Izvor: B92, 14.Mar.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Smanjiti štetne gasove
Brisel -- Evropska unija će smanjiti za 20 odsto emisije škodljivih gasova na svom prostoru do 2020. godine.
To su danas odlučili šefovi država ili vlada EU u Briselu, koji su ukazali i na nužnost da se bar ublaži problem sve veće svetske "bitke" za izvore energije i u EU obezbedi udeo od 20 odsto obnovljivih izvore energije i mnogo više pređe na energente koji nisu štetni po prirodnu sredinu.
Oni su upozorili da bi nesmanjeno zagrevanje planete dovelo i do >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smanjenja za 20 do 30 odsto rezervi pitke vode u svetu.
Evropski lideri su, međutim, ostavili da se ponovo proceni da li je izvodljiv cilj uvođenja 10 odsto "biogoriva" u ukupnu potrošnju energije u EU, imajući u vidu zamerke da proizvodnja kultura za biogorivo dovodi do smanjenja površina pod šumama i izaziva skok cena hrane.
Ove mere su takođe praćene strahom nekih evropskih lidera da će to
dovesti do seljenja nekih "prljavih" industrija iz Evrope u druge delove sveta s posledicama po zapošljavanje i socijalnim problemima.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je predložio da se zato uvedu zaštitne mere koje će pogoditi uvoz u EU proizvoda iz zemalja koje ne poštuju norme o zaštiti prirodne sredine i time predstavljaju nelojalnu konkurenciju.
U tom cilju, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, teži se širem međunarodnom sporazumu do kraja 2009, kako bi se zemlje u usponu, poput Kine i Indije, a delom i SAD, privolele da ispoštuju svetske norme o smanjenju štetnih gasova u industriji, saobraćaju i domaćinstvima.
Barozo je upozorio da je to izuzetno važno zato što bi se inače dogodilo da sporazum važi samo za deo sveta, Evropu, gde emisije štetnog gasa predstavljaju samo 14 odsto takvog zagađenja prirodne sredine, a nije obuhvaćen ostatak sveta koji zagađuje prirodu u razmeri od blizu 90 odsto.
Evropska unija do kraja ove godine želi da uvede mere koje će omogućiti da se pređe na ekonomiju koja će smanjiti izbacivanje štetnih gasova u atmosferu i biti "spojiva sa održivim razvitkom EU, njenom konkurentnošću, bezbednošću snabdevanja energijom i prehrambenom sigurnošću", navodi se u zaključcima samita Unije.
I jadranske zemlje u Sredozmenoj uniji?
Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija biće pozvane na sastanak o stvaranju "Sredozemne unije" 13. jula u Parizu, kako bi se osetno pospešila saradnja Evropske unije i 12 zemalja "južnog Sredozemlja" - od Turske do Magreba, odlučili su danas lideri EU u Briselu.
Slovenački premijer Janez Janša, predsedavajući EU, izjavio je da će, pored država s južnog ruba Sredozemlje, i jadranske zemlje biti
pozvane na ovaj skup kojim će osetno biti proširen i poboljšan raniji okvir saradnje EU i mediteranskih zemalja - "Proces iz Barselone".
Plan o novoj uniji, u kojoj bi sa sredozemnim zemljama sarađivale znatno snažnije zemlje na jugu EU - od Francuske, Španije i Italije pa do Grčke, izneo je francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Dosta osporavanih delova originalnog Sarkozijevog plana, kojima se najviše suprotstavila Nemačka, ne nalaze se u usvojenoj verziji.
Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel je izjavio da je potreba za jačanjem saradnje EU i sredozemnih zemalja vidljiva i u činjenici da je terorizam upravo udario to područje, jer su u Tunisu oteta dva državljanina članice EU, Austrije.
Više članica EU su u raspravi na samitu stavile primedbe da je nepotrebno uvođenje novih uporednih struktura uz već postojeći "Proces iz Barselone" u kome EU sarađuje sa državama na rubu Mediterana.
Tako se ovaj francuski predlog sveo na redovan samit zemalja EU i Sredozemlja sa zajedničkim predsedništvom i malim sekretarijatom.
U francuskim izvorima je rečeno da se očekuje da će na samitu o "Sredozemnoj uniji" u Parizu biti pokrenuto više novih projekata, kao
što je čišćenje zagađenog Sredozemnog mora, zajednički napori u borbi protiv promene klime i zajednička borba protiv šumskih požara.
