Izvor: Blic, 29.Jun.2010, 03:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa progurala finansijski asketizam
Predstavnici 20 najrazvijenijih zemalja sveta složili su se na samitu u Kanadi da smanje nacionalne deficite i istovremeno pokušaju da podstaknu privredni rast, što znači da je prevagnulo insistiranje članica iz Evrope na strogoj štednji nad zalaganjem SAD za podsticanje potrošnje. Za razliku od jedinstva ispoljenog na prethodna tri krizna samita G20, lideri su ovoga puta odlučili da usvoje „izdiferenciranu“ ekonomsku politiku „skrojenu“ po meri svake zemlje posebno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />Dominik Stros-Kan, šef Međunarodnog monetarnog fonda, izjavio je da se usredsređivanjem na budžetske deficite pojednostavljuje problem zbog toga što se situacija razlikuje od zemlje do zemlje. On je dodao da je neophodan i robustniji rast, ali i da isto tako mora da se smanje nezaposlenost i teret velikog javnog duga.
Predlozi za uvođenje globalnog poreza bankama nisu prihvaćeni i ta mera će biti prepuštena svakoj zemlji pojedinačno. Ipak, na samitu se insistiralo na tome da banke moraju da imaju veća finansijska pokrića za slučaj izbijanja krize u budućnosti.
Prema oceni analitičara, završno saopštenje više razotkriva razmimoilaženja između vodećih ekonomskih sila sveta o načinima za izlazak iz recesije i ozdravljenja kako svetske, tako i nacionalnih privreda. Zaključci samita obiluju ne samo formulacijama o usaglašenim merama, već sadrže i konstataciju da svaka zemlja može da izabere vlastiti put rešavanja finansijsko-ekonomskih problema. Pri tom je uoči samita nekoliko zemalja, recimo SAD i Britanija, pokušalo da progura odluke o strategiji za izlazak iz krize sa kojima se mnogi nisu složili i koje su označavale faktički produžetak krizne, a ne postkrizne strategije, i velike državne rashode.
Uoči samita, SAD su upozoravale da previše radikalne mere za smanjenje budžetskog deficita mogu da izazovu novu globalnu recesiju, ali evropske države, pre svega Nemačka, smatraju da u slučaju odlaganja može doći do nagomilavanje dugova. Kao posledica toga, SAD su se složile s tim da se dvostruko smanjenje deficita uključi u spisak inicijativa G20 u zamenu za formulaciju da prioritetni zadatak treba da bude privredni rast.
G20 je ponovo podržala takozvane napore za uspostavljanje ravnoteže: pretpostavlja se da će zemlje s trgovinskim suficitom - pre svega Kina - usvojiti mere za smanjenje izvoza i podsticanje unutrašnje potražnje, a zemlje s trgovinskim deficitom - naročito SAD - uložiti napore u suprotnom smeru.
G20 je zatražila od banaka da raspolažu kapitalom pomoću koga će samostalno moći da izdrže udarce finansijskih kriza. SAD, Nemačka, Velika Britanija i Francuska zalažu se za uvođenje poreza koji bi nadoknadio troškove za spas banaka, a zemlje kao što su Kanada, Brazil i Indija, koje nisu morale da dokapitalizuju banke iz budžeta, protive se tome.
Reforma MMF i Svetske banke
Na samitu u Torontu zemlje G20 obećale su da će ratifikovati sporazum o reformisanju kvota i glasova u MMF i podržale su analogne reforme u Svetskoj banci. G20 je takođe usaglasila principe bankrotstva finansijskih institucija, kao i mere za zaštitu poreskih obveznika u slučaju bankrotstva. Odlučeno je i da se osnuje radna grupa za izradu mera za borbu protiv korupcije.
Dobitnici i gubitnici sastanka grupe dvadeset najrazvijenijih u torontu
SAD
Barak Obama, predsednik SAD, došao je na samit zalažući se za sveobuhvatnu reformu finansijskih propisa, ali je malo šta od toga usvojeno. SAD su morale i da popuste pred evropskim zahtevima za veću štednju.
Kanada
Uuspešno je lobirala protiv uvođenja globalnog poreza za banke da bi se finansirali budući antikrizni paketi, a za incijativu da G20 podrži konkretne ciljeve smanjenja deficita. Ali protesti su bacili senku na njenu ulogu domaćina skupa.
Kina
Prevagnuo je zahtev Pekinga da se iz saopštenja G20 izbaci pohvala Kini zbog napretka na planu fleksibilnosti kursa juana, jer nije želelea da stvara presedan, čak ni pozitivan.
Nemačka
Za pristanak G20 da dvostruko smanje deficite do 2013. zaslužna je isključivo kancelarka Angela Merkel. „Odustajemo od konjunkturnih programa. To je više nego što sam očekivala", naglasila je ona.
Rusija
Rusija se zalagala za reformu međunarodnih finansijskih institucija, ali na tom planu nije postignut veći prodor. U većini drugih pitanja uspešno je odbranila svoj stav.
Britanija
Dejvid Kameron, britanski premijer, izborio se za priznanje potrebe za oštrim budžetskim kresanjima i uspeo da sa Obamom izbegne javno neslaganje oko britanskog naftnog giganta BP krivog za ekološku katastrofu u Meksičkom zalivu.
