Izvor: Press, 25.Okt.2010, 04:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa gubi uticaj u MMF-u
Predstavnici grupe 20 najrazvijenijih industrijskih zemalja (G20) postigli su dogovor o reformi MMF-a, koja predviđa smanjenje uticaja evropskih zemalja kod donošenja odluka i povećanje uticaja zemalja sa ekonomijom u ekspanziji, poput Kine i Indije
Direktor MMF-a Dominik Štros-Kan ovaj dogovor nazvao je istorijskim sporazumom.
- Ovo predstavlja najveću reformu otkako ova institucija postoji - rekao je Štros-Kan na sastanku u Južnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Koreji, gde su se sastali ministri finansija i šefovi centralnih banaka zemalja G20.
Trenutni način upravljanja MMF-om odražava uglavnom geopolitičko stanje koje je vladalo u doba osnivanja tog tela nakon Drugog svetskog rata. Pokazalo se kao staromodno, pogotovo nakon uspona novih ekonomija poput kineske, indijske, ruske i brazilske. Prema novom sporazumu, te zemlje će dobiti veću glasačku snagu, ali i preuzeti veće finansijske obaveze, a imaće i veći pristup fondovima MMF-a.
Suština reforme su promene u načinu na koji će biti vođen MMF, odnosno u izvršnom odboru koji broji 24 člana. Naime, više od šest odsto glasova prelazi u ruke zemalja s brzim razvojem. Evropa će odustati od dva, od ukupno osam ili devet mesta, koje sada ima u Izvršnom odboru MMF-a.
Do sada su pet najjačih članica MMF-a - SAD, Japan, Nemačka, Francuska i Britanija, imale svoje mesto u izvršnom odboru i mogle su da imenuju svoje izvršne direktore. Prema reformi, te direktore će ubuduće birati ceo odbor.
SAD su tražile da se još više smanji evropski uticaj, ali su prihvatile ovakvu podelu ukoliko zauzvrat zadrže pravo na veto kod donošenja najvažnijih odluka.
Inače, MMF funkcioniše kao nadzorno telo za globalni finansijski sistem i interveniše ukoliko se neka zemlja nađe u položaju da ne može da otplaćuje dugove. Njegov uticaj se povećao nakon globalne ekonomske krize.
