Izvor: Politika, 14.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Epidemija ebole u DR Kongu
Neizlečiva bolest hara u blizini granice sa Angolom i Zambijom
Prema izveštajima agencija
Kinšasa - Dvojica poglavica sahranjeni su početkom juna kod grada Kikvit na jugozapadu DR Konga. Svi učesnici pogrebne ceremonije prošli su pored preminulih i, po drevnim običajima, dodirnuli njihova tela. Pet dana kasnije svi ožalošćeni učesnici pogrebne procesije umrli su jezivom smrću: iznenada onemoćali, sa groznicom i visokom temperaturom, krvarili su iz usta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ušiju i očiju. Vlada DR Konga i Svetska zdravstvena organizacija potvrdile su ovih dana - četiri meseca od sahrane - da je u provinciji Zapadni Kasai izbila epidemija neizlečive ebole.
Dve laboratorije: u Fransvilu (Gabon) i Atlanti (SAD) potvrdile su prisustvo fatalnog virusa ebole u tkivima preminulih u Zapadnom Kasaiju, nedaleko od granice sa Angolom i Zambijom.
Svetski epidemiolozi upozoravaju da jedna veoma rasprostranjena vrsta slepih miševa u Podsahari ovog leta prenosi još jedan opasniji virus ("marburg") po rudnicima na severoistoku Angole i jugu Ugande. Uz "ebolu" i "marburg" u ekvatorijalnim zonama centralne Afrike širi se i dizenterija: od proletos nekoliko stotina ljudi pomrlo je iz neobjašnjivih razloga, saopštilo je ministarstvo zdravlja DR Konga.
Svetska zdravstvena organizacija "Lekari bez granica" i niz drugih međunarodnih organizacija šalju ovih dana ekipe stručnjaka u Zapadni Kasai sa zadatkom da zaustave širenje ebole i dizenterije. Zadatak je opasan po život.
Na ekvatoru, virusom ebole čovek se zarazi u direktnom dodiru sa šimpanzama, gorilama i antilopama, najčešće u lovu. Kada jednom dođe u dodir sa bilo kojom telesnom tečnošću obolele životinje čovek ima najviše 40 odsto šansi da preživi još tri sedmice. Svako ko dođe u dodir sa zaraženim čovekom, makar na razdaljini ljudskog daha, "zakačio" je smrtonosni virus.
Obuzdavanje takve bolesti zahteva skupocenu karantinsku opremu
(bolest je tako zarazna da lekari u dodiru sa obolelima nose skafandere namenjene samo za jednokratnu upotrebu) i vrhunske epidemiologe.
Od slučaja prve epidemije ebole 1976. godine na jugu Sudana, naučnici se upinju da razjasne sve faze prenošenja razorne bolesti sa životinja na ljude. Postoje četiri podgrupe virusa koje izazivaju ebolu: tri su zabeležene u DR Kongu, Sudanu, Ugandi, Gabonu, Obali Slonovače i Angoli. Četvrti tip podgrupe ebolinog virusa, poznatiji pod imenom "reston" registrovan je između 1986. i 1989. godine u američkim državama Virdžiniji, Teksasu i Pensilvaniji. Globalnom medicinsko-policijskom istragom utvrđeno je da je "reston" prenela grupa majmuna koji su sa Filipina izvezeni u SAD: kako su životinje zaradile ebolu u staništu nedaleko od Manile nikada nije razjašnjeno.
Razorne i dugotrajne epidemije ebole izbile su nekoliko puta u poslednje tri decenije širom ekvatorijalne Afrike. Od prvog slučaja epidemije u zapadnoekvatorijalnoj zoni Sudana do danas ebolom je zaraženo preko 1.850 ljudi, a 1.200 je umrlo. Najnovija epidemija ebole odnela je preko 165 života.
U međuvremenu, kongoanske vlasti su ove sedmice stavile u karantin dva ebolom najzaraženija grada u provinciji Zapadni Kasai, Mvbeku i Luebo. Svetska zdravstvena organizacija ističe da za sada, nema razloga, za zabranu trgovine i putovanja u DR Kongo, saopštila je novinska služba UN.
T. Vujić
[objavljeno: 14.09.2007.]
