Izvor: Politika, 21.Okt.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eta mora da skine fantomke
Žrtve terorizma i poklonici demokratije nisu zadovoljni objavom Ete o okončanju oružanih akcija, već traže da svi zločini budu kažnjeni i da se teroristička organizacija rasformira
Posle gotovo pola veka terora, separatistička baskijska organizacija Eta objavila je „definitivan kraj oružane borbe”. Velika vest za Španiju, ali i velika pitanja o dometima ovog saopštenja izdatog na način kakav upotrebljavaju teroristički silnici, bez kajanja i uz zastrašujuću scenografiju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Trojica u crno obučenih terorista, sa belim kapuljačama i uskim prorezima za oči i usta, sa nepoznatog mesta i u nepoznato vreme, objavili su ovu odluku, a video-snimak okačen o baskijski dnevni list „Garu” nosi prekjučerašnji datum.
„Eta je odlučila da definitivno okonča svoje oružane akcije”, rekao je anonimni čovek u sredini. U proglasu Ete se pozivaju vlade Španije i Francuske da „otvore proces direktnog dijaloga sa ciljem da se reše posledice sukoba”.
Španski analitičari, sa decenijskim iskustvom u dešifrovanju terorističkih eufemizama, zaključuju da Eta ima na umu oslobađanje sedamsto zatvorenika koji služe kaznu zbog smrtonosnih akcija. Eta zadržava oružje u svom posedu i ne pomišlja na rasformiranje svojih jedinica. U posledice sukoba ne ubraja, tumači se iz saopštenja, 829 ubijenih koji su stradali u Etinim napadima.
Rodbina žrtava ogorčena je što je teroristima pružena prilika da izigravaju „mirotvorce” i traži da nijedan zločin ne ostane nekažnjen.
To, po Hosu Pueljesu, čijeg brata je ubila Eta u junu 2009, „nije kraj terorizma” kakav su očekivale žrtve, već onakav o kome su teroristi mogli samo da sanjaju.
Iako se ne umanjuju značaj saopštenja Ete, španska javnost, političari, policija, obični građani, uglavnom se slažu da je „teroristička banda” morala da skine svoje kapuljače, da se izvini španskom društvu i Baskiji i da proglasi svoju privrženost demokratskim principima. To bi podrazumevalo njihovu rešenost da izađu pred lice pravde.
Eta je danas, kako se analizira u Španiji, praktično svedena na svoje osuđenike rasute po zatvorima. Dok pedesetak terorista na slobodi održava aktivnosti ove organizacije, 559 ih služi kaznu u Španiji, 140 ih je po zatvorima u Francuskoj, i pojedine grupe prebegle su u Kubu i Venecuelu. Pojedinci su se sklonili u Irsku i Meksiko.
Šta će se dogoditi sa osuđenim teroristima? Strahuje se da će Eta tražiti njihovu slobodu, u zamenu za svoju odluku da okonča oružane napade. Poznavaoci prilika tvrde da je Eta bila primorana da izađe sa bombastičnim saopštenjem jer „terorizam u Evropi, bilo da se radi o ekstremnoj levici bilo o desnici”, polako nestaje. Eta je u tom smislu ušla u ćorsokak. Pitanja baskijske eventualne nezavisnosti moraće da se razmatraju na sasvim drugi način. Podsetimo da Madrid i zbog baskijskog separatizma ne prihvata pritiske da prizna kosovsku nezavisnost.
Mesec dana pred prevremene izbore, sazvane usled nezapamćene ekonomske krize, odlazeći premijer socijalista Hose Luis Rodriges Sapatero okarakterisao je proglas baskijskih separatista kao „pobedu demokratije, zakona i razuma”. Mnogo je oprezniji Marijano Rahoj, iz desničarske Popularne partije, kome bi prema rezultatima anketa pripala Sapaterova premijerska funkcija. „Dok se Eta nepovratno ne raspusti, kaže, Španci neće biti mirni.”
Španija je u tranziciji posle smrti diktatora Franka rešila da ne dira u stare rane, već da krene napred, bez mnogo osvrtanja na počinjene zločine. Ovoga puta, kada je o Eti reč, javnost je čini se drugačije raspoložena. Ne veruje da je moguće zalečiti rane dok pravda ne stigne počinioce i nalogodavce zbog kojih je tokom decenija stradao 821 čovek i u strahu živelo stotine hiljada građana.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 22.10.2011
