Izvor: Glas javnosti, 19.Nov.2009, 02:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU dobija predsednika
BRISEL - Za EU danas je dan „D“, jer se na vanrednom samitu u Briselu odlučuje ko će obavljati dve nove funkcije u EU - predsednika i šefa diplomatije, odnosno visokog predstavnika za spoljne poslove. Spekuliše se da će, ravnoteže radi, predsedničko mesto pripasti centralnoj desnici, a diplomatija zagovorniku levog centra.
Tokom večere koja će trajati tri sata (prema predviđanjima britanske štampe „haotični izbor bi mogao da se pretvori u farsu“ koja bi se razvukla >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i do vikenda) trebalo bi da se konačno prekine agonija. Naime, umesto da se lista kandidata sužavala pred samit, ona se svakodnevno širila. Tako je švedski premijer Frederik Rajnfelt, čija zemlja predsedava EU, imao težak zadatak da listu potencijalnih kandidata svede na „najmanju moguću meru“ i non-stop se telefonski konsultuje sa kolegama iz ostalih zemalja.
Ciljevi EU
- Lisabonski sporazum kao spoljnopolitičke ciljeve postavlja „očuvanje mira, sprečavanje sukoba i jačanje međunarodne bezbednosti, podsticanje integracije svih zemalja u svetsku ekonomiju i kroz postepeno ukidanje ograničenja u međunarodnoj trgovini, kao i pružanje pomoći narodima, zemljama i regionima suočenim s prirodnim nepogodama i onim izazvanim ljudskim faktorom“.
Suverenitet
Uloga predsednika evropskog bloka nije do kraja precizirana Lisabonskim sporazumom, pošto pojedine zemlje očigledno ne žele da se olako odreknu svog suvereniteta, piše britanska štampa.
Ko su favoriti? Najviše šansi za predsednika i dalje ima belgijski premijer Herman van Rompau, a slede ga premijer Luksemburga Žan-Klod Junker i holandski premijer Jan Peter Balkanende, ali i bivši britanski premijer Toni Bler.
Indipendent otvoreno piše da će predsednik u stvari biti portparol Unije, bez ikakve izvršne uloge, ni ovlašćenja da donosi bilo kakve odluke - što znači da se obezglavljenost Unije nastavlja. Glavni posao će mu biti da priprema redovne samite Unije (dva godišnje) i, kako stoji u Lisabonskom ugovoru, njihov rad čini efikasnijim. Predstavljaće Uniju u odnosima sa zemljama izvan nje, a u pitanjima spoljne i bezbednosne politike koordiniraće se sa šefom diplomatije EU. Dakle, izbor predsednika EU je još jedna u nizu velikih iluzija nametnutih evropskoj javnosti, smatra Indipendent. Plata će mu biti kolika i predsedniku Evropske komisije - 266.000 evra godišnje. Jedan čovek ne može imati više od dva uzastopna mandata.
Daleko je veća pomama za mestom šefa diplomatije, naročito pošto se iz trke povukao šef MIP Britanije Dejvid Miliband. Za kandidate se pominju ministri spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos i bivši premijer Italije Masimo d’Alema.
Dok je predsednički mandat dve i po godine, „diplomatski“je pet.
U njegovoj nadležnosti je diplomatski servis EU - Evropski spoljni akcioni servis - koji se stvara na osnovu Lisabonskog sporazuma. Servis će imati kancelarije širom sveta koje će tesno sarađivati s diplomatskim misijama svake zemlje članice Unije. Lideri EU su zaduženi za oblikovanje spoljne i bezbednosne politike, a visoki predstavnik ima zadatak da uspešno primeni tu politiku u svetu.
Šef diplomatije Unije i potpredsednik Evropske komisije, dok je predsednik Unije i predsednik Saveta EU.
