Izvor: Blic, Tanjug, 01.Dec.2009, 10:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU jača globalni uticaj /video/

Tačno u ponoć 1. decembra stupio je na snagu Lisabonski sporazum, dokument koji predviđa reformu i jačanje institucija Evropske unije. Fredrik Rajnfelt, premijer Švedske koja predsedava EU, nazvao je taj događaj ulaskom u novu eru. Pored niza mera za efikasniji rad Unije, dokumentom su uvedene i funkcije predsednika i šefa diplomatije EU, koje će obavljati Herman van Rompej i Ketrin Ešton. Prema ocenama analitičara, sve ovo će doneti jači uticaj EU na globalnoj sceni.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
„Danas građani EU ulaze u novu eru. Danas je prvi dan efikasnije, modernije i demokratskije Unije, za sve njene građane", objavio je juče Rajnfelt.

U Lisabonu, u kojem je 13. decembra 2007. potpisan taj sporazum o reformi EU, sinoć je stupanje na snagu ovog dokumenta obeleženo vatrometom i nizom koncerata, uz govore lidera Unije. Van Rompej je izjavio juče u Ljubljani da će se truditi da na toj funkciji pokaže jedinstvo Unije i otvorenost za dijalog sa svima. On je kazao da će predvoditi Uniju odlučno i sa entuzijazmom. Nakon sastanka sa slovenačkim zvaničnicima, Van Rompej je otputovao u Milano na susret sa Silviom Berluskonijem, premijerom Italije, a sinoć se pridružio slavlju u Lisabonu.

Elejn Kreukshanks, direktorka briselske kancelarije „Hil end Noulton", jedne od najvećih svetski kompanija za odnose s javnošću, kaže da se sa primenom Lisabonskog sporazuma može očekivati usmerenija i aktivnija spoljna politika EU, ali i dodaje da će prava efektivnost i moć prvog šefa diplomatije zavisiti od toga na koji način će Eštonova obavljati svoj posao. Reformom institucija EU Eštonova je dobila mandat na pet godina, dok bi Van Rompej trebalo da funkciju predsednika EU obavlja u naredne dve i po godine. Njih dvoje su gotovo nepoznati i u okvirima same EU, pa tek ostaje da se vidi kako će ih prihvatiti predstavnici svetskih sila.

Žak Delor, bivši francuski predsednik Evropske komisije, koji je u periodu od 1985. do 1995. postavio temelje za globalnu ulogu EU, izjavio je da je razočaran konačnom verzijom Lisabonskog sporazuma. On je u ponedeljak, dan pre stupanja na snagu dokumenta o reformi institucija Unije, kazao da se radi tek o neznatnom koraku u pravom smeru.

„Podršku Lisabonskom sporazumu pružio sam više iz principa nego iz pravog entuzijazma. Ako građani Evrope žele da svojim unucima ostave EU koja će biti relativno bogata, ali bez pravog uticaja na svetskoj sceni, onda neka preuzmu odgovornost za to", naveo je Delor, koji smatra da je Lisabonski sporazum uveo funkciju slabog predsednika EU koji neće imati izvršnu vlast, pošto bi u protivnom već posle šest meseci nastupile tenzije između članica EU.

Protivnici jačanja zajedničkih institucija EU smatraju da je Lisabonskim sporazumom EU preuzela suverena prava država članica da u njihovo ime pregovara i potpisuje ugovore sa drugim zemljama. Prema Konvenciji iz Montevidea o pravima i obavezama država iz 1933. godine, država je definisana kao subjekt međunarodnog prava koji ima stalno stanovništvo, definisanu teritoriju, vladu i mogućnost da ulazi u odnose sa drugim državama. Ovu četvrtu karakteristiku EU do sada nije imala, ali ju je dobila stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma.

Prema ovom dokumentu, Van Rompej kao predsednik Evropskog saveta treba da pomaže u postizanju jednoglasja u telu koje čine lideri država članica Unije, a EU će predstavljati i na međunarodnim skupovima na vrhu. Eštonova će kao nezvanični šef diplomatije i potpredsednik Evropske

komisije biti zadužena za međunarodno delovanje EU, predsedavaće sastancima ministara spoljnih poslova zemalja članica, učestvovaće u radu Evropskog saveta, a imaće i široku diplomatsku mrežu u svetu.

Lisabonski sporazum je značajan zbog toga što omogućava dalje proširenje EU koje nije bilo moguće prema sporazumu iz Nice iz 2000. godine.

Sporazum još ne važi u Poljskoj

Lisabonski sporazum stupio je 1. decembra na snagu u svim zemljama EU osim u Poljskoj, pošto još nije objavljen u Službenom glasniku. „Biće objavljen najkasnije za nekoliko dana, a možda je to i pitanje sati", rekao je juče ujutru premijer Donald Tusk i dodao da treba „ispraviti neke greške čisto formalne prirode".

Dug put do Lisabonskog sporazuma

Evropska ekonomska zajednica uspostavljena je sporazumom iz Rima 1957, a njegovom revizijom u Luksemburgu i Hagu, otvoren je put ka jedinstvenom evropskom tržištu, koje je zaokruženo sporazumom iz Mastrihta 1992. o uspostavljanju EU.

Sporazum iz Amsterdama - Potpisan je 1997, a stupio na snagu 1999. godine. Spremio je EU za proširenje na istok i počeo da uobličava zajedničku evropsku spoljnu i bezbednosnu politiku.

Samit EU u Lakenu - Na ovom samitu 2001. uspostavljeno je radno telo za pripremu evropskog ustava, na čije je čelo izabran Valeri Žiskar d’Esten, bivši predsednik Francuske.

Dogovor o evropskom ustavu - Za vreme irskog predsedavanja EU u junu 2004. godine lideri Unije uz šampanjac su nazdravili dogovoru o prvom ustavu EU.

Francusko i holandsko „ne" - Uprkos prvom uspešnom nacionalnom referendumu o ratifikaciji ustava EU, koji je održan u Španiji, projekat je u maju i junu 2005. zaustavljen na referendumima u Francuskoj i Holandiji.

Berlinska deklaracija - Članice EU, čiji je broj narastao na 27, postigle su u martu 2007. dogovor o novom sporazumu koji će zameniti projekat propalog evropskog ustava, a lideri Unije u decembru stavljaju svoje potpise na sporazum u Lisabonu.

Irsko „ne" - Proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma zaustavljen je na referendumu u Irskoj.

Klausov potpis - Evroskeptični predsednik Češke nakon uspeha drugog irskog referenduma u oktobru 2009. sledećeg meseca potpisuje Lisabonski sporazum.

Nastavak na Blic...

NaDlanu.com: Lisabonski sporazum nije stupio na snagu jedino u Poljskoj

B92: Misija EK postala delegacija EU

B92: Proslava Lisabonskog sporazuma