Izvor: B92, 01.Okt.2009, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Irci sutra na referendumu
Brisel -- U Evropskoj uniji preovladava očekivanje da će Irci zbog ekonomske krize sutra na referendumu glasati za Ugovor iz Lisabona o uređenju EU.
To bi, kako se smatra u Briselu, moglo uticati i na češkog predsednika Vaclava Klausa - koji se protivi daljem političkom i federalnom jačanju EU - da stavi potpis na dokument o ratifikaciji Ugovora iz Lisabona, koji je već usvojen u češkom parlamentu.
Na taj način bi se izbegla mogućnost da vođa britanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << konzervativaca Dejvid Kameron, ako pobedi na izborima u junu 2010, što svi očekuju, sprovede nameru o ponovom raspisivanju referenduma o Ugovoru iz Lisabona u Velikoj Britaniji.
Blokada Ugovora iz Lisabona bi, ocenio je britanski list "Fajnenšel tajms", za duže vreme zaustavila ulazak novih članica u Uniju.
Evropska komisija je danas saopštila da je na irskom narodu da odluči o sudbini preustrojstva EU, uz podsećanje na jasne stavove čelnika Komisije da samo preuređena Evropska unija može očekivati da se uhvati u koštac s ekonomskom krizom, velikim porastom nezaposlenosti i svetskim problemima.
Ekonomska kriza je teško pogodila i samu Irsku koja bi, poručio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso, doživela propast isto kao Island da nije u Uniji i sistemu jedinstvene valute evro.
Najnovija ispitivanja pokazuju da bi za usvajanje Ugovora iz Lisabona sutra u Irskoj moglo glasati između 48 i 55 odsto glasača, dok bi se protiv izjasnilo od 27 do 33 odsto Iraca.
Činjenica je da se za usvajanje novog temeljnog akta EU sad zalažu sve ključne irske vladajuće i opozicione stranke, moćni agrarni lobi, poslodavci i strani investitori.
Irci, koji su u junu prošle godine na referendumu odbacili Ugovor iz Lisabona, sada su dobili jemstva da će biti ispunjena njihova četiri ključna uslova: poseban poreski sistem, vojna neutralnost (Irci pre svega ne žele u NATO i da budu uvučeni u rat u Avganistanu), zabrana pobačaja i jedan irski komesar u Evropskoj komisiji čiji bi položaj bio garantovan.
Na procene da za Ugovor može glasati i više od 55 odsto Iraca, utiče bez sumnje osećanje irskog stanovništva da je teško pogođeno ekonomsko-finansijskom krizom i nezaposlenošću, tako da jedina istinska nada u oporavak ostaje članstvo u Uniji.
Svima je u Irskoj na umu da je, pored ostalog, Evropska centralna banka sprečila potpuni krah irskog bankarskog sistema tako što im je dala pomoć od 120 milijardi evra.
Na Irce je izgleda uticalo i to što su od ključnih zemalja EU u poslednje vreme stizale poruke da se neće dozvoliti da dva miliona irskih birača ili tvrdokornost dela češke političke elite, ugroze budućnost 500 miliona građana EU.
Posebno odlučno i ljutito su na takvu mogućnost reagovali Francuzi, tako da je u najnovijem neuvijenom upozorenju Ircima i Česima, francuski ministar za Evropu Pjer Leluš saopštio da Evropska unija sprema rešenje i za slučaj blokade Ugovora iz Lisabona.
Italijanski premijer Silvio Berluskoni je ukazao i na mogućnost stvaranja "tvrdog jezgra" od vodećih i svih članica Unije koje svojom demografskom i ekonomskom težinom mogu zajamčiti dalji napredak i upliv EU na svetske političke i ekonomske tokove.
Ranije su to već spominjali čelnici nemačkih demohrišćana isto kao i luksemburški premijer Žan-Klod Junker. Irski premijer Brajan Kauven je takođe irskim glasačima ukazao na mogućnost stvaranja "Evrope u dve brzine", ako bi oni ponovo odbacili Ugovor iz Lisabona.
Poruka je sadržala i upozorenje da bi se Irska našla u "evropskoj drugoj brzini", koja bi ostala po strani, dok bi ono "čvrsto jezgro" članica EU nastavilo dalju ekonomsko-institucionalnu integraciju, uz mnogo veće izglede za dalji napredak i blagostanje.
To bi, kako su upozorili neki evropski analitičari, imalo i posledice i po jedinstveno tržište, pa verovatno i pucanje mehanizma jedinstvene valute "evro", koji se pokazao kao ključna odbrana od propasti finansijskih i ekonomskih sistema više zemalja EU. Ili bi ostalim zemljama Unije koje još nisu ušle u evro, to nadalje bilo onemogućeno.
To bi dovelo do određene blokade ulaska novih članica u redove evropske dvadesetsedmorice. Neposredne posledice bi, recimo, bile i to, kako je predsednik Evropske komisije Baroso upozorio "evroskeptične" Čehe, da Češka - ako blokira Ugovor iz Lisabona, ne može računati na to da ponovo dobije mesto jednog komesara u Komisiji.
