Izvor: Politika, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve politike prema Kubi
Da li najoštrije sankcije mogu doprineti padu režima ili je bolje dijalogom podržati tranziciju ka demokratiji
Na prijemu u ambasadi Španije u Havani ni ovog 12. oktobra neće biti kubanskih disidenata. Odluku da ih ne pozove da zajedno sa kubanskim zvaničnicima ispijaju koktele i grickaju sendviče, Madrid je doneo "kako se ne bi poremetio otvoreni dijalog sa Kastrovim režimom". A na primedbu da Madrid primenjuje dvostruke moralne aršine i da ima više saosećanja za žene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ugnjetavanih budističkih sveštenika u Burmi, nego za supruge utamničenih kubanskih opozicionara, Migel Anhel Moratinos, ministar spoljnih poslova Španije, odgovorio je: "Otpočeti dijalog je uspešan, i politički zatvorenici već bivaju puštani na slobodu... Nama je stalo do saradnje sa Kubom".
Iz bolničke postelje Fidel Kastro je ovih dana ubrzano ispisivao članke, odajući detalje transkripta iz razgovora bivšeg premijera Španije sa bivšim predsednikom SAD Bilom Klintonom i sadašnjim Džordžom Bušom. U oba slučaja ispostavlja se da je Hose Marija Asnar bio jedan od glavnih "jastrebova" ratnih poduhvata Vašingtona. Klintona je savetovao, po Kastrovim izvorima, da bombarduje RTS 1999. dok je od Buša saznao da će ovaj krenuti na Irak, i bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. On je ipak svesrdno podržao ratnu opciju i španskim trupama pomogao Amerikance, zbog čega je i izgubio izbore u aprilu 2003. posle bombaškog napada Al Kaide na madridsku podzemnu železnicu.
U američkim medijima nema povratnih informacija o tome da li su navodi Fidela Kastra koje objavljuje u "Granmi", zvaničnom listu komunističke partije Kube, tačni ili ne. Niti je Asnar, koji je ovih dana zaokupljen velikim biznisima (jedan od njih je dovođenje Mardokovog Foksa u Argentinu i u celu Latinsku Ameriku) imao vremena da odgovori osamdesetjednogodišnjem Fidelu Kastru, po čijim učestalim člancima bi se moglo zaključiti da se uspešno oporavlja, mada se stanje njegovog zdravlja i dalje drži za strogu državnu tajnu na izolovanom ostrvu.
I dok zvanični Madrid u očekivanju tranzicije sa Kastrovim najbližim saradnicima ubada čačkalice na prijemu povodom svog nacionalnog praznika u Havani, Vašington ne želi da olabavi sankcije prema komunističkom ostrvu, iako proriče da je Fidel Kastro "na samrti". Pojedinci u Kongresu, međutim, smatraju da je i to "odraz katastrofalne spoljne politike Vašingtona". Jedan od njih je Čarli Rangel, demokratski kongresmen iz Njujorka koji je oko Kube na Si-En-Enu zaratio sa republikanskim kongresmenom sa Floride Linkolnom Diasom Balartom.
Američkim Kubancima dozvoljeno je da legalno putuju na Kubu samo jednom u tri godine, oni samo na kašičicu mogu da šalju novac svojoj najbližoj rodbini i retko pakete sa lekovima ili hranom. Amerikancima je zabranjeno da putuju na Kubu ili da izvoze bilo koje proizvode na komunističko ostrvo. Čarli Rangel smatra da je to velika greška i da se Vašington povinuje volji ekstremnih kubanskih imigranata u Majamiju, ne obazirući se na mišljenje stotine hiljada drugih umerenih američkih Kubanaca koji bi voleli da pomognu i utiču na promene na Kubi.
Kongresmen sa Floride, međutim, oštro je odgovorio da se jedino ovako može sprečiti da stotine milijardi dolara odu u ruke "terorističke diktature u Havani". Embargo, po njemu, može da se podigne tek kada "svi politički zatvorenici budu pušteni na slobodu, kada budu legalizovane političke partije , sindikati i slobodni mediji, i kada se zakažu slobodni izbori".
Jedino SAD i Izrael dosledno sprovode embargo prema Kubi. Sve ostale zemlje ekonomski sarađuju, bez obzira na režim, tvrdi Rangel. On navodi primere Kine i Vijetnama, gde je "ubijeno desetine hiljada ljudi", pa Vašingtonu to ne smeta da ih proglašava za najpovlašćenije trgovinske partnere. Zašto joj onda smeta komunizam male Kube koja, po svemu sudeći, ulazi u period tranzicije.
Zvanično, Vašington ne želi da labavljenjem obruča pomogne da se kozmetičkim promenama nastavi jednopartijski sistem u zemlji od koje je deli samo stotinak kilometara vodenog puta. Madrid misli drugačije. Da će dijalogom pomoći da se reforme u višepartijsku demokratiju ostvare bez nasilja i krvi. U međuvremenu svi znakovi sa Kube se pažljivo osluškuju.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 09.10.2007.]
