Izvor: Politika, 23.Maj.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski jaz raspalio nemire u Švedskoj
U noći između srede i četvrtka u imigrantskim predgrađima Stokholma zapaljen jedan restoran i više od 30 automobila
Grupe mladih ljudi su i u noći između srede i četvrtka nastavile višednevne nemire u predgrađima Stokholma, povredivši trojicu policajaca i zapalivši jedan restoran i više od 30 automobila. Kako prenose svetske agencije, vatrogasci u Stokholmu su rekli da se nikada nisu suočili sa toliko požara u isto vreme, pri čemu su učesnici nereda spalili restoran >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Skogasu, petnaestak kilometara južno od Stokholma.
Predstavnik policije Ćel Lindgren je kazao da je juče, kako je preneo AP, jedna 16-godišnja devojka privedena zbog sumnje da je planirala da podmetne požar, ali da je posle puštena kući.
Neredi u Stokholmu počeli su u nedelju, kao reakcija na incident od 13. maja kada je jedan policajac prilikom pokušaja hapšenja ubio jednog 69-godišnjaka koji je vitlao nožem u severozapadnom predgrađu prestonice. Dok policija tvrdi da ih je taj čovek napao nožem, demonstranti tvrde da se radi o prekomernoj upotrebi sile.
Liberalni švedski list „Dagens nihiter” izveštava da su policajci optuženi da su u obraćanju žiteljima Husbija, severozapadnom delu Stokholma u kojem su počeli nemiri, koristili rasističke izraze.
„Zvali su nas ’crncima’ i ’majmunima’”, žali se Rami el Kamisi, jedan od osnivača Megafonena, grupe koja radi sa mladim ljudima u stokholmskim predgrađima.
Nemiri iz Husbija su se proširili i na ostala radnička i imigrantska predgrađa Stokholma, a prethodnih dana na meti napada su bili kulturni centar, jedna škola i jaslice, dom za stare i parkirani automobili. Grupe mladih od dvadesetak godina bacale su kamenice i na vatrogasce, policajce i njihova vozila, pišu švedski mediji.
Prema pisanju lista „Svenska dagbladet”, u radničkom naselju Husbi prekjuče su roditelji i predstavnici nevladinih organizacija organizovali demonstracije protiv vandalizma ali i policijske brutalnosti. Nemiri koji danima tinjaju u ovom delu Stokholma, ukazuje ovaj dnevnik, razvili su debatu o tome koliko su se imigranti integrisali u švedsko društvo, kao i koliko je dobar švedski model socijalne zaštite.
„Mi radimo i plaćamo poreze, ali naša deca nisu uspešna u školi i po ceo dan gluvare po centru grada. Šta će postati od njih”, pita se u izjavi za „Svensku dagbladet” jedan od žitelja ovog radničkog predgrađa.
Budući da su nemiri izbili u delovima Stokholma u kojima žive većinom imigranti, to je postala i tema sukoba političara. Antiimigrantski nastrojena stranka Švedske demokrate ocenila je da su neredi rezultat „neodgovorne” imigracione politike i da nikada ranije nije toliko novca trošeno na predgrađa puna imigranata kao što je to danas slučaj. Nasuprot tome, švedski premijer Frederik Rajnfelt je rekao da je ponosan što je Švedska zemlja koja prima velike grupe ljudi iz drugih zemalja, dodavši da „često postoji period tranzicije između različitih kultura”.
Prema oceni Erika Helmersona, kolumniste liberalnog švedskog dnevnog lista „Dagens nihiter”, nemiri su znak bespomoćnosti političara.
„Neki (za proteste) krive smanjenje socijalnih davanja i činjenicu da se ne čuje glas mladih ljudi u političkom odlučivanju. Međutim, mnogo više je bilo uloženo u predgrađa u kojima su sada nemiri nego u većinu ostalih delova grada, dok su demokratske institucije uglavnom iste svuda”, piše Helmerson. „Svi imaju mogućnost da se politički angažuju, čak iako to nije tako uzbudljivo kao što je maskirati svoje lice pod uličnim svetlom. Sve u svemu, morate da budete zaista veoma cinični ukoliko ne mislite i da ’nešto mora da se promeni ili će se nešto desiti’. Ova predgrađa karakteriše segregacija, prevelika zavisnost od sistema socijalne zaštite, nezaposlenost i ’turbulentne’ škole. Sve to vodi osećaju bespomoćnosti – što je plodno tlo za nasilje.”
I Rovzbe Jalaije, urednica lista „Nora sidan” kaže da je razlog za nemire jednostavan – nezaposlenost, loša situacija sa stanovima i nepoštovanje od stane policije.
„Samo je bio potreban okidač za nemire, a to je bilo ubistvo 69-godišnjaka”, kaže ona i dodaje da na ulicama policajci veoma često zaustavljaju mlade i legitimišu ih.
Iako je životni standard u Švedskoj jedan od najviših u Evropi, nekoliko vlada nije uspelo da reši problem dugoročne nezaposlenosti među mladima i siromaštvo koje najviše pogađa imigrantsku zajednicu koja čini 15 odsto stanovništva.
Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju u razvoj (OECD) pokazuju da je Švedska među deset zemalja u kojima najbrže raste jaz između bogatih i siromašnih. Osim toga, prema podacima OECD-a, nezaposlenost među imigrantima u Švedskoj je 16 odsto, dok je među rođenim Šveđanima samo šest odsto.
„Mi ovde vidimo društvo koje naglo postaje rascepljeno i gde socijalni i ekonomski jaz postaje sve veći. Ovi ljudi ovde su time najviše pogođeni”, objašnjava Rami el Kamisi, iz Megafonena. „Mi ovde imamo institucionalni rasizam.”
N. Radičević
objavljeno: 24.05.2013.
