Izvor: Politika, 27.Apr.2014, 14:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Epilog krvave zore u Serdarima
Peti od dvadeset pripadnika teritorijalne odbrane Kotor Varoši koji su učestvovali u masakru nad srpskim civilima u Serdarima 1992. godine odgovaraće za zločin – pred austrijskim sudom u Lincu
Linc – Zemaljski sud u austrijskom gradu Lincu pokrenuo je postupak protiv petog učesnika masakra nad srpskim civilima u selu Serdari, u Republici Srpskoj, počinjenog u jesen 1992. godine.
Za zločin će odgovarati 46-godišnji Bošnjak sa austrijskim pasošem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čije ime nije saopšteno. Reč je o bivšem pripadniku teritorijalne odbrane Kotor Varoši – kasnijeg Sedmog korpusa armije BiH – koji je u praskozorje 17. septembra 1992. godine, u grupi od 20 pripadnika TO, upao u Serdare i napao nenaoružane civile – najprije vatrenim oružjem, a potom eksplozivnim sredstvima, navodi se u optužnici nadležnog tužilaštva u Lincu.
U napadu je ubijeno 16 srpskih civila, među njima dvoje dece uzrasta od četiri i dvanaest godina, a teško je ranjena i jedna trudnica. Javno tužilaštvo u Lincu navodi kao otežavajuću okolnost da su civili najpre svesno ranjavani, a potom su na njih bacane bombe.
***
Austrijski mediji komentarisali su vest da je na zahtev javnog tužilaštva u Lincu pokrenut sudski postupak protiv neimenovanog bošnjačkog ratnog zločinca – kao dvostruko kašnjenje.
„Osumnjičeni za ratne zločine biće izveden pred lice pravde sa 22-godišnjim zakašnjenjem, a kazna, koja će bez sumnje biti izrečena, biće određena posle sramotnog trogodišnjeg, oklevanja”, ističe se u izveštaju „Oberesterajhiše nahrihten”.
Vodeći dnevnik pokrajine Gornja Austrija, čiji je glavni grad Linc, s dobrim razlogom ovako rasuđuje. Austrijsko pravosuđe, naime, znalo je još u proleće 2011. godine za umešanost neimenovanog okrivljenog u masakr u Serdarima, pa mu je na osnovu tada raspoloživih dokaza odredilo jednomesečni pritvor.
Postupak je, međutim, ubrzo obustavljen. Prema tumačenju austrijskog pravosudnog organa, u Serdarima nije bilo reči o selektivnom masakru nad srpskim civilnim stanovništvom, već o žrtvama kao posledica ratnih dejstava. Drugim rečima, ubijeni srpski civili su proglašeni nekom vrstom „kolateralne štete”.
Do zaokreta u stavu gornjeaustrijskog tužilaštva došlo je tek posle proglašenja krivim četvorice „ratnih drugova” optuženog, pred nadležnim sudom u Sarajevu. Sud BiH osudio je u januaru ove godine Fikreta Planinčića i Seada Menzila na po 11,5 godina robije, Mirsada Vatrača na 10,5 i Rasima Lišančića na 9,5 godina zatvora.
S obzirom na povezanost austrijskog i bosanskog postupka, pokrenuto je pitanje kako su Austrijanci mogli da „previde” zločin i proglase srpske žrtve „usmrćenim u toku ratnih operacija”?
Kako „Politika” saznaje, pitanje je bilo predmet žestokih rasprava u nadležnom ministarstvu u Beču, odakle je naloženo lokalnom tužilaštvu da ponovo pokrene postupak.
Austrijski stručnjak za noviju istoriju i ekspert za analizu sukoba na Balkanu, univerzitetski profesor Mihael Jon smatra da nema razloga za sumnju u krivicu optuženog:
„Kada bosanski sud osudi Bošnjake za ratni zločin nad srpskim civilima – a naš Bošnjak je saučesnik osuđene četvorke u Sarajevu – onda je više nego jasno da je krivica postojala”, kaže Jon.
Profesorka za krivično pravo na Univerzitetu Linc Ingrid Mitguč ističe da je u skladu sa međunarodnim pravom Republika Austrija dužna da povede postupak protiv optuženog, s obzirom da Haški tribunal od 2008. godine ne pokreće nove postupke protiv počinilaca ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji, već ih prosleđuje matičnim sudovima u zemljama osumnjičenih.
Optuženom Bošnjaku sa austrijskim pasošem, dakle, biće suđeno za masakr u Serdarima u Lincu. Njegovi iskazi, međutim, biće prosleđeni i nadležnim organima u Sarajevu, što bi moglo da dovede i do otkrivanja i izvođenje pred lice pravde preostalih petnaest učesnika masakra.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 27/04/2014
