Izvor: Politika, 09.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erdogan zaratio sa novinarima i rektorima
Vodeća opoziciona Republikanska narodna partija podnela zahtev Ustavnom sudu da stavi van snage odluku parlamenta da vrati feredže na univerzitete
Specijalno za „Politiku"
Istanbul, marta – Čim je okončana velika ofanziva protiv kurdskih gerilaca u severnom Iraku, u Turskoj je otvoren novi front. Nacija se, kako izgleda, nepomirljivo podelila zbog vraćanja feredža na državne univerzitete.
„(To je) tiranija većine (u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << parlamentu)", pod upadljivim naslovom je objavljen komentar u „Hurijetu", jednom od najtiražnijih listova u Turskoj. U tekstu se kaže da je vlada podelila naciju, da je „411 ruku glasalo za haos". Taj podatak se odnosi na broj poslanika koji su u Medžlisu glasali za ustavne amandmane kojima se ukida zabrana nošenja turbana u visokim školama.
„Vi (novinari) ste oni koji, protivno društveno-moralnim vrednostima, svakodnevno na svojim stranicama objavljujete fotografije razgolićenih žena", ljutito je u jednoj TV emisiji uzvratio premijer Tajip Erdogan. On je optužio novinare da upravo oni dele društvo.
Novinari su izgleda svuda na svetu isti: kada nekoga uzmu „na zub”, onda izgube osećaj za meru. Tako se desilo i ovog puta. To im, doduše, nije prvi put da ratuju protiv premijera, koji je i odranije poznat po ne baš taktičkim, arogantnim napadima na štampu. Čak je zbog dve karikature, koje mu se nisu dopale, povlačio novinare po sudovima.
„On postepeno pokazuje pravo lice. Kada se jedan političar oseća nesigurno, onda je najlakše kritikovati medije... Erdogan kao da očekuje zahvalnost zato što nam nije uveo cenzuru zbog fotografija golišavih žena", ironično uzvraća predsednik Saveta za štampu Oktaj Ekši.
„Erdogan vidi demokratiju kao ulični tramvaj. Njegova netolerancija i kritika medija pokazuju da on nema demokratsku kulturu", uzvratio je Nail Gureli, kolumnista najprodavanijeg lista u Turskoj „Milijeta".
Novinari upozoravaju da premijer polako skida masku i da će tek pokazati svoje pravo lice. On hoće, tvrde, da vrati zemlju u prošlost: uvodi zabranu točenja alkohola u opštinama u kojima je njegova proislamistička stranka na vlasti, danas je vratio feredže u studentske klupe, sutra će vratiti šerijatski brak, ukinuće granicu između države i džamija.
Vlada je zaratila i sa rektorima državnih univerziteta koji odbijaju da se povinuju novim ustavnim amandmanima koji dozvoljavaju studentkinjama da nose feredže na fakultetima. Profesori smatraju da pre toga treba izmeniti i zakon o visokom školstvu.
Televizijske kamere su zabeležile nemile scene na pojedinim fakultetima. Čuvari su prisiljavali devojke da na ulazu odlože marame. Snimljene su i tužne scene: tuče devojaka sa feredžama i bez njih.
„Ova odluka će okrenuti studente protiv studenata. Mi se plašimo da će tenzije rasti, da će se univerziteti suočiti sa haosom", upozorava Mustafa Akajdin, jedan od čelnika Saveta univerziteta u Turskoj. Na udaru su se, tvrdi on, pre svih našli rektori univerziteta na istoku zemlje, tamo gde islamisti imaju duboke korene.
Talas podela nije mimoišao ni profesore. Na nekim fakultetima već dozvoljavaju nošenje feredža, iako drugi insistiraju da se prethodno mora izmeniti zakon o visokoškolskom obrazovanju u kome je zapisana ta zabrana.
U vladajućoj Partiji pravde i razvoja, za koju se tvrdi da ima tajni profundamentalistički program, shvatili su da je došlo njihovih pet minuta, ne pokazuju osećaj za složenost trenutka. Naprotiv. Funkcioneri stranke su pozvali državnog tužioca da odmah pokrene krivični postupak protiv rektora koji još ne dozvoljavaju nošenje feredža na univerzitetima. „Ti profesori su izvršili krivično delo", kažu u vladajućoj stranci.
Turska se giba. Sve oči su sada uprte u Ustavni sud kome je vodeća opoziciona Republikanska narodna partija podnela zahtev da stavi van snage usvojene amandmane jer su u suprotnosti sa „osnovnim principima ustavnog sistema". „U Turskoj se ne smeju mešati verska pitanja sa državnim i političkim." Šta će sada reći delioci pravde? Videće se uskoro. Oni su dosad, uz generale, bili glavni zaštitnici laicističke republike.
Vojislav Lalić
[objavljeno: 10/03/2008]
