Izvor: Politika, 15.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvojac sa potkontinenta
Indija i Pakistan 60. godišnjicu nezavisnosti obeležavaju uz povećanu pažnju sveta – iz različitih razloga
Indija i Pakistan su zvanično nezavisni postali tačno u ponoć, između 14. i 15. avgusta 1947, ali je svečano proglašenje obavljeno u razmaku od 24 sata, kako bi im prisustvovao britanski vicekralj. Njihove proslave 60. godišnjice samostalnosti juče u Islamabadu, a danas u Delhiju, svet prati sa upadljivo većom pažnjom nego pre deset godina, kada je jubilej >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bio "okrugao" i kada je pola veka od razvoda sa imperijom obeležavano sa mnogo više pompe.
Ovih dana, način na koji se Britanija, posle 163 godine kolonijalnog gospodarenja, povukla iz južne Azije izaziva mnoge asocijacije na "žive" međunarodne probleme. Indija je, naime, nezavisnost platila podelom: na tlu jedne od najstarijih civilizacija, u kojoj su vere i nacije dotle koegzistirale, stvorena je nova država, da bi bila domovina za muslimane Indijskog potkontinenta. Ona jeste, doduše, bila rezultat političkog dogovora koji su prihvatile sve strane, ali cena koja je plaćena za njegovo sprovođene bila je neočekivano krvava: ubijeno je nekoliko stotina hiljada hinduista i muslimana koji su se u momentu podele našli na pogrešnim stranama, a svoje domove, u potrazi za novim, moralo je da potraži više od deset miliona ljudi.
Tri rata
Cena političke instrumentalizacije verske pripadnosti plaćana je potom kroz tri rata, u kojima su Indija i Pakistan pokušavali da snagom oružja podupru argumente politike, pre svega oko Kašmira koji je, iako sa većinskim muslimanskim življem, odlukom tadašnjeg hindu vladara ostao u matici. Između Delhija i Islamabada trenutno je u toku delikatni detant, u čijoj pozadini su i u međuvremenu stečeni nuklearni arsenali.
Iako "blizanci" čiju je pupčanu vrpcu presekla tadašnja kolonijalna sila, Indija i Pakistan su u minulih šest decenija putovali različitim putevima, stekli različite karaktere i svetu dali sasvim oprečne povode da iz njihove istorije izvlači pouke primenljive i za probleme na drugim meridijanima. Dok se na Indiju gleda kao na pomaljajuću supersilu, Pakistan se i dalje posmatra kroz dioptriju namenjenu područjima krize i zemlju iz koje dolazi mnogo više loših nego dobrih vesti.
Britanci su, istina, obema državama ostavili isto nasleđe, počev od engleskog jezika, preko političkih i pravnih sistema, uređene administracije i železnice, do ljubavi za kriket – ali dok je u Indiji ono brižljivo negovano, u Pakistanu je u najvažnijim delovima brzo demontirano.
Indija je prigrlila parlamentarnu demokratiju, koja joj je, uprkos mnogim iskušenjima, poslužila kao najefikasniji ventil da baš iz tih iskušenja netaknuta izađe. Pakistan je veoma rano izašao na put nedemokratskih prečica: od 60 godina nezavisnosti, 32 je proveo pod vojnim režimima. Generali su tri puta silom preuzimali vlast od, kako su obrazlagali, nesposobnih i korumpiranih političara. Poslednji put 1999: tadašnji pučista je u međuvremenu postao predsednik, ali je zadržao generalsku uniformu.
Indija je danas u globalnom fokusu kao jedna od najdinamičnijih svetskih ekonomija, što je svojevrsni paradoks ako se ima u vidu da je u prvih gotovo 45 godina nezavisnosti politički liberalizam kombinovala sa centralno planiranom ekonomijom. Nehru, premijer u prvih 17 godina nezavisnosti, nastojao je da njene velike probleme rešava primenom "trećeg puta", kombinovanjem kapitalizma i socijalizma, ali je rezultat bio jedan neefikasan amalgam ta dva sistema koji nije obezbeđivao ni dovoljan ekonomski rast niti proklamovanu društvenu jednakost. Oslobodivši se kolonijalnih gospodara, zemlja je stekla druge, oličene u birokratiji i sistemu dozvola i kvota, koji je sputavao svaku inicijativu. Primera radi, kažnjivo je bilo i svako povećavanje proizvodnje mimo one koja je prijavljena kad je dobijena dozvola da se neka fabrika otvori.
Preokret, koji je Indiju vratio na ekonomsku mapu sveta, počeo je 1991, demontiranjem "socijalizma". Oslobođeni sveobuhvatnog birokratskog nadzora, indijski preduzetnici su prosto uzleteli. U poslednjih pet godina stopa rasta je između osam i devet odsto; mereno paritetom kupovne moći, Indija je među prvih pet ekonomskih sila, ima devizne rezerve od 222 miliona dolara, u poslednjih sedam godina je privukla 26 milijardi dolara stranih investicija...
Slične podele
Glavni problem je, međutim, kako da se prevaziđe podela na dve Indije, jednu koja pristiže ostatak sveta i drugu koja je okovana siromaštvom. Reforme, naime, još nisu dotakle život gotovo 25 odsto stanovnika koji i dalje žive sa dolar dnevno. Primer za to je sam glavni grad: u 15-milionskom Delhiju je pet miliona beskućnika...
Slične podele na bogate i siromašne postoje i u Pakistanu, ali njegov glavni problem je to što ni posle 60 godina nije definisao svoj identitet: činjenica da je stvoren kao država za muslimane stalno aktivira dilemu da li treba da bude uređena kao liberalna ili kao teokratska. Dilema je zaoštrena naročito poslednjih godina, kada je glavni američki saveznik u "ratu protiv terora", i kada već blizu tri decenije duga kriza u prvom susedstvu, Avganistanu, svoje političke odraze nalazi i u Pakistanu. Početkom jula vojska je bila prinuđena da se obračuna sa bastionom džihada usred prestonice, usledio je potom talas samoubilačkih bombaških napada, uveliko se govori o "puzećoj talibanizaciji", a nekoliko dana uoči ove proslave nezavisnosti zemlja je bila na ivici vanrednog stanja.
Senka podele britanske Indije od pre 60 godina još je nad potkontinentom. Možda i zato rastu nedoumice današnjih sila pred iskušenjima stvaranja novih država u tkivu starih: u svetlu istorije, gotovo je izvesno da će rešavanje jednog problema proizvesti sijaset drugih, sa velikim izgledima da budu dugotrajni.
-----------------------------------------------------------
Indija na svetskoj pozornici
"Polako i sigurno, jedna mlada Indija zauzima svoje mesto na svetskoj pozornici. Svet je na pragu novog talasa, u kom je sposobnost stvaranja znanja i inovacija postala ključni faktor diferencijacije među narodima. Moć našeg glavnog kapitala, znanja, priznata je u celom svetu. Brzo izrastamo u vodeću privredu silu sveta... Retki su trenuci poput ovog, kada kao nacija stojimo na čvrstim temeljima koje su naši s preci mukom izgradili, a srca su nam puna nacionalističkog ponosa", izjavila je, povodom nacionalnog praznika predsednica Indije Pratiba Patil.
Milan Mišić
[objavljeno: 15.08.2007.]
