Izvor: Politika, 11.Sep.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvovlašće u Rumuniji
Nastavljen sukob predsednika Trajana Baseskua i vlade premijera Viktora Ponte
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Čim se vratio u palatu „Kotročenj” posle 52 dana suspendovanja sa vlasti, predsednik Trajan Basesku je umesto očekivanih pomirljivih kohabitacionih tonova prema onima koji su zakonskim sredstvima pokušali da ga smene sa vlasti, oslanjajući se na glasove 7,5 miliona Rumuna datih na referendumu, zauzeo krajnje ratoborni stav. Isukao je sablju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvorene osvete i zapretio da se neće zaustaviti u obračunu sa onima koji su pokušali „državni udar”.
U svojim naumima on ima na šta da se osloni, jer su u njegovim rukama faktički ostale strukture na koje se stalno godinama oslanjao – dve obaveštajne službe (unutrašnja i spoljna), generalno državno tužilaštvo, specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije, ustavni sud (političko-pravni organ), ali i vrhovno sudsko veće. Na čelu svih tih „nezavisnih” organa nalaze se ljudi koje je on lično postavio i koji su mu ostali verni. Basesku je otvoreno izjavio da su upravo te državne strukture „odbranile rumunsku demokratiju”.
Državno tužilaštvo je pokrenulo sveobuhvatne mere sa ciljem da se naknadno dokaže „masovna izborna krađa” na prošlom referendumu na kojem su se većinski Rumuni izjasnili za Baseskuovo smenjivanje. Na stotine tužilaca se razmilelo po celoj zemlji, naročito po selima iznuđujući mnoge obične građane da stave ruku na Bibliju i priznaju da su glasali „pogrešno”. Čak su pokrenuti krivični postupci protiv političara zbog toga što su pozivali birače da izađu na birališta i glasaju za Baseskuovu smenu sa vlasti. Tvrdi se da je cilj tih mera unošenje straha među građane koji ubuduće treba dobro da razmisle da li će opet izaći na birališta.
U nameri da što više suzi polje uticaja vlade, sa kojom je u sukobu, Basesku je na godišnjem okupljanju rumunskog diplomatskog kora u Bukureštu najavio nameru da u svom predsedništvu uvede paralelnu službu za direktan kontakt sa rumunskim ambasadorima širom sveta, koji se do sada održavao jedino preko Ministarstva inostranih poslova, potčinjenog vladi.
„Ovim hoću da se moje poruke tačno prenose, a ne kao do sada”, rekao je Basesku.
Taj korak je još jednom pokazao da je u Rumuniji nastalo pravo dvovlašće u kome se vlada premijera Viktora Ponte može da osloni samo na aparat ministarstava i parlamentarnu većinu. Ali moć te većine je kratkog dometa, jer sve njene odluke može lako da ospori Ustavni sud, čiji su članovi u većini odani Baseskuu.
U Rumuniji je nastalo stanje koje parališe sve domene upravljanja državom. Vlada uverenje da će predstojeći decembarski parlamentarni izbori razbistriti celu situaciju i pomoći da se postepeno skidaju „Baseskuovi okovi” stavljeni na „nezavisne” strukture državne prinude.
Ovde se na sve strane javno govori i piše da je, ipak, od konačnog svrgavanja Baseskua spasla spoljna podrška, koju je dobio od strane EU i SAD. Šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, nemačka kancelarka Angela Merkel, američka administracija i neki drugi eksponenti evroatlantskog vrha izvršili su otvoreni pritisak na vladu u Bukureštu tražeći od nje da poštuje naknadna „demokratska pravila”, koja bi omogućila Baseskuov povratak u predsedničku fotelju. Sva pažnja ovdašnjih medija bila je u poslednje vreme usmerena na utvrđivanje uzroka zbog kojih je Basesku toliko mio nekima na Zapadu i zbog čega je sada stvoren „rumunski slučaj” o kojem raspravljaju evropski forumi.
Da je zapadni pritisak zaista odigrao odlučujuću ulogu u Baseskuovom povratku u predsedničku fotelju priznao je i sam Basesku u pismu zahvalnici koje je uputio šefovima država i vlada koji su ga podržali.
„Samo zahvaljujući vašim naporima i insistiranju spaseni su demokratija i pravna država u Rumuniji”, napisao je Basesku.
Posle ovakvog pisma njegovi protivnici su počeli da ga oslovljavaju ne sa „gospodin predsednik”, već sa „gospodin guvernator”, kojeg su ustoličili stranci. Mešanje sa strane u čisto rumunske unutrašnje stvari naišlo je na određenu reakciju javnog mnjenja. Rezultati obavljenih socioloških merenja govore o porastu evroskepticizma i izvesnih antiameričkih raspoloženja kod Rumuna, koji su do sada bili uvrštavani u velike privrženike „zapadnog kursa”.
Koristeći nastalu situaciju, Basesku i njegove pristalice tvrde da su oni jedini dosledni branioci američko-rumunskog strateškog partnerstva, dok Ponta i njegova vlada, navodno, bacaju poglede i na druge horizonte.
Braneći se, premijer Ponta i njegovi politički saveznici (liberali i konzervativci) naglašavaju da to uopšte nije istina, i da su i oni nepokolebljivo u zapadnom stroju. Samo vode računa o nacionalnim interesima.
Pitanje je hoće li uvreda naneta Rumunima grubim mešanjem Brisela i Vašingtona u njihova suverena prava doći do izražaja na predstojećim parlamentarnim izborima. Ima dosta komentatora i analitičara koji sumnjaju u to i tvrde da je istorija već toliko puta pokazala da, nažalost, Rumuni „imaju savitljivu kičmu”.
Milan Petrović
objavljeno: 12.09.2012
