Izvor: Politika, 17.Okt.2014, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erdogan okrivio Lorensa od Arabije
Predsednik Turske kaže da u savremenom svetu postoje mračne sile koje izazivaju podele i pokušavaju da zapale Bliski istok
Mitski junak u arapskom svetu Lorens od Arabije, Englez koji je pre sto godina podizao bunu protiv Osmanskog carstva, kriv je i za sadašnji haos u regionu Bliskog istoka, smatra predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.
„Lorens od Arabije bio je britanski špijun prerušen u Arapina. Vi i danas možete videti nove Lorense koji pokušavaju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zapale taj region”, izjavio je Erdogan govoreći studentima na Marmara univerzitetu u Istanbulu. „Veštačke granice na Bliskom istoku koje su posle Prvog svetskog rata iscrtale imperijalne sile – Francuska i Velika Britanija – uzrok su dugoročnih patnji i stalnih kriza u regionu.”
Bivši britanski oficir Tomas Edvard Lorens je tokom Prvog svetskog rata uspešno pomagao plemenima na Bliskom istoku u pobuni protiv Osmanske imperije. Za Erdogana on je i sada „simbol stranog mešanja u unutrašnja pitanja regiona”.
Lorens od Arabije je postao mitski junak pre svega zahvaljujući kultnom filmu koji je režiser Dejvid Lin snimio 1962. godine i osvojio sedam Oskara. U njemu se proslavio dotad malo poznati engleski glumac Piter O’Tul.
Kada je počeo Prvi svetski rat, Lorens bio je veza između britanskih snaga i lidera arapskih plemena koja su digla glas protiv turske vekovne strahovlade. Film se dobrim delom bazira na njegovoj biografiji. Lorens od Arabije se dovodi u vezu sa mnogim pobedama Arapa nad Turcima čije je carstvo već bilo „bolesnik na Bosforu”. Poginuo je u Engleskoj u saobraćajnoj nesreći 1935.
Predsednik Erdogan kaže da je njegova zemlja sada obavezna da upozori svet na postojanje savremenih Lorensa koji kuju zavere, pod plaštom pružanja „dobrovoljnih usluga narodu”, kao i borbe za javno izražavanje i slobodu štampe. On nije pomenuo ko su te mračne sile koje povlače konce iz nekog budžaka, ali je u nastavku obraćanja studentima oštro kritikovao bivšeg saveznika zagonetnog verskog propovednika Fetulaha Gulena i njegov u Turskoj masovni pokret „Hizmet”, koji pokušava da u Ankari – kako kaže – stvori „paralelnu državu”. Na udaru su se našli i pripadnici Radničke partije Kurdistana (PKK) koji se decenijama bore za slobode i veća prava tog naroda u Anadoliji.
„Turska je jedina zemlja koja može da obezbedi mir u regionu, mi smo nada narodima na Bliskom istoku”, samouvereno poručuje Erdogan koji od dolaska na vlast pre jedanaest godina pokušava da se nametne kao predvodnik i zaštitnik muslimana u svetu pogotovo u zemljama koje su nastale na razvalinama bivšeg Osmanskog carstva. „Mi možemo ukloniti granice među narodima u regionu, ne fizičke granice, nego tako što ćemo im vratiti i uliti nadu i međusobno poverenje.”
Njegova vlada je krajem prošle decenije lansirala spoljnu politiku „nula problema sa susedima”, pod čim u Ankari podrazumevaju i zemlje u širem regionu (na Balkanu, Kavkazu, u severnoj Africi) sa kojima se Turska ne graniči. Mnogi to sagledavaju kao oživljavanje neoosmanizma, što u Ankari demantuju. U Egiptu, Iraku, Siriji i Izraelu povremeno optužuju Erdogana da se otvoreno meša u unutrašnja pitanja tih zemalja i da se ponaša kao „novi sultan”.
Erdogan ne krije svoje predvodničke ambicije. On ne propušta priliku da se oglasi kao zaštitnik Palestinaca u Gazi, muslimana u Nagorno Karabahu, Bošnjaka u Bosni i Hercegovini, Albanaca na Kosovu, Ujgura u Kini. Pri tome najčešće ne bira reči. To je potvrdio i kada je 10. avgusta postao predsednik zemlje.
„Danas su pobednici ovih izbora, ne samo Turska, nego i Bejrut, Sarajevo, Skoplje, Damask, Alep i Jerusalim”, slavodobitno je izjavio posle tog trijumfa.
Vojislav Lalić
objavljeno: 18.10.2014.
