Izvor: B92, 04.Jul.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Zdravstvo bez granica
Brisel -- Prema novom predlogu Evropske komisije, građani EU moći će da se obrate bilo kom lekaru ma gde u Uniji, a da za to ne traže prethodno odobrenje domaćih zdravstvenih organa.
Istovremeno, nacionalna zdravstvena služba trebalo bi pacijentu ne samo da obezbedi informacije o medicinskom sistemu bilo gde u Uniji, nego i da plati za lekarske usluge koje je on dobio u nekoj drugoj zemlji članici, pod uslovom da troškove specifičnog tretmana podmiruje i kod kuće. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ovaj predlog predstavlja odgovor Komisije, kao izvršnog organa Unije, na više presuda Evropskog suda po kojima je pravo da se medicinska pomoć traži u inostranstvu integralni deo prava slobodnog kretanja u Evropskoj uniji.
Trenutno, građani Unije imaju pravo samo na hitnu medicinsku pomoć u bilo kojoj državi članici.
Takođe, mogu zatražiti tretman u nekoj drugoj državi članici ukoliko u svojoj zemlji ne mogu da ga dobiju dovoljno brzo ili ukoliko im se izda specijalno odobrenje domaćih medicinskih organa.
Predstavljajući pomenuti predlog, komesarka za zdravlje EU Andrula Vasiliu rekla je da ljudi najviše vole da se leče što bliže svom domu, ali da ponekad procenjuju da bi bili bolje medicinski zbrinuti u inostranstvu.
Predlogom se predviđa da kada se pacijenti leče u stranoj zemlji, prvo treba sami da namire medicinske troškove, pa onda da zatraže njihovo refundiranje od socijalne službe svoje zemlje.
Kritičari smatraju da se ovim rešenjem najsiromašnijim građanima praktično onemogućava traženje leka u drugoj zemlji članici EU.
Predlog ostavlja mogućnost da pojedinačna članica Unije povrati sistem prethodnih dozvola za lečenje u inostranstvu ukoliko može da dokaže da je njen zdravstveni sistem ugrožen eventualnim naglim odlivom pacijenata na strane klinike.
Međutim, po mišljenju komesarke Vasiliju, samo će mali broj građana EU koristiti mogućnost da medicinsku pomoć traži van svoje zemlje.
Podaci pokazuju da je 2007. samo četiri odsto građana EU imalo bilo kakav medicinski tretman u nekoj drugoj zemlji članici, a da je samo jedan odsto sredstava koje građani Unije izdvajaju za zdravstvo potrošen van domovine.
