Izvor: Blic, 03.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro na udaru
Evro na udaru
Jedinstvena evropska valuta evro preživela je tri jaka udarca u poslednjih šest dana kao reakciju na najveću krizu Evropske unije u poslednjih pet godina. Prva dva udarca evru su zadali Francuzi i Holanđani odbacivši na referendumima Ustav EU. Treći i poslednji udarac usledio je posle izveštaja nemačkih medija da je vlada u Berlinu rešila da se distancira od jedinstvene evropske valute.
Iako se evro juče na svetskim berzama menjao za 1,22 američka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dolara, što je najniži nivo u odnosu na američku valutu u poslednjih osam meseci, prema pisanju magazina 'Štern' vlada kancelara Gerharda Šredera planira da okrivi evro za probleme u ekonomiji, opadanje izvoza i rast nezaposlenosti.
U oštroj kritici jedinstvenog monetarnog sistema 'Štern' navodi da je vreme za 'kršenje tabua' i priznavanja da je pre šest godina Nemačka ozbiljno oštećena odustajanjem od svoje nacionalne monete marke. Pod naslovom 'Evro nas uništava', članak ocenjuje da je jedinstveni monetarni sistem 'jedna od najgorih ekonomskih grešaka Nemačke od 1945. godine'.
Prema rezultatima najnovijih ispitivanja javnog mnjenja, 56 odsto Nemaca želi povratak marke. Vlada u Berlinu je oštro demantovala da je sastanak održan i da namerava da se distancira od evra.
Prejaka valuta
Međutim, ekonomisti se slažu u oceni da je 'prejak evro' jedan od glavnih krivaca za loše stanje u evropskoj ekonomiji, a samim tim i pokretač nezadovoljstva među Evropljanima koje je iskazano na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Oni ističu da je inferioran položaj i spora reakcija Evropske centralne banke tokom poslednje dve godine napumpala vrednost evra na svetskim berzama, što je direktno uticalo na smanjenje izvoza, manji ekonomski rast i veću nezaposlenost.
'Ono što je zemljama evrozone hitno potrebno jeste povratak poverenja potrošača u poslovanje. Slaba ekonomija će naterati Evropsku centralnu banku da smanji kamate u četvrtom kvartalu ove godine i tek tada možemo očekivati blagi ekonomski rast', kaže Dejvid Braun, nezavisni ekonomski stručnjak.
Zanimljivo je da je imenovanje Dominika de Vilpena za novog premijera Francuske umesto Žan-Pjera Rafarena takođe negativno uticalo na pozicije evra na svetskim berzama.
'Dominik de Vilpen drži socijalno-demokratske stavove po pitanju ekonomske politike. On bi mogao da uspori ekonomske reforme koje su preko neophodne kako bi se povećao ekonomski rast i smanjila nezaposlenost', rekao je Hans Ridiker, šef odeljenja za strategiju u 'BNP Paribank'.
Svih 25 zemalja članica Unije, kada je ekonomija u pitanju, dele sa na četiri grupe. Prvu i najvažniju grupu, srce evropske ekonomije, čine Nemačka, Francuska i Italija. Ove tri zemlje čine čak 70 odsto ekonomije cele evrozone i u njima leži najveći problem. Prema prognozama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Nemačka će ove godine imati rast od svega 1,2 odsto, Francuska 1,4, a Italija 0,6 odsto. Istovremeno, nezaposlenost u Nemačkoj je rekordnih 11,8 odsto, u Francuskoj 10,2 i u Italiji osam odsto. Zbog toga nije teško zaključiti gde leži nezadovoljstvo stanovnika ovih zemalja. To su osetili predsednik Žak Širak na referendumu o Ustavu, kancelar Gerhard Šreder porazom na nedavnim regionalnim izborima, a premijer Silvio Berluskoni je konstantno na meti kritika ekonomista.
Evropske zone
Drugu grupu zemalja čine Velika Britanija, Švedska i Danska koje nisu u evrozoni. Ove zemlje beleže konstantan ekonomski rast potpomognut strukturalnim reformama.
Treću grupu zemalja čine Belgija, Grčka, Španija, Portugalija, Finska, Austrija, Holandija, Irska i Luksemburg (sve su u evrozoni). Njihove manje ekonomije brže su se prilagodile jedinstvenom sistemu. Irska, primera radi, ima konstantan rast od 6,2 odsto godišnje u proseku. Ipak, velika nezaposlenost ove zemlje takođe je stavlja u nelagodan položaj. Četvrtu i poslednju grupu čini deset zemalja koje su 1. maja postale članice Unije.
A. Petrović
