Izvor: Blic, Beta, Tanjug, 09.Mar.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvojicu vojnika ubili disidenti IRA
Prava IRA, formirana 1997. godine posle raskola u Irskoj republikanskoj armiji, preuzela je danas odgovornost za napad na britansku vojnu bazu u Severnoj Irskoj. Britanski premijer Gordon Braun oštro je juče osudio napad na vojnu bazu Masirin u kom su poginula dva britanska vojnika, a četiri osobe teško povređene.
Novinar "Sandej tribjuna" Suzan Brin izjavila je "Skaj njuzu" da je jedan muškarac pozvao taj list rekavši da je Prava IRA odgovorna za napad.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />"Rekao je da se ni on, kao ni Prava IRA ne izvinjavaju zbog napada na britanske vojnike koji, kako se izrazio, i dalje drže u okupaciji sever Irske", rekla je Brin i dodala da je muškarac koji je pozvao njen list rekao za dostavljače pice da "sarađuju sa britanskim vlastima" jer su služili britanske vojnike.
Gordon Braun, britanski premijer, oštro je juče osudio napad na vojnu bazu Masirin u Severnoj Irskoj u kojem su u subotu uveče dva vojnika poginula, a četiri osobe teško povređene. Džefri Donaldson, predstavnik unionista - pokreta koji se zalaže za održavanje bliskih veza sa Velikom Britanijom, rekao je da su naoružani ljudi u vozilu sa oznakama za isporuku pica ušli u kasarnu i otvorili vatru. Napad je osudila i partija Šin Fejn, političko krilo Irske republikanske armije (IRA).
Braun je rekao da ovaj zli i kukavički napad neće zaustaviti mirovni proces, koji ima podršku građana Severne Irske. Upad u bazu Masirin, na 16 kilometara od Belfasta, predstavlja prvi napad na vojnike u ovom britanskom regionu od 1997. kada je snajperista IRA ubio britanskog oficira Stivena Restorika. Nijedna organizacija još nije preuzela odgovornost, mada je u petak ser Hju Ord, šef policije Severne Irske, upozorio na visok rizik od nasilja koje bi mogli da izvedu republikanski disidenti koji su napustili IRA nakon potpisivanja sporazuma sa unionistima 1998. godine. Piter Robinson, premijer Severne Irske, rekao je da ovaj incident predstavlja strašan podsetnik na nemile događaje iz prošlosti. Irska nacionalistička partija Šin Fejn istakla je da republikanci imaju dužnost da se suprotstave ovom napadu kao pogrešnom i kontraproduktivnom činu.
„Oni koji su odgovorni nemaju nikakvu podršku, nikakvu strategiju da ostvare ujedinjenu Irsku. Njihova namera je da ponovo izvedu britanske vojnike na ulice. Oni žele da unište skorašnji napredak i ponovo gurnu Irsku u konflikt”, kazao je Geri Adams, lider Šin Fejna.
Teški incident, prvi ovog tipa za poslednjih nekoliko godina u Severnoj Irskoj, izazvao je zabrinutosti za stabilnost koalicione vlade, koja ujedinjuje bivše neprijatelje - predstavnike probritanskih protestanata i irskih katolika. Tomas Barns, član severnoirskog parlamenta iz redova nacionalističke Socijaldemokratske i laburističke partije, naveo je da je ovaj napad podsetio na teške dane iz prošlosti i dodao da se veruje da su za upad u kasarnu krivi republikanski disidenti.
Političari u Severnoj Irskoj oštro su reagovali na izveštaj medija da su se pripadnici Specijalnog izviđačkog puka, koji su izvodili obaveštajne operacije u Avganistanu i Iraku, vratili u Severnu Irsku da bi pomogli u prikupljanju obeveštajnih podataka o republikanskim disidentima.
Mirovnim sporazumom iz 1998. okončan je 30-godišnji sukob u Severnoj Irskoj između IRA koja je tražila sjedinjenje s Republikom Irskom i probritanskih protestanskih gerilskih grupa. Specijalne snage britanske vojske bile su prisutne u Severnoj Irskoj tokom tog sukoba u kojem je poginulo više od 3.000 ljudi. Britanske trupe su se povukle 2007. godine, ali se nasilje sporadično ponavljalo uprkos mirovnom sporazumu.
Istorijat konflikta u Severnoj Irskoj
21. decembar 1948. - Republika Irska dobija punu nezavisnost, uz šest severnih okruga koji ostaju u sastavu Velike Britanije
12-15. avgust 1969. - Vlada Severne Irske ne uspeva da obuzda sukobe katolika i protestanata, pa u pomoć zove britanske trupe
30. januar 1972. - „Krvava nedelja” u gradu Deri, britanski vojnici otvorili su vatru na demonstrante koje je predvodilo Severnoirsko udruženje za ljudska prava, ubijeno je 14 i ranjeno 13 ljudi
29. novembar 1974. - Irska republikanska armija (IRA) izvodi terorističke akcije i u Republici Irskoj i u Velikoj Britaniji
15. novembar 1985. - Prvi englesko-irski sporazum kojim Republika Irska dobija izvesna ovlašćenja u Severnoj Irskoj nikada nije primenjen
15. decembar 1993. - Deklaracijom iz Dauning strita ponuđeni pregovori Šin Fejnu, političkom krilu IRA, pod uslovom da prestanu teroristički napadi, u leto 1994. IRA i britanski lojalisti objavljuju primirje
29. januara 1994. - Bil Klinton, predsednik SAD, odobrava izdavanje američke vize Geriju Adamsu, lideru Šin Fejna, uprkos protivljenju zvaničnog Londona
10. april 1998. - Sporazum na Veliki petak potpisan u Belfastu, po njemu Republika Irska ne može da se ujedini sa severom bez saglasnosti većine stanovništva Severne Irske, predviđeno raspuštanje paramilitarnih formacija i postepeno povlačenje britanskih trupa
7. maj 1998. - Disidenti iz Šin Fejna koji se protive sporazumu sa Londonom osnivaju Pravu IRA, četiri meseca kasnije izvode bombaški napad u gradu Omag u kojem gine 29 ljudi
9. oktobar 2006. - Prvi sastanak protestanskih i katoličkih verskih zvaničnika
8. maja 2007. - Nakon izbora za Skupštinu Severne Irske, za premijera je izabran Ijen Pejsli, lider Demokratske unionističke partije, a za vicepremijera njegov dotadašnji politički protivnik Martin Mekginis iz Šin Fejna
Militantne organizacije u severnoj irskoj
REPUBLIKANSKE ORGANIZACIJE
Irska republikanska armija (IRA):
Poznata i kao Privremena IRA, krivi se za polovinu ubistava tokom tri decenije sukoba. IRA je 1997. proglasila primirje, a u julu 2005. je formalno okončala svoju oružanu borbu i obećala da će položiti oružje. Nezavisna komisija za nadgledanje Severne Irske saopštila je u septembru 2008. da Vojni savet, koji je donosio odluke u ime IRA, više ne deluje i da ova gerilska grupacija više ne predstavlja pretnju miru.
Prava IRA:
Relativno mala disidentska grupacija koja se od 1998. odvojila od IRA jer se nije slagala sa primirjem. Iste godine počinila najgori pojedinačni teroristički napad u Severnoj Irskoj - eksploziju automobila-bombe u mestu Omag, u kojoj je poginulo 29 ljudi. U novembru 2007. Prava IRA je preuzela odgovornost za ubistvo dva policajca van dužnosti.
Irska nacionalna oslobodilačka armija (INLA):
Politički levo orijentisana u odnosu na IRA, INLA se odvojila 1975. i postala je jedna od najbezobzirnijih republikanskih gerilskih grupa. Godine 1979. u bombaškom napadu u Londonu ubila je britanskog političara Erija Niva. Ova grupacija, poznata po žestokim unutrašnjim sukobima, proglasila je primirje 1998, ali zbog umešanosti u ozbiljne zločine ona i dalje predstavlja pretnju.
Dosledna IRA (IRA kontinuiteta):
Poznata i kao Vojni savet kontinuiteta, pojavila se 1994, kao gerisko krilo otcepljene političke grupacije Republikanski Šin Fejn, koja se od Šin Fejna odvojila 1986. Mada je sedam godina bila neaktivna, ova grupa je 1999. izdala saopštenje u kom se zalaže za „nastavak borbe”.
PROBRITANSKE GRUPACIJE
Odbrambeno udruženje Severne irske (UDA)/Borci za slobodu Severe Irske (UFF):
Proglasili su primirje u oktobru 1994, ali se UFF okrivljuje za ubistvo troje katolika, u okviru serije uzajamnih ubistava na verskoj osnovi početkom 1998. U novembru 2007. UDA je objavila da će sve njene aktivne oružane snage obustaviti dejstva, a svi vojni obaveštajni podaci biti uništeni. UDA je u junu 2007. bila odgovorna za bacanje „Molotovljevog koktela” na kuću u kojoj su živeli doseljenici iz Poljske.
Dobrovoljačke snage Severne Irske (UVF):
UVF je tokom trajanja sukoba pobio više od 540 ljudi, čime se istakao kao najubojitija probritanska paravojna grupacija Severne Irske. U maju 2007. UVF je saopštio da će oružje koje je koristio protiv katolika koji se protive britanskoj vlasti u pokrajini staviti „van upotrebe”. Nezavisna komisija za nadgledanje Severne Irske u svom izveštaju od novembra 2007. iznela je procenu da UVF mora da se potpuno razoruža.
Lojalističke dobrovoljačke snage (LVF):
LVF je formiran sredinom devedesetih godina prošlog veka i odgovoran je za niz ubistava na verskoj osnovi. Bio je umešan i u trgovinu drogom. Odbijao je mirovni proces i nije se pridružio primirju iz 1994. Do 2005. je, međutim, svojim vojnim jedinicama naložio da prekinu dejstva, kao odgovor na odluku IRA da preda oružje. Nezavisna komisija za nadgledanje Severne Irske je u novembru 2008. saopštila da je ova organizacija postala kriminalna banda.
