Izvor: Blic, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dželati konačno ostaju bez posla
Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala je rezoluciju da smrtnu kaznu treba ukinuti tako će "legalno ubistvo" kroz neko vreme u većini zemalja na planeti biti ukinuto, a državni dželati ostaće bez posla.
Prvi put u istoriji civilizacije prošle nedelje većina zemalja složila se da zakon o pravu na ubijanje svima podriva dostojanstvo i krši ljudska prava.
Svetska organizacija usvojila je Rezoluciju o moratorijumu na smrtnu kaznu, ali su od 192 članice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << UN dokument podržale samo 104 zemlje, mada u 133 nacionalna zakonodavstva "državna osveta" ionako ne postoji. Nije glasalo 29 država, a čak 54 su bile protiv; uz ostale - SAD, Egipat, Malezija, Bangladeš, Sirija, Iran i, posebno, Kina.
Optuživši Evropljane za nametanje svojih vrednosti, moratorijum je oštro osporavao i mali Singapur, gde obavezno vešaju već za posedovanje 15 grama heroina ili 480 grama marihuane.
Rezolucija nema obavezujući karakter, već samo moralnu težinu predloga Evropske unije i još 60 država. Prethodno, u dva navrata (1994. i 1999) nije bilo većine.
Procenjuje se da je lane u svetu pogubljeno 5.628 osoba, od čega je više od 5.000 egzekucija bilo u Kini; na drugom mestu je Iran sa 215 smrtnih kazni (četvoro dece), a slede Pakistan, Irak, SAD, Sudan, Vijetnam i Arabija.
Od Džingis-kana do danas
Najtežu kaznu prve su ukinule Venecuela (1863), San Marino (1865) i Kostarika (1877), a poslednjih godina "abolicionistima" su prišli i Srbija, Crna Gora, Čile i Turska. U Velikoj Britaniji "zakonske smrti" nema od 1971, u Kanadi je ukinuta 1976, a u Francuskoj 1981. godine.
Prethodno, ljudi su "inventivno usavršavali" način oduzimanja života, od udarca toljagom ili kamenom, sve do gasne komore sa hidrogen-cionidom ili injekcije s preparatom koji parališe nervni i mišićni sistem, uključujući i srce.
Uz jednostavno odsecanje glave, metod primene smrtne kazne bio je i dranje kože, davljenje, razapinjanje, nabijanje na kolac, spaljivanje ili kuvanje u kotlu sa vrelom vodom, što su legalno primenjivali Džingis-kan, kralj Henri VIII i inkvizicija.
Nije bila retkost trovanje, nalivanje vode u pluća, vešanje, lomljenje na točku, čerečenje, testerisanje, ukopavanje živih, ili izlaganje suncu, insektima i pticama, a u zavisnosti od lokalnih prilika egzekucije su obavljane i uz pomoć slona koji bi zdrobio osuđenika ili lava koji bi ga raskomadao. Patentirane su i posebne sprave kao što su garota i giljotina, ili električna stolica.
Italijanska kompanija "Iveko" i nehotice je doprinela kulturi ubijanja proizvodnjom sanitetskog kombija koji su u Kini 1997. adaptirani za efikasnu i jeftinu "mobilnu egzekuciju". Osuđeniku, naime, daju injekciju u zadnjem delu vozila, a u postupku, uz vozača, učestvuje samo troje - dželat koji pritiska dugme za ubrizgavanje otrova, lekar i predstavnik suda.
Posle prodaja organa
Humanitarci tvrde da te pokretne ekipe, koje odmah i kremiraju tela, deluju kao "eskadroni smrti" i da su stvorili "crnu berzu" za trgovanje ljudskim organima.
Od završetka Drugog svetskog rata postoji opšta težnja da se ukine smrtna kazna. Godine 1977, 16 zemalja su je ukinule, a procenjuje se da je broj zemalja koje su izvršile aboliciju smrtne kazne 133. Trenutno, 90 zemalja je ukinulo najtežu kaznu za bilo koje krivično delo, 11 za sva krivična dela osim za ona učinjena pod specifičnim okolnostima, a 32 zemlje nisu koristile srmtnu kaznu poslednjih 10 godina.
Ukupno 64 zemlje zadržale su najtežu kaznu. Među tim zemljama nekoliko njih je upotrebilo ovu kaznu i prema maloletnicima.
Nju Džerzi bez najteže kazne
U SAD broj pogubljenja opada (ove godine 42); kazna je upravo ukinuta u Nju Džerziju i ostalo je još 36 saveznih država koje uglavnom koriste tri letalne injekcije. Ali, zbog žalbi da "trojni koktel" izaziva bol i patnju i da su na Floridi i u Kaliforniji neki osuđenici umirali čak 30 minuta, vrhovni sud će uskoro meriti (ne)humanost, odnosno ustavnost, takvih egzekucija.
Lane egzekucija u 25 zemalja
Tokom 2006. godine smrtna kazna izvršena je u 25 zemalja: Bahrein, Bangladeš, Bocvana, Kina, Egipat, Ekvatorijalna Gvijena, Indonezija, Iran, Irak, Japan, Jordan, Severna Koreja, Kuvajt, Malezija, Mongolija, Pakistan, Saudijska Arabija, Singapur, Somalija, Sudan, Sirija, Uganda, SAD, Vijetnam, Jemen.
Većina izvršenih smrtnih kazni dogodila se 2006. godine
1. Kina (najmanje 1.010, na osnovu javno dostupnih izveštaja, dok drugi izvori nagoveštavaju da taj broj iznosi između 7.500 i 8.000)
2. Iran (177)
3. Pakistan (82)
4. Irak (najmanje 65)
5. Sudan (najmanje 65)
6. SAD (53)
