Izvor: Politika, 12.Avg.2014, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erdogan menja Tursku
U nastojanju da se nametne kao zaštitnik islamskog sveta, novi šef države je izjavio da se njegovoj pobedi raduju i u Bejrutu, Sarajevu, Skoplju, Jerusalimu
Na Bosforu ništa novo: Tajip Erdogan je nastavio pobednički pohod koji je započeo pre jedanaest godina. On je pobedom na nedeljnim izborima, svejedno što ga mnogi često s pravom osporavaju, već ostavio neizbrisiv trag u savremenoj istoriji Turske, najdublji posle Ataturka.
„Ovo je istorijski dan, početak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nove ere Turske. Ovo je početak pomirenja i dosadašnje svađe treba ostaviti staroj Turskoj”, izjavio je on u govoru koji je kasno u nedelju uveče održao sa balkona zgrade, u kojoj je sedište njegove Partije pravde i razvoja (AKP) u Ankari.
U pomirljivom govoru jedino je najavio da će se boriti protiv „bande izdajnika” građanskog pokreta „Hizmet” verskog propovednika Fetulaha Gulena, koji živi u SAD i pokušava da ugrozi Tursku.
Harizmatični Erdogan nije propustio ni ovu priliku da sebe predstavi kao lidera islamskog sveta.„Danas su pobednici ovih izbora, ne samo Turska, nego i Bejrut, Sarajevo, Skoplje, Damask, Alepo, Jerusalim“– citirao je njegove reči vladi bliski istanbulski „Sabah”. Gotovo istu poruku Erdogan je izgovorio i posle pobede na parlamentarnim izborima sredinom 2011. godine.
Na izborima u nedelju, na kojima su građani prvi put direktno birali predsednika, Erdogan je osvojio 52 odsto glasova, zajednički kandidat opozicije Ekmeledin Ihsanoglu –38, a Kurd Selahatin Demirtaš – 9,7 procenata. Pogled na izbornu mapu Turske potvrđuje ono što se i odranije znalo: za Erdogana, koji ima duboke islamističke korene, listom su glasali konzervativni vernici u unutrašnjosti Anadolije. On je za njih bio i ostao predvodnik, gazda koji je razvlastio Ataturkovu elitu, jedini državnik koji se usuđuje da udari pesnicom o sto Izraelu odnosno SAD, generalima u Kairu. Harizmatičan, neretko arogantan, on zapravo nije imao pravog rivala.
Zahvaljujući brzom ekonomskom razvoju pridobio je i glasove sve brojnije srednje klase i poslovne elite. Liberalna Turska, oni koji žive u mestima na Egeju i Mediteranu, podržala je Ihsanoglua, dok je Demirtaš očekivano osvojio glasove na jugoistoku zemlje, tamo gde pretežno žive Kurdi.
Reagovanja u javnosti su različita, zavisno od toga ko gde stoji na političkoj sceni zemlje. Za one koji podržavaju njegovu stranku on je „nacionalni heroj”, dok se oni razložniji pitaju kuda će sada krenuti Turska, pošto je Erdogan u kampanji najavio jačanje pozicija šefa države. U opoziciji objašnjavaju da su drugi kandidati bili neravnopravni jer je Erdogan, kao premijer, u kampanji zloupotrebljavao državna sredstva, da je na glasačkim mestima bilo „trikova i prevara”.
Erdogan nema mnogo vremena za slavlje. Pre nego što se 28. avgusta useli u predsedničko zdanje na Čankaji, elitnom delu Ankare, on će morati da odredi naslednika na čelu partije u kojoj je dosad bio sve i svja, koji će samim tim postati i premijer. Ko će to biti? U početku se verovalo da će on, po „Putinovom receptu”, zameniti fotelje sa dosadašnjim šefom države Abdulahom Gulom, ali sada se pominju i druge kombinacije. Pored Gula, koji je još u igri, poslednjih dana se kao naslednik najčešće vidi šef diplomatije Ahmet Davutoglu. Ali, kada je Erdogan u pitanju onda se ne mogu isključiti iznenađenja.
„U svakom slučaju, to će biti ličnost koja će biti spremna da bude u dubokoj senci predsednika Erdogana”, ocenjuju politički analitičari u Ankari.
U kampanji Erdogan je najavio da kao predsednik koga je izabrao narod neće biti protokolarna figura, kao što su to dosad dobrim delom bili prethodnici. U njegovoj stranci su najavili da će pokrenuti inicijativu za promenu ustava i uvođenje predsedničkog sistema za šta im je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu koju sada nemaju. Na talasu uspeha na predsedničkim izborima Erdogan bi možda mogao da raspiše vanredne parlamentarne izbore, godinu dana pre roka.
Vojislav Lalić
objavljeno: 12.08.2014.
