Izvor: Politika, 30.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvoboj na tlu trećeg
Direktni sukobi Amerikanaca i Iranaca u Iraku Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 29. januara – Rasplamsavaju se i bitke u Iraku i polemike u SAD da li na taj front treba poslati pojačanja ili se odatle postepeno povlačiti, ali Vašington, ujedno, učestalo ističe da mu je glavni problem, zapravo – Iran. Odavde se Islamskoj Republici pojačano prebacuje da je sve veći "remetilački faktor" koji se, osim što "preti da izraste u regionalnu silu sa atomskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naoružanjem", meša u unutrašnje stvari Iraka i ugrožava bezbednost Izraela, glavnog američkog saveznika na Bliskom istoku.
Prema najnovijim izveštajima, Irak je čak postao poprište odmeravanja snaga ili bar uticaja između Vašingtona i Teherana. Dvoboji preko leđa trećih bili su karakteristični za hladni rat – podsećaju hroničari, sugerišući da sada ta praksa oživljava u regionu gde je i ranije najupornije primenjivana.
Najnovijim potezima i planovima Vašington i Teheran pojačavaju takve procene.
Upućivanjem drugog nosača aviona u Zaliv, Amerika je poslala "jak signal svima da ostaje u tom regionu sa značajnim snagama i da s prijateljima i saveznicima kao i s međunarodnim organizacijama deluje protiv iranske pretnje" – izjavio je potpredsednik Ričard Čejni u intervjuu "Njuzviku". Ujedno je iranski ambasador u Bagdadu, Hasan Kazemi Kumi, saopštio "Njujork tajmsu" da njegova zemlja radi na proširenju vojnih i ekonomskih veza sa Irakom, pri čemu je pomenuo obuku i snabdevanje za "bezbednosnu borbu" i otvaranje bankarske filijale.
Obe strane zvanično poriču nagoveštaje da se tako pripremaju za duel koji treba da odluči – čiji će uticaj prevladati u regionu. Obe, ujedno, ističu da im je cilj da jedna drugoj zaustave pa i potisnu šireći uticaj.
Vašington je, međutim, već naložio svojim trupama u Iraku da likvidira "infiltrirane Irance" a kruže i verzije da je od sunitske Saudijske Arabije zahtevao da snizi cenu nafte kako bi se smanjili prihodi takođe petrolejskog a šiitskog Irana. Teheran pak tvrdi da bi on bio u stanju da u Iraku popravi sve što je američka invazija pokvarila, iako se s Vašingtonom slaže da je dobro što je svrgnuta "Sadamova i sunitska diktatura".
Irački funkcioner Husein al Uzri potvrđuje da je za otvaranje banke u Bagdadu data licenca Teheranu, koji najavljuje slanje pomoći u energentima, kao i razvoj saradnje u poljoprivredi pa i u bezbednosti koja bi bila ojačana stvaranjem "zajedničkog komiteta". Takvo jačanje veza između šiita na vlasti u Teheranu i Bagdadu povećava podozrenje među sunitima u Iraku i celom regionu, što povećava bojazni od šireg sukoba, u Iraku i oko njega, između dva krila islama, koje bi, na različite načine, predvodile dve vodeće regionalne naftne sile – sunitski Saudijci i šiitski Iranci.
Razbuktava se, kako kaže šef Bele kuće Džordž Buš, i "ideološki rat". Amerika tvrdi da islamski ekstremisti nastoje da "zaustave demokratizaciju Bliskog istoka i uspostave prostrani kalifat", dok iranska teokratija sugeriše da je "američko-jevrejska sprega" glavni izvor regionalnih drama.
Obema stranama, pri tom, fali uverljivost dok obećavaju da rade na osnovu jakih argumenata i u "opštem interesu". Njujorški dnevnik navodi, tako, da je Vašington izgubio poprilično kredibiliteta kad je u invaziju na Irak krenuo s netačnom optužbom da ta zemlja poseduje oružje za masovno uništavanje, pa da sada njegove optužbe na račun Irana nailaze na povećano podozrenje. S druge strane, sumnja se i u stvarne domete Teherana kad njegov ambasador u Bagdadu kaže da će, u pružanju pomoći Iraku, koristiti iskustva stečena u sopstvenoj obnovi posle invazije Iraka na Iran osamdesetih.
Posmatračima se čini da međusobno natezanje između globalne i regionalne sile za smanjivanje uticaja jedne drugoj – povećava muke i unutrašnje netrpeljivosti među Iračanima. Tonu, pri tom, u građanski rat koji preti da razbije teritorijalni integritet zemlje, iako i oni – kao i spoljni faktori – tvrde da žele da ga očuvaju.
M. Pantelić
[objavljeno: 30.01.2007.]
