Izvor: Politika, 05.Jun.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erdogan pritiska medije
U razjedinjenoj opoziciji se slažu: predsednika Turske treba zaustaviti dok ne bude kasno
Kampanja za parlamentarne izbore u Turskoj ulazi u završnicu u kojoj se ne biraju reči da bi se ocrnila protivnička strana i pridobili glasovi. „Opozicione partije su se udružile protiv uvođenja predsedničkog sistema i našle su zajednički jezik i sa terorističkim organizacijama: Radničkom partijom Kurdistana (PKK) i sa Pensilvanijom (što će reći verskim propovednikom Fetulahom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gulenom koji živi u SAD i navodno u Turskoj ima paralelne strukture vlasti). Njih podržava i jermenska dijaspora”, optužuje opoziciju Tajip Erdogan koji se zalaže za uvođenje, umesto dosadašnjeg parlamentarnog, predsedničkog sistema.
U kampanji za izbore, koji se održavaju 7. juna, on se posebno okomio na medije koji ne aplaudiraju vladi. „Oni će (novinari) platiti tešku cenu”, otvoreno preti šef države.
Na udaru su posebno pripadnici Gulenovog pokreta „Hizmet”, koji navodno u pravosuđu, policiji i nekim državnim službama ima svoje ljude i kuje urotu protiv vlade. Prema izveštajima lokalnih medija, u toku su gotovo svakodnevna hapšenja „zaverenika”.
U razjedinjenoj opoziciji u jednom se slažu: Erdogana treba zaustaviti dok ne bude kasno. On se već ponaša kao diktator i aktivno se uključio u izbornu kampanju iako bi trebalo da ostane po strani kao nadstranačka ličnost. Ali, Erdogan ne krije svoje vlastodržačke ambicije, mada je prema slovu ustava šef države poluprotokolarna figura.
„To bi bio kraj demokratije u Turskoj”, ističu u opozicionim partijama i tvrde da posle izbora neće podržati vladajuću stranku u nastojanjima da uvede predsednički sistem.
Opozicija optužuje vladu da se razmeće „lažnim obećanjima” o boljem životu građana, u situaciji kada se privreda, posle višegodišnjeg uspona, suočava sa mnogim problemima. U isto vreme Erdogan i njegovi najbliži saradnici žive u luksuzu i razmeću se narodnim parama. U tome kao da se izgubila mera. U opozicionoj Republikanskoj narodnoj partiji tvrde da Erdogan u novoj predsedničkoj palati sa hiljadu soba (AK saraj) „ima i pozlaćene toalete”. Šef države na te optužbe odgovara: „Dođite i proverite”.
U vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP) koriste svaku priliku da na svoju stranu privukli građane i osvoje dvotrećinsku većinu mesta u parlamentu (376 od ukupno 550), koliko joj je potrebno za promenu ustava. Prošlog vikenda gromoglasno je, očevidno ne slučajno, proslavljena 562. godišnjica osvajanja Konstantinopolja. Vladi bliski mediji preteruju kada kažu da se u Istanbulu okupilo milion i 500.000 ljudi, ali u svakom slučaju to je bio jedan od najmasovnijih skupova. Po naređenju Erdogana na toj smotri se pojavilo i 400 vojnika u odeći osmanskih askera.
„Ovo je istorijski datum ne samo za Turke nego za sve muslimane u svetu”, izjavio je Erdogan koji i na ovaj način želi da privuče nacionaliste koji još sanjaju o povratku slavne osvajačke prošlosti.
Sultan Mehmed Drugi je 29. maja 1453. godine osvojio Konstantinopolj. Odmah je naredio da se Aja Sofija pretvori u džamiju, kako bi i na taj način pokazao dominaciju muslimana nad hrišćanima. Turski reformator Mustafa Kemal Ataturk je posle pet vekova delimično ispravio taj istorijski zločin: 1935. godine pretvorio ju je u muzej – dakle, ni crkva ni džamija.
Najnovije igre nisu ostale bez odjeka među građanima koji još pate za slavnom prošlošću. U nedelju ujutro nekoliko hiljada vernika je ispred čuvenog hrišćanskog svetilišta klanjalo Alahu, tražeći da se „raskinu lanci oko Aja Sofije” i da se ona ponovo pretvori u džamiju.
Pojedini mediji špekulišu da bi Erdogan uoči nedeljnih izbora mogao, kao nekad sultan Mehmed, da klanja u Aja Sofiji. U kabinetu su opovrgli te tvrdnje.
Prema anketama koje treba primiti s rezervom, vladajući AKP će u nedelju ponovo osvojiti najviše glasova – najmanje 41 odsto, a prema nekim procenama čak više od 50 procenata. U toj partiji računaju i na glasove malih stranaka koje neće uspeti da preskoče visoki prag parlamenta (10 procenata) koji se onda proporcionalno pridodaju vodećim partijama.
