Izvor: Vostok.rs, 10.Apr.2011, 19:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa menja novčani kurs

10.04.2011. -

Vreme jeftinog novca je u Evropi završeno. Evropska centralna banka (ECB) donela je odluku da poveća stopu refinansiranja za jednu četvrtinu procenta. Kreditori su zadovoljni, dok su zemlje-dužnici užasnute. Ako je to povećanje prvo u ciklusu, evrozonu čekaju veliki potresi.

Skoro dve godine, od maja 2009., stopa refinansiranja u evrozoni nalazila se na rekordno niskom nivou 1 odsto godišnje. Taj, bezuslovno, pravi korak u vreme finansijske krize, u periodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << obnavljanje ekonomije je bio poput medveđe usluge. U evrozoni je počela da se ubrzava inflacija, dok je potencijal ekonomskog rasta, stimulisan od strane niske stope, već iscrpljen. Zato se u evrozoni pretpostavljala stroža novčano-kreditna politika. Međutitm, eksperti nisu očekivali da će se taj događaj poklopiti s molbom Portugalije o pomoći od strane EU. Ako je povećanje stope za jednu četvrtinu procenta za kreditore uglavnom psihološki činilac, za dužnike ono bi moglo da postane prava propast. Verovatno, kada je ECB procenivala potencijalne rizike i korist od takvog koraka, poslednja je prevagla. Interesi Nemačke su ispali važniji od grupe PIGŠ – Portugalije, Irske, Gračke i Španije, - kaže ekspert za ekonomiju Dmitrij Tratas.

Prevagli su strah inflacije i pregrevanja pre svega nemačke ekonomije. S time je povezan i pritisak od strane Nemačke na EU i Evrobanku.

Sam šef ECB Žan-Klod Triše je objasnio odluku o stopi povećanjem potrošačkih cena zbog poskupljenja nafte.

Poslednji ekonomski podaci su potvrdili da je dinamika poslovne aktivnosti u evrozoni pozitivna, ali nivo nestabilnosti i dalje ostaje visok. I dalje ćemo pažljivo pratiti razvoj situacije, uzimajući u obzir rast inflacionih rizika.

To povećanje nikako ne znači da Evropu očekuje čitav ciklus sličnih mera, - umiruje Triše. Međutim, istorijsko iskustvo svedoči da će upravo tako sve i biti, - uveren je Dmitrij Tratas.

Obično se povećanje stope odvijalo u ciklusima. Zato, bez obzira na reči Trišea, mislim da je to samo početak, te ćemo ove godine videti dva-tri povećanja stope za jednu četvrtinu procenta. Naglo povećanje je nemoguće zbog eventualnih negativnih procesa u ekonomiji. Zato se uvodi manje povećanje, posle izvesnog vremena sledeće i tako dalje.

Potrebno je paziti ne samo na stanje inflacije, već i na učvršćenje evra. Što je veća stopa, to je privlačniji finasijski prostor za investitore, to je skuplja valuta. Suviše visoki kurs smanjuje konkurentnost mesne robe na svetskom tržištu, što ne odgovara evropskim proizvođačima.

Osim toga, za Grčku, Irsku i Portugaliju postoji opasnost da se nađu sahranjeni pod svojim dugovima. Pomoć od strane EU i MMF za strogu budžetsku politiku, između ostalog, za Atinu, nije rezultirala znatnom korišću. Ona je stabilizovala situaciju u evrozoni, ali je u samoj Grčkoj izazvala socijalnu krizu. Zato EU ozbiljno razmišlja o restrukturizaciji dugova Grčke.

Slična sudbina preti i Portugaliji. Danas Lisabon da bi se rasplatio za pređašnje obaveze, uzima nove dugove. Eksperti su u nedoumici: odakle će uzeti sredstva da bi vratio te dugove. Ispada da nosioci kreditnih obaveza moraju unapred da se spremaju za to da neće dobiti natrag veliki deo sredstava. Dakle, i evropski stabilizacioni fond, koji nazivaju evropskim finansijskim kišobranom, nema iz čega da se popunjava. Ponovo će se morati obratiti zemljama EU čvrste ekonomije. Međutim, ni njihove mogućnosti nisu beskrajne. Stvara se začarani krug. Uzimajući u obzir da glavnom svetskom dužniku – SAD – proriču defolt, svet, prema prognozama eksperata, očekuju novi potresi.

Izvor: Golos Rossii

Nastavak na Vostok.rs...

S media: Šoškić: Sredinom godine očekujem pad inflacije