Izvor: Politika, 12.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU dobija diplomatiju
Evropska unija dobija svog ministra spoljnih poslova i sopstvenu diplomatsku službu. Prema odredbama Reformskog ugovora, koji bi lideri EU trebalo da potpišu 13. decembra u Lisabonu, ministar će se, doduše, zvanično nazivati visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, i objediniće istoimenu funkciju koju, zastupajući Savet EU, sad obavlja Havijer Solana, kao i funkciju sadašnjeg komesara Evropske komisije za spoljne odnose Benite Ferero Valdner. Biće to moćna figura, ali ipak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ograničena na to da (samo) primenjuje zajedničku politiku oko koje su se jednoglasno usaglasile zemlje članice.
A kako će izgledati i delovati diplomatska mreža EU? To još nije sasvim jasno. Zamišljeno je da se ona sastoji iz najizvrsnijih službenika Evropske komisije i Saveta EU, i diplomata država EU. Sve u svemu, bila bi to armija od nekoliko hiljada ljudi, mada se ne zna koliko tačno, niti kako bi se odredio udeo pojedinih zemalja u njenom sastavu. Uobličavanje zajedničke diplomatske službe, pod zvaničnim imenom Evropska služba za spoljne poslove trebalo bi, međutim, da počne odmah nakon potpisivanja Lisabonskog ugovora, kako bi postala funkcionalna do 2009, kad je predviđeno da ugovor stupi na snagu.
Iskusne evropske diplomate već se vajkaju da će to biti "nemoguća misija", i da će proći godine pre nego što se u praksi ostvari ideja o zajedničkoj diplomatiji. Najveći izazov će biti usklađivanje sprovođenja jedinstvene spoljne politike EU sa posebnim interesima pojedinih njenih članica "na terenu" i - finansiranje. Jasno je, naime, da će većina zemalja želeti da zadrži i sopstvena diplomatska predstavništva u svetu, pored onih koje otvori EU, primećuje Antonio Misiroli, direktor istraživanja u briselskom Centru za evropsku politiku, čiji je tim nedavno objavio izveštaj "Spoljna služba EU: kako izgraditi efikasniju zajedničku politiku".
Rivalitet između službenika koji dolaze iz "struktura" EU i nacionalnih diplomata pre svega će izbiti kad budu u pitanju novčane prinadležnosti. Oni prvi su navikli na visoke plate iz izdašne evropske kase, dok su ovi potonji vezani za, po pravilu, mnogo skromnija izdvajanja iz budžeta svojih država, ocenjuju autori izveštaja. Predstavnici nove EU službe (ili institucije, kako je neki nazivaju) moraće naporno da porade na sticanju reputacije i uticaja koje su diplomate pojedinih evropskih zemalja gradile takoreći vekovima.
Zaista, "mnoga pitanja su otvorena", primetio je Vilhelm Šenfelder, doskorašnji ambasador Nemačke pri EU, učestvujući u stručnoj raspravi povodom pomenutog izveštaja. Kako će biti uređeni odnosi između novog evropskog šefa diplomatije i takođe novog predsednika EU? Hoće li služba biti formirana u januaru ili u novembru 2009, odnosno, pre ili posle izbora nove Evropske komisije? Koliko će u njoj biti predstavnika pojedinih država, Komisije i Saveta EU? Ko će, kako i koliko plaćati zaposlene u toj službi? Najzad, "da li je u novom budžetu EU za period od 2007. do 2013. godine već predviđen novac za Evropsku službu za spoljne poslove, ili će biti potrebna dodatna sredstva?", pita Šenfeld.
Za Britance je problematična već i sama činjenica da bi pripreme za osnivanje ove službe trebalo da počnu, praktično, pre nego što zemlje članice EU ratifikuju Lisabonski ugovor, dok nacionalne ministre spoljnih poslova i poslanike Evropskog parlamenta brine mogućnost da će se o osetljivim političkim i bezbednosnim poslovima odlučivati iza zatvorenih vrata, mimo njihovog uticaja. Ser Brajana Krouva, bivšeg šefa Solaninog sekretarijata, zanima kakav će (diplomatski) status imati osoblje nove službe, a Ginter Burhart, nekadašnji ambasador EU u SAD, smatra da je, sa stanovišta organizacionih priprema, najjednostavnije rešenje da se sadašnje delegacije Evropske komisije u svetu (čiji šefovi već imaju status ambasadora) jednostavno preimenuju u predstavništva nove diplomatske službe EU.
Grejem Ejveri, viši savetnik u Centru za evropsku politiku i jedan od autora izveštaja, pored ostalih preporuka navodi da "treba po svaku cenu izbeći dupliranje nove službe i postojećih institucija EU" i postarati se da ona uspešno odražava blisku saradnju Evropske komisije i Saveta EU. U tom slučaju biće postignut glavni cilj, a to je da spoljna politika Evropske unije postane koherentnija i vidljivija u svetu.
[objavljeno: ]
