Izvor: Blic, 17.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU mala za dva predsednika
EU mala za dva predsednika
BRISEL (Beta-Tanjug) - Nemački savezni parlament - Bundestag, pozdravio je juče nemačko-francuski kompromisni predlog o reformi vođstva Evropske unije koji su u utorak obrazložili savezni kancelar Gerhard Šreder i predsednik Žak Širak. Plan dvojice političara predviđa postojanje tzv. 'duplog vrha' EU. Suština francusko-nemačkog predloga je da Evropska komisija (EK) i dalje ima svog predsednika koji bi, za razliku od dosadašnje prakse, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio biran direktno u Evropskom parlamentu koji sada ima 626 poslanika. Predsednika ministarskog Saveta, koji bi bio de facto predsednik EU, birali bi lideri Unije, a mandat bi mu bio između 2,5 i pet godina.
Dosadašnje polugodišnje predsedavanje Savetom EU trebalo bi, po nemačko-francuskoj zamisli, da bude ukinuto.
Predlog kancelara i francuskog predsednika naišao je, međutim, na žestoke rasprave među članicama EU i različite reakcije. Manje zemlje u EU, kao što su Holandija, Belgija i Finska, taj predlog su okarakterisale kao neprihvatljiv, dok, s druge strane, Velika Britanija, Španija, Danska i Italija podržavaju ideju o uspostavljanju nove funkcije predsednika Saveta ministara.
Slučajno ili ne, tek Toni Bler, španski premijer Hose Marija Asnar i predsednik danske vlade Anders Fog Rasmusen se pominju kao potencijalni kandidati za mesto tog novog predsednika.Svi se, inače, slažu da će u proširenoj Uniji, koja će od 1. maja 2004. imati umesto sadašnjih 15 članica 25, sadašnji sistem šestomesečnog rotirajućeg predsedništva biti vrlo komplikovan i teško ostvarljiv. Protivnici francusko-nemačkog predloga ističu da je i sada u EU raspodela vlasti i moći jako složena, a da će uspostavljanjem još jednog predsednika situacija biti još komplikovanija. Zbog toga protivnici te ideje ističu da je predlog o dva predsednika - recept za konflikte unutar EU.
Francuski predsednik Žak Širak i nemački kancelar Gerhard Šreder predlažu i ukidanje prava na veto, što znači da bi se ključne odluke u EU donosile većinskim glasanjem. Osim toga, Širak i Šreder su predložili i uspostavljanje ministra inostranih poslova EU, što znači da bi neko od sadašnjih ličnosti koje objedinjuju tu funkciju, Haviera Solane i Krisa Patena, izgubio posao.
U svakom slučaju, kako se tumači u Briselu, francusko-nemački predlog zadire u samu suštinu izgleda buduće EU. Taj predlog će morati da razmatraju i članovi 105-člane Konvencije za budućnost Evrope koju vodi bivši francuski predsednik Valeri Žiskar D’Esten. Kako se planira, Žiskar bi u ime Konvencije u junu 2003, na samitu EU u Solunu, trebalo da pred lidere Unije iznese konačan nacrt Ustava EU u kome će biti definitivno uobličena vizija buduće Evrope. Da li će to biti federalna Evropa, ili ujedinjena, ili će se predložiti nešto treće, to u ovom trenutku još niko tačno ne zna.
