Izvor: Politika, 15.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU pokušava da pronađe kompromis za Kosovo
U Beograd stiže italijanski ministar Masimo d′Alema. – Mora se poštovati teritorijalni integritet Srbije. U suprotnom, stvara se zakon džungle, kaže Sergej Ivanov
Situacija na Kosovu ni po čemu se ne razlikuje od sličnih situacija u drugim krajevima sveta, izjavio je prvi zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov, mogući naslednik Vladimira Putina na mestu predsednika. On je srpsku pokrajinu uporedio sa oblastima u Gruziji, Abhazijom i Južnom Osetijom, koje takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << traže nezavisnost, i time još jednom odbacio američki argument da nezavisno Kosovo ne bi predstavljalo presedan. "Ako Kosovo dobije nezavisnost, postavilo bi se pitanje kako će reagovati ljudi ne samo u Abhaziji i Južnoj Osetiji, već i u Evropi, gde ima tačaka potencijalnog sukoba, u Španiji, u Francuskoj, u Velikoj Britaniji. Ako pristanemo na jedinstvenost kosovskog slučaja, otvorićemo Pandorinu kutiju", rekao je Ivanov i naglasio da međunarodna zajednica mora da poštuje "princip da međunarodno pravo i teritorijalni integritet države imaju prvenstvo".
"U suprotnom, stvara se zakon džungle", zaključio je ovaj visoki zvaničnik u intervjuu za američki "Blumberg" u kojem je govorio i o drugom spornom pitanju između Moskve i Vašingtona – protivraketnom štitu na istoku Evrope, koji je nazvao "novim Berlinskim zidom". Ivanov je rekao da će ruske rakete biti okrenute prema lokacijama u Češkoj i Poljskoj ako SAD tamo budu instalirale elemente svoje protivraketne odbrane "koja je usmerena protiv Rusije, a ne protiv mitske iranske ili severnokorejske pretnje".
Mnogi evropski zvaničnici i analitičari slažu se da je ruski veto na rezoluciju Saveta bezbednosti kojom bi bio prihvaćen plan Martija Ahtisarija izvestan, ali niko ne pominje mogućnost da Beograd i Priština ponovo pregovaraju. Juče je u Prištini direktor za evropska politička pitanja britanskog Forin ofisa Entoni Smit na pitanje o roku za usvajanje nove rezolucije rekao da rešenje "već kasni zbog stava jednog člana Saveta bezbednosti", ali nije želeo da precizira kog. Takođe je odbio da direktno odgovori na pitanje da li će Velika Britanija slediti primer Sjedinjenih Država ako Vašington prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Da Evropa nije spremna da mimo odluke SB prihvati nezavisnost pokrajine najavio je i italijanski ministar spoljnih poslova Masimo d′Alema, koji je juče boravio u Prištini, a danas u Beogradu treba da se sastane sa predsednikom Borisom Tadićem, premijerom Vojislavom Koštunicom i ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem.
Italija smatra da ne treba žuriti u rešavanju budućnosti Kosova, ali i da je ideja o obnovi suvereniteta Srbije nad pokrajinom nezamisliva, izjavio je juče d′Alema, dodavši da još ima nade da se u pregovorima pronađe konsenzus.
Ako bi Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnosti, bio bi to najnepovoljniji mogući scenario za region i Evropu, ocenio je pomoćnik ministra inostranih poslova Bugarske Ljubomir Čučukov.
Takav potez doveo bi ne samo Bugarsku i zemlje regiona, već i članice EU i međunarodne zajednice kao celine, u situaciju da moraju da prave teške političke izbore, rekao je Čučukov. On smatra da bi takva varijanta imala destabilizujući efekat ne samo na severni deo Kosova, već i na jug Srbije, na Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i sve ostale zemlje jugoistočne Evrope.
Evropska unija sada, i pored rezervi nekih svojih članica prema Ahtisarijevom planu, pokušava da pokaže jedinstvo i da time doprinese usvajanju rezolucije Saveta bezbednosti kojom bi bila ukinuta Rezolucija 1244 i suverenitet Srbije nad Kosmetom. Tako je nemačka savezna kancelarka Angela Merkel u Bundestagu, u govoru povodom skorog okončanja nemačkog predsedavanja Evropskoj uniji, rekla da će se Berlin i dalje zauzimati za postizanje "brzog i prihvatljivog rešenja za budući status Kosova" i naglasila da "Nemačka nastoji da se u vezi sa ovim pitanjem postigne zajedništvo u EU".
I austrijski kancelar Alfred Guzenbauer u intervjuu nemačkom listu "Zidojče cajtung" ocenio je da je Ahtisarijev plan "u osnovi bez alternative" i upozorio na mogućnost da "sve ponovo eksplodira" ukoliko se bude odugovlačilo s rešenjem tog problema. "Pitanje je samo šta je neophodno učiniti da sporazum srpsko stanovništvo ne shvati kao poniženje", rekao je Guzenbauer.
Za brzo rešenje u Savetu bezbednosti su i francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner i podsekretar u američkom Stejt departmentu Nikolas Berns. Oni su se na sastanku u Parizu složili da "treba bez odlaganja nastaviti pregovore u Savetu bezbednosti kako bi se došlo do rezolucije koja bi omogućila da predlozi Martija Ahtisarija budu sprovedeni u delo".
Stejt department je već saopštio da očekuje da će diplomatska inicijativa biti "okončana narednih dana i nedelja". Sinoć je u Prištinu stigao i američki izaslanik za status Kosmeta Frenk Vizner, koji se juče u Beču sastao sa članom pregovaračkog tima Prištine Vetonom Suroijem. "Podsticajna je činjenica da i evropski lideri javno pričaju o neophodnosti nezavisnosti Kosova", rekao je Suroi posle tog sastanka.
V. Radomirović
-----------------------------------------------------------
Koštunica: Konkretne ideje za nove pregovore
Beograd ima legitimno pravo da od Saveta bezbednosti UN zahteva da spreči nasilno prekrajanje granica Srbije, izjavio je premijer Vojislav Koštunica i istakao da se kompromis za Kosovo i Metohiju može pronaći novim razgovorima i da Srbija ima konkretne ideje za njihovo obnavljanje. "Pokrajina Kosovo i Metohija ne može dobiti nezavisnost jer Srbija saglasno Povelji UN i svim važećim normama i dokumentima na kojima počiva međunarodni poredak ima puno i legitimno pravo da zahteva od SB da spreči nasilno prekrajanje svojih državnih granica", rekao je Koštunica u izjavi Tanjugu.
Premijer je istakao da je Srbija dobila punu podršku Rusije za svoj principijelan zahtev da se u SB zaustavi svaka rezolucija na osnovu koje bi se Srbiji otelo 15 odsto teritorije. "Što pre zagovornici nezavisnosti Kosova uvide da je Ahtisarijev plan definitivno propao i da nikada neće biti usvojen u SB, otvoriće se prostor za nastavak novih razgovora kako bi se pronašlo kompromisno rešenje", naglasio je premijer Srbije. "U tom pravcu Srbija je iznela nekoliko konkretnih ideja koje mogu biti korisne za obnavljanje pregovaračkog procesa", zaključio je Koštunica.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
Kastro: Težak američki udarac Srbiji
Kubanski lider Fidel Kastro ponovo je kritikovao SAD zbog podrške nezavisnosti Kosova, upozorivši da "težak problem nezavisnosti jednog dela Srbije" može postati presedan za "regione u drugim zemljama koji u sadašnjim granicama traže suverenitet".
U "Razmišljanjima vrhovnog komandanta", objavljenim na sajtu ambasade Kube u Beogradu, Kastro je ocenio da se Srbiji zadaje "ne samo težak politički već i ekonomski udarac jer Kosovo poseduje 70 odsto energetskih rezervi Srbije". "Srbija gubi fabrike, zemljište i posede. Ostaje joj samo dužnost da plaća spoljni dug koji su investitori ugovorili na Kosovu pre 1998", naveo je Kastro.
Pod naslovom "Željan ljubavi", Kastro se drugi put ove nedelje osvrnuo na nedavnu posetu američkog predsednika Džordža Buša Tirani ocenivši da je "u stvari jedino mesto gde su Bušu pružili ljubav bila Albanija". "Bušova podrška neposrednom ulasku Albanije u NATO i njegova odluka da zahteva nezavisnost pokrajine Kosovo zaludeli su ne mali broj Albanaca koji smatraju da je Buš simbol demokratije, a SAD zaštitnik slobode naroda", napisao je Kastro. "Tako je Albanija prešla iz ekstremne levice u ekstremnu desnicu. Poživi da bi video i gledaj da bi poverovao", poručio je Kastro.
Beta
[objavljeno: 15.06.2007.]
