Izvor: Blic, 05.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eutanazija podelila Italiju
Eutanazija podelila Italiju
Ema Bonino, italijanska ministarka za evropsku politiku, počela je juče dvodnevni štrajk glađu u znak podrške teško obolelom sunarodniku Pjerđorđu Velbiju, koji traži da mu se prizna pravo da odbije lečenje, odnosno pravo na eutanaziju.
Pjerđorđo Velbi (60), koji boluje od distrofije mišića i vezan je za krevet, diše zahvaljujući veštačkim plućima. On je 22. septembra napisao pismo italijanskom predsedniku Đorđu Napolitanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tražeći 'prikladnu smrt'. Istu molbu uputio je 27. novembra i svom lekaru. Juče je napisao još jednu molbu, u kojoj traži totalnu anesteziju kako ne bi osetio prestanak rada veštačkog aparata, na koji je priključen:
'Dolepotpisani Pjerđorđo Velbi traži isključivanje veštačkih pluća pod totalnom anestezijom, ako je moguće, oralnim putem'.
Zbog njegovih zahteva italijanski radikali, čiji je Ema Bonino član, pre deset dana su počeli organizovani štrajk glađu.
Radikali i Asocijacija 'Košoni', čiji je Velbi predsednik, tvrde da se štrajk širi i među italijanskim parlamentarcima. Italijanski zakon eutanaziju smatra protivzakonitom i ona je u toj zemlji kažnjiva zatvorom.
Nakon što je dobio pismo od Velbija, predsednik Napolitano je, prema pisanju dnevnika 'Republika', zatražio od parlamenta da preispita slučaj. Velbi u pismu ističe da bi i Italijani trebalo da imaju pravo na eutanaziju, baš kao što to imaju Švajcarci, Belgijanci i Holanđani.
U debatu o eutanaziji uključila se i Katolička crkva, koja se, prirodno, oštro protivi takozvanom ubistvu iz milosrđa.
'Niko nema pravo da oduzima život drugom ljudskom biću. Život je poklon od Boga i mora biti u potpunosti zaštićen', rekao je kardinal Havijer Lozano Baragan.
Protiv eutanazije se izjasnio i Čezare Skočimaro, 45-godišnjak koji boluje od neizlečivog tipa skleroze, a koji je vezan za krevet još od 1998. godine.
Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 58 odsto Italijana podržava ubistvo iz milosrđa. Zanimljivo je da eutanaziju podržava i 50 odsto lekara koji rade na intenzivnoj nezi ili na lečenju obolelih od raka. Četvrtina anketiranih lekara je potvrdila da je ubrzavanje procesa smrti rutinski postupak kod pacijenata koji boluju od neizlečivih bolesti. Svega deset odsto je decidirano izjavilo da se protiv eutanaziji.
Prošle godine u SAD se takođe povela velika debata o eutanaziji, čiji je povod bio slučaj Teri Šajvo, pacijentkinje koja se 15 godina nalazila u vegetativnom stanju nakon teškog oštećenja mozga. Njen suprug Majkl, zakonski staratelj, dobio je odobrenje suda da se Teri izvade cevčice preko kojih se hranila. Sud u Atlanti je odbacio žalbu njenih roditelja i Teri Šajvo je preminula posle nekoliko dana.
Pre četiri godine u teškim bolovima je preminula i Britanka Dajana Priti, majka dvoje dece, koja je bila potpuno paralizovana od vrata nadole. Umrla je u komi od gušenja, iako su joj pluća bila potpuno zdrava. Dajana je preminula samo dve nedelje pošto joj je Evropski sud za ljudska prava uništio svaku nadu da će njenom mužu biti dozvoljeno da joj asistira pri samoubistvu, koje je toliko želela, a za koje nije bila sposobna. Pre dve godine u Velikoj Britaniji je otkriveno da veliki broj pacijenata ide u švajcarsku kliniku 'Dignetis', gde se podvrgava eutanaziji. Tokom 2004. u ovoj klinici je izvršena eutanazija nad 42 pacijenta iz Britanije.
I.B. - A.P.
Gde je dozvoljena eutanazija
Eutanazija, ili ubistvo iz milosrđa, trenutno je dozvoljena u tri evropske države - Švajcarskoj, Belgiji i Holandiji. Zakonska regulativa je i u tim zemljama u potpunosti definisala pod kojim uslovima doktor može da izvrši eutanaziju.
Van Evrope eutanazija je dozvoljena u američkoj državi Oregon, Kolumbiji i nekim regionima Australije. Iako eutanazija nije zvanično legalizovana u Japanu, ubistvo iz milosrđa je dozvoljeno ukoliko su ispoštovana četiri uslova.
Pacijent mora da boluje od neizlečive bolesti, da trpi nesnosne bolove, da ga je nemoguće izlečiti i da je izrazio želju da umre. 'Volim život, ali ono što je meni ostalo nije život'
Pjerđorđo Velbi u poruci italijanskom predsedniku Đorđu Napolitanu, između ostalog, navodi:
'Ja volim život, gospodine predsedniče. Život je žena koja vas voli, vetar u kosi, osećaj sunčevih zraka na licu, večernji izlazak sa prijateljem. Život je, takođe, i žena koja vas ostavi ili kišni dan. Nisam melanholičan. Nisam depresivni manijak. Smatram da je smrt užasna, ali ono što je meni ostalo, više nije život, već jednostavno održavanje bioloških funkcija. Kada osoba sa neizlečivom bolešću odluči da se odrekne onih koje voli, prijatelja i života i zatraži da se prekine biološko preživljavanje, verujem da bi to trebalo respektovati'.
