Izvor: Blic, 23.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džordž Buš nad Berlinom
Džordž Buš nad Berlinom
BERLIN (SENSE) - Sve televizijske i radio stanice i većina novina složno tvrde da je Berlin pod opsadom, ali zasad se niko ne usuđuje da primeti kako je ‘opasadno stanje’ u drastičnoj suprotnosti sa zvaničnim tvrdnjama da u posetu dolazi veliki prijatelj Nemačke i nemačkog naroda. Kako god bilo, ulicama Berlina, u takozvanoj vladinoj četvrti, jure policijski automobili, u vazduhu bruje helikopteri, policijski agenti budno motre retke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prolaznike i turiste, koji se kreću glavnim ulicama, pa ih povremeno zaustavljaju, legitimišu i zaviruju im u torbe koje nose sa sobom. Sve to doprinosi utisku da je reč o nekoj velikoj policijskoj raciji, čiji se ukupni troškovi procenjuju na pet miliona evra, a ne o dočeku predsednika zemlje prema kojoj prosečni Nemac i danas oseća zahvalnost za sve što je učinila za Nemačku posle njene vojne i moralne katastrofe u Drugom svetskom ratu.
Američki predsednik - POTUS (President Of US), kako glasi njegova ‘šifra’ u žargonu američke tajne službe - sleće u sredu u 20,30 na vojni deo berlinskog aerodroma Tegel, a odlazi u četvrtak u 15,30. Za 19 sati boravka, Buš će večerati u sredu sa nemačkim kancelarom Šrederom i njegovim najbližim saradnicima u restoranu ‘Tuher’ koji se nalazi desetinu metara od hotela ‘Adlon’, gde je predsednik odseo, a u četvrtak pre podne će posetiti predsednika Nemačke Raua, čija se predsednička rezidencija nalazi jedva kilometar udaljena od hotela. Zatim će posetiti kancelara u negovom sedištu, koje se nalazi između predsedničke vile ‘Belvi’ i nemačkog Rajhstaga, a posle razgovora i ručka sa kancelarom, Buš će održati govor pred Bundestagom. Odmah posle govora, Buš će otići na aerodrom i nastaviti svoju evropsku turneju put Moskve, koju ‘Njujork Tajms’ označava ‘središnjim delom’ ovog putovanja.
Za razliku od svojih prethodnika, Buš se neće ‘kupati u masi’, tj. imati kontakt s građanima Berlina, pa čak ni sa svojim zemljacima koji ovde žive i rade. Postoji mogućnost da Buš poseti gradilište nove američke ambasade, koje je nekoliko desetina metara udaljeno do hotela ‘Adlon’, ali susret s narodom ni tom prilikom nije verovatan, iz prostog razloga što u okolini hotela nema žive duše, osim policijskih agenata, na zemlji, i snajperista, na krovovima. To je vlasnike i prodavce u kafićima, restoranima i radnjama za prodaju suvenira, duž bulevara ‘Unter den linden’ (‘Pod lipama’), nateralo da najave kod berlinskih vlasti zahtev za obeštećenje zbog gubitaka koje će pretrpeti tokom trodnevne ‘opsade’.
Ono što Bušovi prethodnici nisu činili i zbog čega je Buš, ipak, morao doći u Berlin, iako neće videti ni grad, ni njegove žitelje - to je njegov govor pred Bundestagom. Ako je suditi po ‘tezama’ koje je američki predsednik izložio u intervjuu što ga je, uoči polaska na put, dao uglednim novinama u zemljama koje će posetiti, Buš će svoje evropske sagovornike nastojati da ubedi kako rat protiv terorizma treba nastaviti, ali i proširiti na ne-vojne aspekte. Na pitanje o eventualnom ratu s Irakom, Buš je odgovorio da je on 'strpljiv, ali odlučan čovek', što može da se protumači kako će sačekati da njegovi evropski partneri, pre svega Nemci i Francuzi, posle parlamentarnih izbora, koji im predstoje, još jednom razmisle o svemu i utvrde da li im je preče savezništvo sa SAD ili sitni nacionalni interesi i obziri. Mediji najavljuju da će kancelar Šreder i ministar Fišer izneti svoje rezerve prema ratu s Irakom, što ne mora da znači ništa više od zgodne predizborne poruke sopstvenim biračima. Da su takve poruke neophodne, svedoči i činjenica da je na demonstracijama protiv američke ratne politike u utorak učestvovalo oko petnaest hiljada ljudi, dok je na skupu dobrodošlice Bušu, u organizaciji podmlatka Hrišćansko-demokratske unije (CDU), održanom pred čuvenim 'Ček-point Čarli', nekadašnjim prelazom sa Istoka na Zapad, bilo prisutno svega nekoliko desetina, manje-više slučajnih prolaznika.
