Izvor: Politika, 15.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvoboj zbog Kosmeta
Vanredno interesovanje za sednicu Saveta bezbednosti izazvano vanrednim okolnostima. – Razlike u pristupima predstavnika Rusije i SAD
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 15. februara – Razgovor među diplomatama u holu na drugom spratu UN prekinut je, baš kad je bio najzanimljiviji, na nediplomatski način. „Nemam više vremena za vas, jer žurim da zauzmem mesto, dok ga još ima, u sali”, rekao je jedan od sagovornika i hitrim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << korakom se uputio ka prostoriji Saveta bezbednosti.
Ubrzo je sala bila dupke puna. Vanredno interesovanje izazvano je vanrednim okolnostima – zahtevom Srbije, uz podršku Rusije, da se hitno održi sastanak tog organa nadležnog za međunarodnu bezbednost povodom najave Prištine da će za koji dan proglasiti „nezavisnost Kosova”.
Sednica je, na insistiranje Amerike, bila zatvorena za javnost, ali je ipak dozvoljeno prisustvo delegacijama zainteresovanih zemalja, izvan članstva Saveta. Pojavili su se predstavnici više od 50 nacija. U publici je čak, verovatno, bilo više ambasadora nego što ih je u 15-članom sastavu Saveta. Pored Srbije, čiji je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ovom prilikom bio u ulozi centralnog govornika, šefove misije su u publici imali i Slovenija, Bosna, Crna Gora, Španija, Portugalija, Finska"
Mnogi od „gostiju” su došli jer su zabrinuti zbog mogućnog „presedana pri pasivnosti Saveta u suočavanju sa separatizmom”, registrovao je hroničar iz „Iner siti presa”. Zabrinutih, drugim rečima, zbog mogućnosti da dva glavna faktora međunarodnih odnosa ispadnu „drugorazredni igrači”: države – jer bi iz najavljenog otcepljenja Kosova polet mogle da dobiju snage za njihovo razgrađivanje, a Savet – jer mimo njegove izražene volje grupa zemalja (iz EU, uz podsticaj SAD) pretenduje da preuzme deo nadležnosti koje njemu neposredno pripadaju.
Jučerašnja sednica je potvrdila, zapravo, da rastu zebnje da bi „kosovski slučaj” mogao da izazove secesionistički talas, suprotno uveravanju Zapada, koje su ponovili Britanac Džon Sojers i Amerikanac Alehandro Volf, da se radi o „jedinstvenim okolnostima koje neće uticati na druge situacije”. Istovremeno se ispostavilo da je dvoboj za status Kosmeta znatno širi od nesaglasnosti Beograda i Prištine. Jer se, praktično, o pitanju „čija je ta pokrajina” nadmeću dve najmoćnije organizacije – Ujedinjene nacije i Evropska unija.
Evropljani, tako, žurno pripremaju misiju za Kosmet, a neki i priznavanje njegove nagoveštene nezavisnosti. Većina članica Saveta se, međutim, na sinoćnoj sednici Saveta založila za nastavak pregovora, pa i očuvanje nadležnosti ovog organa koji je sadašnji status te pokrajine regulisao Rezolucijom 1244. Uz to je Rusija, kao i Srbija, zatražila da šef Unmika, shodno dobijenom mandatu, proglasi nevažećim akt o nezavisnosti.
Ujedno, zapadne sile ponavljaju da će poteze preduzimati na osnovu „Ahtisarijevog plana za nadziranu nezavisnost Kosova”, iako on nije usvojen na Savetu. Moskva i Peking zahtevaju, pak, da rešenje bude u skladu s međunarodnim pravom i da bude prihvatljivo i Beogradu i Prištini. Šest zemalja je, kako se čuje, u sinoćnoj debati posebno naglasilo značaj poštovanja teritorijalnog integriteta zemalja.
Ispoljila su se, opet, suštinska neslaganja između Vašingtona i Moskve. Zamenik američkog ambasadora Volf je sugerisao da je Savet „blokiran”, posredno zamerivši za to drugoj strani. Ruski ambasador Vitalij Čurkin je, međutim, ukazao da je većina u Savetu aktivna i za nastavak pregovora, a da s tog kursa odstupaju podržavaoci „Ahtisarijevog plana”.
Ova dvojica diplomata su se konfrontirala i zbog – prioriteta u vremenima. Volf je ponovio da je „jedinstvenost kosovskog slučaja posledica politike etničkog čišćenja Slobodana Miloševića”. Čurkin mu je replicirao konstatacijom da „Milošević odavno nije na vlasti, da je umro u toku suđenja”, i da je „Srbija danas drugačija – demokratska i miroljubiva zemlja, koja je u pregovorima hrabro predlagala mnoga rešenja, nudeći Kosovu najveću mogućnu autonomiju”.
U celini uzev, stavovi sila, s pravom veta, ostaju nepromenjeni. U pravcu nezavisnosti Kosova deluju Amerika, Britanija i Francuska, dok su Rusija i Kina protiv takve jednostranosti lišene odluke Saveta bezbednosti, a za striktno poštovanje međunarodnog prava.
Iako američki predstavnik tvrdi da je „proces okončan”, to jest da debata u Savetu o Kosmetu „ne može da ponudi ništa novo”, proces u UN može da se – nastavi. Nagoveštavaju se, uz ostalo – nove vanredne sednice Saveta bezbednosti. Na pitanje novinara da li će Rusija zatražiti takav sastanak ako u nedelju dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine Srbije, Čurkin je odgovorio: „Savetujem vam da za vikend ostanete u Njujorku.”
Nije isključeno da takvi vanredni boravci učestaju. Shodno – lokalnoj i široj – „situaciji na terenu”.
-----------------------------------------------------------
Minutaža
Njujork, 15. februara – Po završetku sednice Saveta bezbednosti nekolicina učesnika je nastupila i pred većim brojem okupljenih novinara. Iznosili su stavove svojih zemalja i odgovarali na pitanja.
Televizija UN registrovala je razlike u trajanju tih kontakata, koje izražavaju stepene interesovanja i spremnosti za obrazlaganje. Po dva minuta su s novinarima ostali – predsedavajući Saveta, panamski ambasador Rikardo Alberto Arijas i njegov britanski kolega Džon Sojers. Zamenik američkog ambasadora Alehandro Volf je „utrošio” tri, a ruski ambasador Vitalij Čurkin 16 minuta. Rekord je pripao ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću, čiji je razgovor s novinarima trajao 18 minuta.
M. Pantelić
[objavljeno: 16/02/2008]
