Izvor: Danas, 20.Jun.2016, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa mora da zaštiti izbeglice
Poslednje nedelje maja je najmanje 1.050 migranata i azilanata izgubilo život u Sredozemnom moru. Oni su žrtve nespremnosti međunarodne zajednice da se bave potrebama najugroženijih ljudi na svetu. Ove godine do sada je umrlo više od 2.800 migranata - što je gotovo 40 odsto više nego u istom periodu 2015. Gotovo svi ti smrtni slučajevi mogli su da budu sprečeni. Sa svakim ugašenim životom gubimo malo od svoje humanosti.
Međunarodno reagovanje na izbegličku krizu očigledno >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nije dalo gotovo nikakve rezultate da bi se ona ublažila. To potvrđuje i porast broja ljudi koji rizikuju svoje živote da bi prešli iz Severne Afrike - bez obzira na ciljane aranžmane poput onog između Evropske unije i Turske priliv ljudi širom Sredozemlja će se nastaviti.
To ne treba da iznenađuje. Migranti iz Severne Afrike koji su došli do obala Italije pobegli su od rata u Iraku i Siriji, prisilne regrutacije u Eritreji, stalnog konflikta u Avganistanu i nasilja kriminalnih grupa u drugim delovima Afrike. Neki možda nisu tehnički izbeglice, onako kako je definisano Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. Ali gotovo svi oni beže od opasnih situacija koje je uzrokovao međunarodni sukob, unutrašnji razdor, prirodne katastrofe i ekonomski krah. Kakav god bio njihov pravni status, oni zaslužuju dostojanstvo i zaštitu od ugnjetavanja i svaki napor da se obezbede garancije za njihovu bezbednost. Vreme je da se prihvate činjenice - zidovi, ograde, patrole ratnih brodova ne mogu da spreče beg očajnih ljudi. Oni samo produbljuju opasnosti s kojima se migranti suočavaju na njihovom putu i donose korist krijumčarima koji ih vrebaju; krijumčari ljudi su samo prošle godine od migranata koji prelaze u Evropu zaradili između pet i šest milijardi dolara.
Budući da je gotovo 60 miliona ljudi raseljeno širom sveta, hitno je potrebna međunarodna saradnja i, iznad svega, političko rukovodstvo da bi se migracija učinila bezbednijom. Da bi se stavila tačka na niz nepotrebnih smrtnih slučajeva, međunarodna zajednica mora da intenzivira primenu dobro osmišljenih programa za raseljavanje i obezbedi bezbedne rute za azilante.
Godišnji target na globalnom nivou za raseljavanje izbeglica je 100.000, mnogo manje od potrebne cifre. Ali i uprkos tome, države-članice EU i druge razvijene zemlje čak ni tu ograničenu obavezu ne uspevaju da ispune. Mnogo više mora da se učini.
Situacija u regionu Sredozemlja predstavlja izazov, ali nije da nema nade. EU ima više od 500 miliona stanovnika i veliko bogatstvo; to neće biti promenjeno zbrinjavanjem jednog miliona ili čak nekoliko miliona azilanata. Ona ne može da okrene leđa migrantima koji su ostavljeni da mesecima čekaju u neprikladnim objektima u Grkoj i Italiji, dok se njihovoj deci oduzima pravo na obrazovanje.
Umesto da udovoljavaju ksenofobima koji šire strah, lideri EU moraju da govore glasnije i koriguju pogrešnu percepciju u vezi s migrantima. Ne samo da moraju da nedvosmisleno saopšte da razvijeni svet ima obavezu da zaštiti izbeglice sveta, već moraju i da objasne zašto se pružanjem pomoći izbeglicama, ako se to uradi dobro, može pomoći da se izgrade zdravije zajednice i jače ekonomije.
U jednom nedavnom izveštaju ekonomista Filip Legren je pokazao kako zemlje koje investiraju u uspešnu i brzu integraciju pridošlica u radnu snagu mogu da u roku od pet godina ostvare dvostruko veće ekonomske dobitke u odnosu na početni izdatak. Da bi se to ostvarilo, neophodna je sveobuhvatna strategija koja omogućava migrantima da iskoriste svoje veštine da bi postali produktivni članovi društva dok ponovo izgrađuju svoje živote.
Izgleda da Nemačka to razume, pošto se nedavno obavezala da potroši više od sto milijardi dolara na integraciju izbeglica tokom sledećih pet godina. Takođe je nedavno usvojila zakon o integraciji čija je svrha da pruži jezičke veštine, spreči formiranje geta i novim pridošlicama olakša pristup tržištu rada.
Važno je upamtiti da mnogi migranti koji nisu zvanično izbeglice ponekad mogu da budu u opasnosti u njihovim matičnim zemljama. Sledeće nedelje će Inicijativa za migrante u zemljama u krizi, što je uspešni primer mini-multilateralizma koju predvode SAD i Filipini, otkriti nove smernice za pružanje pomoći zemljama da unaprede svoju sposobnost da štite migrante (bez obzira na njihov status) pre, za vreme i nakon izbijanja krize. Slično tome, na samitu G7 u Japanu u maju, lideri glavnih ekonomski razvijenih zemalja sveta su obećali da „će povećati globalnu pomoć da bi se zadovoljile hitne i dugoročne potrebe izbeglica i drugih raseljenih lica kao i njihovih zajednica-domaćina“. Fondovi moraju da budu dostupni da bi se pomoglo tranzitnim zemljama i zemljama-domaćinima da obezbede smeštaj, obrazovanje i zaposlenje migrantima u nevolji.
Ljudska bića su uvek prelazila granice, a kako svet bude postajao sve globalizovaniji, oni će nastavljati to da čine. Demagozi tvrde da se otvaranjem vrata migrantima nacije-domaćini transformišu do neprepoznatljivosti; zapravo, uticaj migracije je izuzetno pozitivan. Migranti podmlađuju ostarela društva i stvaraju preko potrebnu ekonomsku aktivnost.
Pretvaranje Evrope u tvrđavu, potkopavanje slobode kretanja po kontinentu, pooštravanje graničnih kontrola i izbegavanje kako pravnih tako i moralnih obaveza da se zaštite ugroženi je strategija koja ne uspeva. To osujećuje teško stečene poene EU i predstavlja teške troškove za svetsku ekonomiju.
Sada je potrebno delovanje. Leto tek što je počelo. Ako međunarodna zajednica ne obezbedi jasnu inicijativu, može se očekivati da još migranata pohrli u klimava plovila i rizikuje svoje živote da bi došlo do Evrope. Zarad humanosti vreme je da obustavimo ovu noćnu moru.
Autor je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za međunarodnu migraciju, bivši je generalni direktor Svetske trgovinske organizacije, komesar EU za konkurentnost i glavni državni pravobranilac Irske
Copyright: Project Syndicate 2016.
