Izvor: Blic, 10.Sep.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU još čeka irsko „da“
Bundestag, donji dom nemačkog parlamenta, u utorak je usvojio set zakona koji omogućavaju ratifikaciju Lisabonskog sporazuma EU, a pre potpisa Horsta Kelera, predsednika Nemačke, predstoji još i očekivana potvrda u gornjem domu - Bundesratu. Potom ostaje da stav o reformi Unije 2. oktobra iskažu na referendumu i građani Irske, a u slučaju njihovog „da", dokument će potpisati i evroskeptični predsednici Češke i Poljske - Vaclav Klaus i Leh Kačinjski.
Bridžid Lafan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << profesor Univerzitetskog koledža u Dablinu i stručnjak za evropske integracije, kaže za „Blic" da, ukoliko Irci ipak ponovo odbiju Lisabonski sporazum, razlog za to treba tražiti u premijeru Brajanu Kauenu i njegovoj vladi, a ne u Briselu.
„Veliki problem je to što sada imamo nepopularnu vladu sa najnižim rejtingom. Ljudi jesu za EU, ali su protiv vlade, videćemo kako će presuditi na referendumu", rekla je Lafanova.
Irski glasači su Lisabonski sporazum odbili na prvom refendumu u junu 2008. Ustupke koje je Brisel učinio Dablinu u pogledu primene ovog dokumenta Kauenova vlada je u međuvremenu uspela da predstavi kao političku pobedu Irske i obezbedi podršku za ratifikaciju Lisabonskog sporazuma. Međutim, anketa lista „Ajriš tajms" pokazala je da poslednjih dana podrška reformi EU ponovo opada - 46 odsto ispitanika je za Lisabonski sporazum, a 29 odsto njih je protiv njega.
Dušan Šiđanski, osnivač Katedre političkih nauka na Univerzitetu u Ženevi, čiji je student i asistent pet godina bio Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, kaže za naš list da očekuje da će Irska ipak usvojiti Lisabonski sporazum, pre svega zato što bi on mogao da utiče na oporavak ekonomije u toj zemlji.
„Razlika u korist 'da’ će verovatno biti mala. Kauenova vlada jeste nepopularna, ali se nadam da će mediji u Irskoj objasniti javnosti da je Lisabonski sporazum važan za narod, a ne samo za vladu. Odbijanje tog dokumenta vodilo bi slabljenju uloge EU u svetu, ali i usporavanju integracije Srbije u Uniju, jer bi se Evropa više bavila samom sobom", navodi Šiđanski.
Ugledni profesor srpskog porekla iz Ženeve tvrdi da bi u slučaju ponovnog irskog odbijanja Lisabonskog sporazuma deo članica EU mogao da reši da sa reformom Unije nastavi nezavisno od onih koji je odbijaju.
„Bio bi to novi ugovor između država koje stvarno žele da se angažuju na napretku EU, Fracuska i Nemačka bi bili lideri grupe zemalja u kojoj bi trebalo da budu sve članice evrozone, koje su ekonomski najsolidnije. Pored njih, tu bi bila i Švedska i deo država koje su ušle u Uniju nakon 2004", kazao je Šiđanski.
Irski premijer Kauen je 2. septembra krenuo u referendumsku kampanju, tvrdeći da je uveren da će građani Irske podržati Lisabonski sporazum, ali je izbegavao pitanja o tome da li će njegova vlada preživeti eventualno „ne" tom dokumentu.
Velike kompanije koje posluju u Irskoj ili su iz te zemlje, poput „Intela" i „Rajanera", odlučile su da novčano podrže kampanju za usvajanje Lisabonskog sporazuma na referendumu 2. oktobra. Tabor protivnika Lisabonskog sporazuma ove jeseni je značajno oslabljen pošto u njemu više nije biznismen Deklan Genli, koji je obilno novčano podržavao „ne" na referendumu. Genli se povukao iz politike nakon neuspešnog kandidovanja za člana Evropskog parlamenta.
Paten kandidat za šefa diplomatije EU
Dušan Šiđanski smatra da bi Žoze Manuel Barozo bez problema 16. septembra trebalo da dobije podršku Evropskog parlamenta za još jedan mandat na čelu Evropske komisije. Barozov profesor iz Ženeve navodi da bi, u slučaju da Lisabonski sporazum bude usvojen u svim članicama EU, za prvog šefa diplomatije EU mogao da bude izabran Britanac Kris Paten, a u opciji su i Frank-Valter Štajnmajer i Franko Fratini, sadašnji ministri spoljnih poslova Nemačke i Italije. Po rečima Šiđanskog, prvi predsednik Evropskog saveta mogao bi da bude Fransoa Fijom, premijer Francuske.
Lisabonski sporazum
Reformski ugovor Evropske unije predstavlja redukovanu verziju evropskog ustava, koji su francuski i holandski glasači odbili 2005. Kad stupi na snagu, pošto ga ratifikuje svih 27 članica bloka, olakšaće donošenje odluka u Uniji.
Sistem glasanja: Članicama se dodeljuje broj glasova u zavisnosti od broja stanovnika. Stupanje na snagu tog sistema odloženo je do 2014. kako bi se umirila strahovanja Poljaka da ovakav sistem kažnjava manje zemlje
Predsednik EU: Mandat će mu trajati 2,5 godine. Zamenjuje sistem u kome se države smenjuju na svakih šest meseci kako bi predsedavale Unijom
Spoljni poslovi: Uvodi se mesto ministra spoljnih poslova kako bi se učvrstila zajednička spoljna i bezbednosna politika
Komisija EU: Izvršno telo smanjuje se sa 27 na 17 članova, koji se biraju po principu rotacije na period od pet godina
Povelja o pravima: Velika Britanija izuzeta je iz Povelje koja ima 50 tačaka, zbog bojazni od njenog uticaja na poslovni i zakonski sistem Velike Britanije
