Izvor: Politika, 15.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvoboji direktni, izbor posredan
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14. januara – Sevaju varnice, zabadaju se žaoke, pljušte packe. Stranački pretendenti za predsednika SAD pojačavaju žestinu međusobnog nadmetanja. Sve "prašti", čak i po liniji neprikladnih, izgovorenih ili podrazumevajućih, ofanziva po polnoj, rasnoj i verskoj osnovi. Birači su takođe naoštreni pred sutrašnje još jedno izjašnjavanje u Mičigenu. Pristalice demokrata se glože, dokazujući prednosti Hilari Klinton, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Baraka Obame i Džona Edvardsa, dok se republikanci diferenciraju na podržavaoce Džona Mekejna, Mita Romnija, Majkla Hakebija, Rudija Đulijanija"
Strasti su toliko jake kao da će sada "biti ili ne biti". A – nije.
Dvoboji pretendenata za predsedničku nominaciju jesu vrlo direktni, ali o ishodu ne moraju da odluče – naizgled jedino kompetentni – glasači. Po ovdašnjim prilično komplikovanim sistemima obračunavanja vrednosti glasova moguće je "svašta" pa čak i da "dva plus dva nisu obavezno četiri, nego možda pet, a možda tri" – kako je primetio jedan poznavalac. Moguće je, naime, da neko ko u stranci – posle izjašnjavanja u svih 50 saveznih država i u prestonici – bude drugoplasiran postane partijski kandidat za šefa Bele kuće.
Ne vrede, naime, svi glasovi isto. Vrlo su različiti mehanizmi njihovog obračunavanja, s kombinovanjem rezultata neposrednog izjašnjavanja, udela filijala saveznih država u ukupnom partijskom sastavu, kao i udela učesnika "po funkciji", a što se sve izražava u – broju delegata na nacionalnim partijskim konvencijama, koje donose konačnu odluku.
Na primer: Obama je u Ajovi dobio gotovo osam procenata više glasova od Klintonove, ali samo jednog delegata više od nje. Takođe, Klintonova je nadvisila Obamu u Nju Hempširu za tri odsto, ali su zadobili podjednak broj delegata.
Ispalo bi, tako, da je Obama dosad stekao malu prednost i nad Klintonovom, ali zapravo – on za njom još poprilično zaostaje. Paradoks je moguć zbog postojanja "superdelegata". Takav status imaju vrhunski stranački kadrovi – kongresmeni i članovi partijskog rukovodstva – koji su automatski učesnici odlučujuće konvencije. Prema dosad objavljenom njihovom opredeljivanju, znatno ih je više uz Klintonovu nego uz Obamu – 163:64.
Obračunavanje odnosa snaga ima svojih čari – za one koji vole razmrsivanje zapletenosti. Na konvenciji demokrata, u leto, biće ukupno, računa se, 4.049 delegata, među kojima će oni sa karakteristikom "super" (po funkciji, nezavisno od glasanja po državama) činiti 19,6 odsto. Uprošćeno: ako razlika u neposrednom izjašnjavanju o takmacima bude tesna, mogli bi da odluče glasovi neizabranih delegata, određenih na osnovu njihovih funkcija. Moguće je, dakle, da sve tekuće drame predstavljaju samo predigru, uvod u "presudu" koju će doneti petina – ne izabranih, nego predodređenih "konvencionista".
Kod republikanaca stvari stoje drugačije, ali ne manje komplikovano. Mimo "proporcionalnog sistema", koji dominira kod demokrata, oni u neposrednom izjašnjavanju primenjuju i mehanizam – "pobednik nosi sve", u državama ili okruzima. Ali i u njihovoj varijanti je Romni, koji je pobedio na manje važnom izjašnjavanju, u prednosti, po računici Si-En-Ena, nad trijumfatorima iz Ajove i Nju Hempšira – Hakebijem i Mekejnom – za devet, odnosno 20 delegata.
Sadašnji podaci o ukupnom odnosu unutarstranačkih snaga nisu uvek saglasni – ukazuju hroničari. Moguće su zabune, pa i dramatizacije – ukazuju pojedini eksperti.
U međuvremenu, pojačava se trka za pridobijanje "superdelegata" – naglašava danas "Los Anđeles tajms". Raste, pri tom, uloga onih koji su odustali od nadmetanja za predsedničku nominaciju. Među njima je demokratski guverner Novog Meksika Bil Ričardson, koji, uz svojstvo "superdelegata", raspolaže i podrškom kao najistaknutiji političar "latinoskog" porekla, što bi mogao da bude i "ključni jezičak na vagi". Još "merka". Kaže da će se tek opredeliti"
Onima kojima nije dovoljno zapleta i kombinovanja u pripremama za konvencije (demokrata – krajem avgusta u Koloradu i republikanaca – početkom septembra u Minesoti) nudi se okolnost da ni konačni izbor predsednika SAD nije neposredan. O tome ko će biti na čelu supersile odlučuju "elektori", sa statusom sličnim delegatima u stranačkom izjašnjavanju, tako da je opet mogućno, kao što se već događalo, da pobedi neko ko ne osvoji više neposredno datih glasova birača, već da kormilo države preuzme na osnovu sistemskih ali posrednih računica.
Ovakav mehanizam mnogi Amerikanci kritikuju kao "oblik nepotpuno izražene demokratije". Ali, mehanizam opstaje. Sa oštrim neposrednim duelima, na putu do – posrednog ishoda izbora.
[objavljeno: ]
