Izvor: Politika, 04.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erupcija uličnog nasilja u Nemačkoj
U najžešćem sukobljavanju demonstranata i policije od Drugog svetskog rata naovamo povređeno preko hiljadu učesnika protesta i policajaca
Nemačka se minulog vikenda suočila sa erupcijom uličnog nasilja, nezapamćenog u posleratnoj istoriji dve Nemačke, i današnje ujedinjene države. Bilans subotnjih demonstracija protivnika samita G-8 u Rostoku još uvek budi nevericu široke javnosti. U sukobima oko osamdeset hiljada demonstranata i policijskih snaga, čiji broj nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << precizno naveden, već je označen kao "primeren izazovu", Rostok je opustošen. Pri tom je povređeno preko hiljadu osoba – više od pet stotina demonstranata i preko četiri stotine policajaca.
Oko stotinu uhapšenih vinovnika nereda – prema policijskim navodima 78, a prema izjavama očevidaca i organizatora protesta 120 – demolirani automobili, ulične barikade, miris paljevine sa tinjajućih zgarišta u sablasno pustim ulicama centra Rostoka, nad kojima još kruže policijski helikopteri, upućuju na dimenziju uličnog obračuna, sa političkom pozadinom i motivacijom.
Tragičnim bilansom sukoba obuhvaćeno je i pedesetak osoba sa ozbiljnim povredama. Dvadesetak demonstranata je, prema izjavama organizatora, u teškom stanju. Broj teško povređenih policajaca definiše se rečju "tridesetak". O povredama pripadnika policije, međutim, vlada nedoumica. Prema zakonima još iz vremena nadvojvotkinje Marije Terezije, austrijske vladarke Nemačkog carstva, svaki napad na uniformisanog čuvara reda, ozbiljniji od šamara, smatra se teškom povredom. Povlači za sobom odgovarajuće kažnjavanje vinovnika...
Apeli i međusobne optužbe
U prvim reakcijama, eskalacija nasilja u Rostoku naišla je na zdušnu osudu celokupne nemačke javnosti i njenih merodavnih oratora – predstavnika vlade i lokalnih vlasti, čelnika policije i organizatora demonstracija iz četrdesetak nevladinih organizacija. Apelovali su na smirivanje strasti i uspostavljanje reda. Organizatori protestnih okupljanja su se, pri tom, izričito ogradili od nasilnika u svojim redovima, ali nisu zapostavili priliku da ukažu na "rado prihvaćenu" provokaciju od strane policijskih organa, na potonju primenu prekomerne sile.
U naizmeničnom "kupanju toplom i hladnom vodom", doturanju krivice drugoj strani i potonjim pomirljivim tonovima, predstavnici suprotstavljenih strana nisu dali odgovor na pitanje – kako je situacija mogla da se otme kontroli?
Policija i organizatori saglasni su da je povod za izbijanje nemira bilo paljenje jednog policijskog vozila, parkiranog uz takozvanu liniju protestnog marša. Potom su usledile akcije i kontrareakcije fanatika među demonstrantima i na strani policije. Mediji tvrde: "Nervozni, zadatkom preopterećeni predstavnici policije sukobili su se sa demonstrantima, ne praveći razliku među prisutnim učesnicima protesta."
U nizu komentara i analiza predstavnika vlasti i organizatora demonstracija, kao i medija, bezmalo je zapostavljena činjenica da je sukob bio predvidiv – kao rezultat natezanja oko prihvatljivosti obima planiranih protesta, sa jedne strane, i do sada retko viđenih mera preventivne kontrole, na granici ustavne legalnosti, koju je policija sprovodila u poslednjih nekoliko nedelja.
Policija kritikuje vladu
Među kritičarima istakao se i predsednik Policijskog sindikata Nemačke GDP Konrad Frajberg – upirući prstom ka "neimenovanim i kratkovidim predstavnicima vlasti, koji su ignorisali predvidivost sukobljavanja": "Nisu pojmili ništa drugo osim primene sile, ne bi li se osigurali red i mir u regiji, uz istovremenu bezbednost učesnika samita..."
Izražavajući žaljenje, što su njegove kolege – pripadnici policije – uvučeni u beskrupulozno sukobljavanje sa demonstrantima, Frajberg je prebacio vladi u Berlinu da je zapostavila svoju obavezu da pravovremeno informiše javnost o političkoj neophodnosti održavanja skupa i o prioritetima Nemačke, kao organizatora okupljanja: "Umesto pridržavanja ustavnih načela, koja definišu slobodu okupljanja i izražavanja protesta, naši (nadležni) političari su pohrlili u nadmetanje, ko će pre ispuniti bezbednosne zahteve, koje su Amerikanci postavili."
Apsurdno, ili groteskno povođenje, svejedno, nemačkih organa za zahtevima Amerikanaca, dokumentovano je, apriori, u reportaži hamburškog "Šterna". Gradski oci baltičke banje Hajligendam i okolnih centara, pozabavili su se pitanjem, ne bi li trebalo zatvoriti obližnju nudističku plažu za vreme održavanja samita G-8: Inicijatori ove diskusije ukazali su da bi pogled na nage kupače mogao da "indisponira" predsednika SAD Džordža Buša i njegovu suprugu, prvu damu Amerike Loru.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 04.06.2007.]
.jpg)
