Izvor: Blic, 14.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Enigmatični procenti?
Da li su zvaničnici koji odlučuju o visini penzija u slobodnom vremenu urednici časopisa za enigmatiku?
Takvo pitanje se nameće zbog toga što nagovešteni procenti povećanja penzija imaju nedokučiva, volšebna svojstva koja izmiču ne samo logici matematike već i zdravog razuma. Kako se, drugim rečima, došlo do toga da se - posle dužeg vremena - nagoveštava povećanje penzija za oko tri procenta? Na osnovu kakvih merila? Da li neko hoće da kaže kako su poslednjih meseci plate >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veće samo za tri odsto? Da životni troškovi nisu porasli za više od tri procenta? Kako se došlo do takve procene kada je za većinu penzionera bilo koja pojedinačna stavka, ne, dakle, ni životni troškovi ni plate u celini, veća od „velikodušno" obećanih procenata.
Kako tada razumeti nagoveštenu blagodet? Da li možda kao izrugivanje starim ljudima? Ili kao cinizam, sadržan u pozivu jednog od ministra „tehničke vlade" penzionerima da se, kao i svi drugi, „snađu". Nije samo objasnio kako? Da li možda tako što će odustati od života.
Ma šta da je od toga dvoga, malo je reći da su ponuđeni procenti neodrživi. Oni su, više od toga, ponižavajući jer polaze od pretpostavke kako se u nekim godinama gubi moć ne samo za računanje već i za razumno rasuđivanje. To što, najzad, u poodmaklom životnom dobu ljudi gube snagu nikako ne znači da im treba oduzeti i ono malo preostalog samopoštovanja. Poštenje bi, zbog toga, bilo da se penzionerima uskrati i tih tri procenta. Ne zato što takva naknada ni izdaleka nije dovoljna. Već zbog toga što je sramotna i uvredljiva.
