Izvor: Politika, 10.Mar.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Epidemija ebole testira svet
Dok zastrašujuća bolest jenjava, zapadna Afrika sprema predlog „Maršalovog plana” za prolećno zasedanje Svetske banke
Sve zemlje treba da investiraju u zaštitu od globalnih epidemija: ta ulaganja trebalo bi da budu jedan od prioriteta u 2015. poručio je nedavno Džim Jong Kim, predsednik Svetske banke. Povod ove ocene je najmasovnija epidemija ebole - smrtonosne krvne bolesti koja od decembra 2013. do danas istrajava u delovima zapadne Afrike.
„Svet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi morao mnogo brže i efikasnije da reaguje u slučaju budućih smrtonosnih epidemija, da se izbegnu tragična i nepotrebna humanitarna i ekonomska cena koje su proizašle iz epidemije ebole”, smatra Džim Jong Kim. Liberija, Sijera Leone i Gvineja – epicentar prve epidemije ebole u zapadnoj Africi upravo su u procesu sabiranja svih posledica erupcije te pošasti, ali i pripreme „Maršalovog plana” svog privrednog oporavka koji će predstaviti na prolećnom zasedanju Svetske banke u Vašingtonu. Ostatak sveta – lane prilično uspaničen zbog mogućeg širenja ebole, danas uglavnom ne strepi od te pošasti koja je inače prvi put registrovana 1976. godine u ondašnjem Zairu (DR Kongo).
„Sada kada izgleda da ebola jenjava, strepimo da će donatori okrenuti glavu od žarišta epidemije koja na žalost može ponovo buknuti”, upozorila je Helen Sirlif-Džouns, predsednica Liberije na konferenciji o eboli prošle sedmice u Briselu.
* * * *
Deset hiljada mrtvih. Dvadeset četiri hiljade zaraženih najrazornijim tipom ebola virusa u zapadnoj Africi, jednom od najsiromašnijih regiona sveta. Ekonomska šteta? Između pola milijarde i 6,2 milijarde američkih dolara – zavisno od procene širine pogođenog područja. Pomoć ostatka sveta? Manje od polovine lane – u jeku epidemije – obećane 5,2 milijarde dolara. To je ugrubo dosadašnji međunarodni bilans posledica petnaestomesečne epidemije najopasnijeg oblika ebole čija smrtnost iznosi između 50 i 90 odsto, zavisno od podtipa virusa.
Uprkos drastičnim lokalnim i međunarodnim merama od kojih neke – poput zatvaranja državnih granica i obustave avio i pomorskog saobraćaja iz zdravstvenih razloga – nisu primenjivane od Drugog svetskog rata, epidemija ebole još nije sasvim suzbijena duž obala Gvinejskog zaliva.
Ipak, zapadna Afrika, pre svih Liberija, Gvineja i Sijera Leone – epicentar prve masovne pojave te pošasti – ovih dana ne kriju olakšanje zbog drastičnog pada broja slučajeva zaraze.
Koliko ove sedmice Beatris Jardolo, poslednja pacijentkinja obolela od ebole u Liberiji, puštena je kući zdrava sa lečenja iz kineskog medicinskog centra na periferiji glavnog grada Monrovije.
„Liberija je ipak na oprezu: pratimo zdravstvenu situaciju još 100 potencijalnih nosilaca virusa”, upozorio je Tolbert Njesvah, šef liberijskog centra za borbu protiv ebole. Obližnje Gvineja i Sijera Leone zabeležile su poslednje sedmice februara 132 nova slučaja ebole, 32 više nego sedam dana ranije, izvestila je Svetska zdravstvena organizacija.
U međuvremenu, ostatak sveta – do juče prestravljen zbog mogućnosti širenja boleštine daleko izvan „crne Afrike” – danas ne krije olakšanje zbog lokalizovanja zaraze u zapadnoafričkim bespućima.
Tako je Severna Koreja ove nedelje otvorila granice stranim turistima i učesnicima aprilskog maratona u Pjongjangu, nakon što ih je zbog ebole zatvorila za dođoše prošlog oktobra. Na drugom kraju sveta, Evropska komisija je ovih dana upriličila veliku međunarodnu konferenciju u Briselu sa temom „Ebola – od vanrednog stanja do oporavka”. Na skupu u Briselu lideri Liberije, Gvineje i Sijera Leona nastupili su sa predlogom da se osmisli međunarodni „Maršalov plan” za privrednu obnovu osakaćenog regiona čija je privreda pretrpela zbirnu štetu od minus 12 odsto očekivanog BDP-a ove godine.
„Sada kada izgleda da ebola jenjava, strepimo da će donatori okrenuti glavu od žarišta epidemije, koja nažalost može ponovo buknuti”, izjavila je Helen Sirlif-Džouns, predsednica Liberije.
Strepnja od moguće ravnodušnosti ostatka sveta ima osnovu u lanjskom odnosu međunarodne zajednice prema retkoj zarazi.
Najpre je Svetska zdravstvena zajednica mesecima ostajala ravnodušna na mnoge apele „Lekara bez granica” sa terena: da se nakon neobjašnjive pojave bolesti u Gvinejskom zalivu decembra 2013. ebola nezadrživo širi iz priobalja reke Mano na tromeđi tri države. Koliko 18. maja 2014. SZO je proglasio da će do 22. maja te godine prva epidemija ebole u zapadnoj Africi biti obuzdana. U tom trenutku boleštinom je bilo zaraženo 2.000 ljudi.
Potom, tek pošto je američki državljanin Patrik Sojer iz Nigerije zaražen ebolom stigao u u SAD početkom prošlog jula (i potom umro), u razvijenom svetu i tamošnjim medijima ebola je postala pokretač neviđene panike. Prošle jeseni naučnici su uveliko licitirali datume prvog pojavljivanja slučaja ebole u Francuskoj, Velikoj Britaniji... dok je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti SAD upozoravao kako bi u „narednom periodu” broj obolelih mogao da se duplira na svakih 20 dana.
Ništa od toga se nije desilo.
U regionu fizički gotovo izolovanom od ostatka sveta epidemija je zamrla uz oružjem obezbeđene karantine čitavih oblasti, uz kampanje podučavanja naroda za borbu protiv bolesti, pomoć domaćih i stranih medicinara – većinom dobrovoljaca – i uz pristigle priloge Svetske banke, EU, SAD i drugih darodavaca.
Ebolom ekonomski urušene države zapadne Afrike insistiraju da taj region sastavi predlog „Maršalovog plana” oporavka i strategiju njegovog sprovođenja i predstavi ga na prolećnom zasedanju Svetske banke u aprilu.
Tanja Vujić
----------------------------------------------------------------------
Bolest van Afrike zasad pod kontrolom
(Foto Beta)
Opora istina koju je epidemija ebole potvrdila jeste da je javnost urazvijenom delu sveta ozbiljnije počela da shvata opasnost tek kada je zaraza počela da se širi van granica zapadne Afrike. Procenjuje se da su u Evropi i SAD lečena najmanje 24 slučaja. Većinu pacijenata čine zdravstveni i humanitarni radnici koji su zaraženi ebolom u Africi i radi lečenja transportovani kućama.
Poslednji američki pacijent kojem je dijagnostikovana ebola stigao jeu SAD sredinom novembra, ali je preminuo nakon svega tri danalečenja u medicinskom centru u Omahi.
Kombinovani podaci američkog Udruženja za kontrolu i prevenciju zaraza, Svetske zdravstvene organizacije i Lekara bez granica pokazuju da je dosad u Americi registrovano deset slučajeva ebole. Dvoje ljudi zasad nije uspelo da se izbori sa bolešću, dok su se ostali oporavili. Humanitarni radnici, lekari, medicinsko osoblje i misionari dominiraju na listi zaraženih Amerikanaca, a među njima je i jedan snimatelj uticajne televizije.
U Španiji su registrovana tri slučaja ebole, ali je, za razliku od SAD, većina obolelih preminula. Pažnju svetske javnosti najviše je, međutim, privukao treći slučaj, medicinska sestra Tereza Romero Ramos koja je pobedila ebolu.
„Popularnosti” njenog slučaja doprinela je sudbina njenog psa Ekskalibura, koja je podelila špansku i svetsku javnost. Pas je uspavan zbog sumnje da je zaražen virusom, ali te tvrdnje nisu bilepotvrđene, što je izazvalo bes boraca za prava životinja. Kako su obrazložili nadležni, virus bi sa psa mogao da pređe na čoveka akobi životinja nekog ujela ili polizala. Protiv uspavljivanja Ekskalibura peticiju je potpisalo na stotine hiljada ljudi.
U Velikoj Britaniji su obolele dve medicinske sestre i obe su se uspešno izlečile, dok je u Francuskoj jedna medicinska sestra izlečena, a oporavak drugog zaraženog medicinskog radnika je još u toku.
Još jedna žrtva koju je pokosio virus ebole je nemački medicinar kojije radio u Ujedinjenim nacijama, dok su preostala dva slučaja zaraze iz ove zemlje – uspešno izlečena.
Po jedan slučaj ebole registrovan je u Norveškoj, Švajcarskoj,Italiji i Holandiji i svi pacijenti su se oporavili.
Premda to statistika ne pokazuje, mukotrpni proces ozdravljenja uvelikoj meri otežava nerazumevanje okoline. Kako reakcija šire javnosti izgleda iz ugla zaraženog, pokazao je njujorški lekar Kreg Spenser, koji se požalio da su ga političari i mediji pogrešno prikazali kao „prevaranta, hipstera i heroja”.
Novinar Foks njuza Erik Boling je na „Tviteru” napisao da nema „apsolutno nikakvog saosećanja za doktora koji je bio u kontaktu sa ebolom, a odlazi na kuglanje, putuje metroom i ima kontakt sa devojkom”.
Spenser je odgovorio da nije pokazivao nikakve simptome oboljenja i da je dvaput dnevno merio temperaturu, a da je do pogoršanja došlo iznenada.
„Iako to nisam tada znao – nisam imao televizor i bio sam preslab da bih čitao novine – dok sam boravio u bolnici, bio sam ocrnjen u medijima. U tim trenucima je moja jetra otkazivala, a moja verenica je bila u karantinu”, napisao je Spenser u „Medicinskom žurnalu Nove Engleske”.
D. V.
----------------------------------------------------------------------
„Rođen” u bolnici u Kongu
Ebola je izbila 1976. godine u Zairu, današnjem Kongu, prenesena inficiranim špricevima u bolnicama. Bolest za koju se do tada nije ni znalo odmah je dostigla stravičan mortalitet – od 318 zaraženih osoba, umrlo je 280. Nešto kasnije te godine ebola se pojavila i u sudanskim bolnicama, jedva nešto manje smrtonosna: izdahnulo je malo više od polovine inficiranih. Uz još jednog laboranta iz Engleske, koji se ubo na iglu kontaminiranu virusom, ebola je samo u svojoj prvoj godini usmrtila 605 ljudi.
Posle još jednog slučaja u Zairu i manje epidemije u Sudanu do kraja te decenije, ebola je mirovala do 1989. godine, kada je slučajno unesena u Ameriku preko majmuna uvezenih sa Filipina i zadržanih u karantinu. Slične kontaminacije u karantinu i laboratoriji ponavljale su se i na Filipinima, kao i u SAD i Rusiji.
Prvu epidemiju nakon svog početnog zamaha ebola je izazvala 1994. godine u Gabonu. Nije zaobišla ni Obalu Slonovače i Južnoafričku Republiku.
Najveća njena epidemija pre ove poslednje zadesila je Ugandu 2000. godine, kada je obolelo 425 ljudi. Posle toga je ponovo mučila Gabon, odakle se vratila u Kongo, u tri navrata između oktobra 2001. i decembra 2003, sa stopom mortaliteta koja nije išla ispod 75 odsto. Nakon toga je manjom snagom izbila u Sudanu, da bi potom svom silinom još jednom pogodila Kongo. Na teritoriji te države i Ugande još nekoliko puta se širila pre nego što je u martu 2014. godine zahvatila nekoliko zemalja u zapadnoj Africi, dostigavši najveći broj obolelih u jednom mahu – 24.018 osoba, od kojih je 9.838 umrlo.
Uporno se govori o teoriji zavere da je ebolu stvorio čovek. Luis Farakan, lider afroameričke Nacije islama, tvrdio je da je virus stvoren da ubija samo crnce. Čak je i Frensis Bojl, profesor Univerziteta u Ilinoisu i glavni autor američkog Akta o odbrani od biološkog terorizma, uveravao javnost da je ebola oružje biološkog rata. Nedavno je i američki antivakcinacijski pokret tvrdio da je epidemija u Gvineji izbila nakon vakcinacije stanovništva – kojem je virus prenesen kako bi farmaceutske kompanije obavljale tajne testove.
V. V.
objavljeno: 10.03.2015.
