnoj Evropi. On je naložio da se 'učini sve što je moguće kako bi se obezbedili interesi zapadnih korisnika' ruske nafte. Putin je podsetio da Rusija direktno podržava Belorusiju, smanjujući joj cenu za gas. On je naveo da Rusija zato gubi 3,3 milijarde dolara. Srbija neće imati problem
Blokada naftovoda 'Družba' ne bi trebalo da značajnije utiče na snabdevanje Srbije, rečeno nam je u NIS-u.
- Mi se snabdevamo iz jadranskog naftovoda kod luke Omišljaj. Nafotovod 'Družba' je kod Siska povezan sa jadranskim naftovodom, krakom prema Budimpešti, ali NIS naftu doprema direktno iz luke Omišljaj - objašnjeno nam je u NIS-u, koji uvozi oko 75 odsto nafte koja stiže na tržište Srbije.
R. Ž. M. Uvoz preko naftovoda 'Družba'
Evropske zemlje uvoze trećinu svojih potreba nafte iz Rusije. Uvoz se vrši preko severnog i južnog kraka naftovoda 'Družba', a najveći uvoznik je Nemačka. EU uvozi 76 odsto svojih potreba nafte, a posle Rusije najveći dobavljači su Norveška, S. Arabija i Libija. Alternative za 'Družbu' su naftovod do luke Primorsk i naftovodi do luka na Crnom moru.
.jpg)
