Izvor: Politika, 08.Maj.2011, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erdogan čeka novi trijumf
Uoči izbora 12. juna, premijer obećava da će Turska 2023. biti među deset najvećih ekonomija sveta – a birači mu posle decenije na vlasti veruju
Od našeg specijalnog izveštača
Istanbul – Turska je uveliko u predizbornoj kampanji uoči glasanja 12. juna, ali u poređenju sa nekim drugim kampanjama ova nudi veoma malo uzbuđenja i političke buke.
Razlog je što premijer Redžip Tajip Erdogan sa velikom izvesnošću očekuje da dobije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << većinski glas oko 50 miliona birača i svojoj stranci obezbedi treći uzastopni jednopartijski mandat.
Premijerov optimizam utemeljen je na briljantnim ekonomskim uspesima druge najbrže razvijajuće privrede sveta koja je jednom nogom u Evropi a drugom u Aziji.
Erdoganovo obećanje da će Turska 2023. – kada bude slavila stotu godišnjicu republike – biti među deset najvećih privreda sveta a njeni stanovnici imati godišnji dohodak od 25.000 dolara ne deluju kao jevtin predizborni trik.
„Pitajte se da li u svom džepu imate 25.000 dolara ili nemate. Niko, ni u jednom delu sveta ne stavlja toliki novac u bilo čiji džep. Mi pričamo o ekspanziji privrede“, ključni je argument Erdoganove kampanje.
Očekivanje da će predstojeći izbori potvrditi stabilnost vladavine Stranke pravde i razvoja (AKP) nagoveštava ponavljanje ubedljivih uspeha koje je Erdogan zabeležio na izborima 2002. i 2007.
Poboljšanje standarda, rast zaposlenosti i perspektiva napredovanja, kombinovani sa ojačanim međunarodnim statusom Turske, čine se kao jači argumenti od kritika opozicije da koketiranje AKP sa islamom ozbiljno prete sekularnom karakteru države.
Po ustavu, AKP je sekularna partija, ali moralno i psihološki ona liberalne vrednosti promoviše u ramu islama nudeći nov model sekularizma koji religiji ne dopušta kontrolu nad institucijama države ali islamu omogućava aktivnu ulogu u javnom životu. Popot demohrišćana na Zapadu.
Erdogan je u međuvremenu, prošlog septembra, na referendumu izborio saglasnost javnosti da izvrši ustavne promene i, kako je ranije najavio, posle junskih izbora donese nov ustav koji će zameniti sadašnji donet u vreme vojnog udara 1980.
Ustavne promene treba da ubrzaju tursko približavanje EU i, između ostalog, ograničavaju moć vojske koja je u drugoj polovini 20. veka četiri puta intervenisala u političkom životu zemlje smatrajući sebe jedinim čuvarom Ataturkove republike.
Ubacujući novu energiju u svoju stranku, AKP je sa listi skinuo polovinu svojih sadašnjih poslanika i nominovao 78 ženskih kandidata za 550-člani parlament u kome žene sada čine tek deset odsto.
Najveća stranka opozicije, Republikanska narodna partija (CHP) koju je stvorio otac savremene Turske, Mustafa Kemal Ataturk, pogubila je oslonce u srednjoj klasi jer se protivila liberalnim ekonomskim i političkim reformama koje je AKP predstavljala kako bi Tursku približila EU.
CHP sebe pokušava da predstavi kao jedinog zaštitnika demokratije pred „naletom islamizacije“. Kemal Kiličdaroglu, lider ove agresivno sekularne stranke, neuspešno je pokušavao da armiju i sudstvo angažuje da zaustavi Erdogana.
U nedostatku ekonomskih argumenata, moto kampanje je na socijalnim i političkim slobodama u zemlji koja nije rešila decenijski problem sa Kurdima, u kojoj žene i devojke i dalje mogu da budu žrtve „ubistva iz časti“, koja se nije oslobodila cenzure a novinari se hapse.
Opozicionari pokušavaju da simpatije birača povrate stranačkom „revolucijom“: stari lojalisti skinuti su sa lista i zamenjeni rekordnim brojem žena i mladih kandidata.
Dovoljno možda za naredne izbore, ali nedovoljno da bi sda mogli da oslabe argument premijera koji ovih dana birače podseća na redove za ulje i gorivo u vremenima kada je CHP bio na vlasti:
„Oni su na sednicama vlade sedeli u kaputima jer nije bilo grejanja“.
Kiličdaroglu tvrdi da je njegova stranka prošla ozbiljnu transformaciju. „Sada ćemo zemlji doneti demokratiju i slobodu“, kaže on napadjući premijera čak i nebiranim rečima i obećavajaući „politiku po meri ljudskog bića“, novi ustav i reforme koje bi uspostavile veće lične slobode, uključujući i one za manjine Kurda ili Alavita.
Kurdi čine gotovo petinu stanivništva od 75miliona, a njihova Kurdska radnička partija – proglašena za terorističku organizaciju – od 1984. vodi vojnu i političku kampanju za dobijanje etničke autonomije na jugoistoku zemlje.
Prokurdska Partija mira i demokratije (BDP) pridružuje se kritikama Erdogana dok on demantuje da je vrhovno telo za nadgledanje izbora po njegovim instrukcijama zabranilo kandidature nekih nezavisnih, prokurdskih kandidata.
„Deliti ljudima Molotovljeve koktele, paliti i uništavati autobuse i ubijati ljude u njima nije ni demokratski niti su to ljudska prava“, kaže Erdogan imajući u vidu nedavne nerede u kurdskim područjima i ubistvo u sredu jednog policajca iz njegove pratnje na severu zemlje za koje je odgovornost preuzela grupa povezana sa zabranjenom Kurdskog radničkom partijom.
Ipak, za razliku od dosadašnje prakse po kojoj je kampanja bila dopuštena samo na turskom, agitacija na drugom jeziku neće biti kažnjavana zatvorom – što će političarima omogućiti da se biračima Kurdima obraćaju na kurdskom.
Ima još novina u skladu sa prošlogodišnjim promenama izbornog zakona. Limit ulaska u parlament spušten je sa 30 na 25 godina, kampanja – u kojoj će ukupno učestvovati 27 stranaka – produžava se za dva sata posle sumraka, drvene glasačke kutije biće plastične i prozirne a onaj ko nekoga onemogući daglasa biće kažnjen sa tri do pet godina zatvora.
A-timovi dva glavna politička rivala već su imenovani. Ipak, jedina drama u izbornoj noći 12. juna biće ona o procentu ubedljivosti pobede Erdoganove stranke čiji se šanse cene na 46-50 odsto.
Boško Jakšić
objavljeno: 09.05.2011.
