Izvor: B92, 01.Mar.2009, 21:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Podsticaj privrednog rasta
Brisel, Huahin -- Lideri EU su se dogovorili da se primene sve mere za oživljavanje bankarsko-finansijskog sistema u cilju obnove privrednog rasta i zapošljavanja.
Evropski lideri su naveli da "nikog neće ostaviti na cedilu", uključujući i određenu pomoć "susedima u regionu", ali su odbacili podele i stvaranje "blokova" unutar EU. Na sastanku je podržan i konkretan plan Evropske komisije za pojačan nadzor finansijsko-bankarskog sektora, uključujući takozvane finansijske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rajeve za izbegavanje poreza i spekulativne fondove.
Oni su stavili do znanja da se moraju ispoštovati merila za stabilnost evropskog monetarnog sistema i jedinstvene valute evro i predočili da zato ne može biti ubrzan put "prečicom" za ugrađivanje u evro valuta nekih članica Unije na istoku Evrope.
Sve mere i ogromna sredstva za ozdravljenje finansijskog sektora nikako ne smeju imati ograničavajuće posledice po delovanje filijala banaka EU u drugim zemljama, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Barozo je, govoreći o finansijskoj podršci državama EU pogođenim krizom, istakao i da je Evropska investiciona banka izdvojila 8,5 milijardi evra za podršku malim i srednjim preduzećima na Balkanu.
Na samitu je potvrđena rešenost da se izbegnu sve protekcionističke mere unutar EU i naglašeno da je "jedinstveno unutrašnjeg tržišta glavna pokretačka snaga privrednog rasta i zapošljavanja".
To se odnosi i na ključno važnu automobilsku industriju evropske dvadesetsedmorice, pa je, uz jasnu potvrdu da ne sme biti prepreka "protoku kapitala", prihvaćen i francuski petogodišnji plan pomoći automobilskom sektoru, koji je do početka samita bio donekle sporan.
Lideri EU su naveli da će svim merama pomoći zemljama Unije koje su pogođene ekonomsko-finansijskom krizom, uključujući susede EU, zbog nužnosti održanja stabilnosti regiona, ali nisu prihvatili neki poseban plan za izvlačenje iz krize zemalja centralne i istočne Evrope.
Mađarski premijer Ferenc Đurčanji je uoči sastanka zatražio između 160 i 190 milijardi evra za ozdravljenje finansijsko-bankarskog i monetarnog sistema u članicama Unije u centralnoj i istočnoj Evropi.
Predsedavajući zasedanja, češki premijer Mirek Topolanek i predsednik Evropske komisije su saopštili da je zaključak svih lidera EU konačno bio da se ne mogu praviti podele i "blokovi" unutar EU, jer su među njima veoma različite ekonomsko-finansijske i socijalne situacije.
Barozo je izjavio da je EU već izdvojila preko 20 milijardi evra za uravnoteženje platnog bilansa dve "nove članice" EU, dok će za podsticaj privrednog rasta i restrukturiranje 11 milijardi evra biti utrošeno do kraja ove godine, umesto do 2013. godine, kako je predviđeno budžetom.
On je rekao i da je Evropska komisija predložila da se za 67 milijardi evra uveća kapital Evropske investicione banke.
Topolanek je rekao da je za maj sazvao poseban sastanak na vrhu EU o zapošljavanju, koji treba da se pozabavi koracima za otklanjanje posledica krize i globalizacije na zapošljavanje i socijalni položaj građana Unije.
Zemlje ASEAN-a protiv krize
Lideri zemalja članica Udruženja jugoistočne Azije (ASEAN) založili su se, na samitu na Tajlandu, za preduzimanje zajedničke akcije protiv ekonomske krize.
U saopštenju desetorice lidera nije precizirano koje su zajedničke akcije dogovorene, ali su navedene pospešujuće mere makroekonomske politike na koje se obavezuju - od fisklanih stimulusa, pristupa kreditima, do mera za pospešivanje domaće potražnje.
Lideri ASEAN-a su se takođe dogovorili da se čvrsto odupru protekcionizmu i uzdrže od uvođenja ili podizanja novih trgovinskih barijera, i pozvali na hitne reforme međunarodnog finansijskog sistema.
Uz obavezu smanjenja trgovinskih barijera, ministri privreda ASEAN-a najavili su i otvaranje servisnih industrija na putu ka jedinstvenoj privrednoj uniji regiona u kome živi 570 miliona ljudi sa kombinovanim bruto društvenim proizvodom od dve hiljade milijardi dolara u šest godina.
Najopipiljiviji rezultat samita je potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini između zemalja ASEAN-a, Novog Zelanda i Australije, koji bi mogao da pridoda 48 milijardi dolara privredama u regionu.
Tokom samita, članice ASEAN-a dogovorile su sa predstavnicima Kine, Južne Koreje i Japana povećanje stranih rezervi na 120.000 milijardi dolara kako bi zaštitili svoje valute od posledica finansijke krize.
U odvojenom saopštenju sa samita, navodi se da su lideri razmatrali sporno pitanje ljudska prava u regionu, i da će do kraja ove godine pretočtiti zaključke u operativni plan.
