Izvor: Deutsche Welle, 27.Mar.2018, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve obale Pruta
Pre tačno sto godina je Zemaljsko veće Moldavije donelo odluku o ujedinjenju sa Rumunijom. To je trajalo nepunih 40 godina. Sada je sve više zahteva za ponovnim ujedinjenjem mada zvaničnici o tome ne govore otvoreno.
„Mi smo jedan narod!“ „Dole granica na Prutu!“ Više desetina hiljada ljudi iz Moldavije i Rumunije podsetilo je prošle sedmice u moldavskom glavnom gradu Kišinjevu na ujedinjenje dvojih zemalja pre sto godina. 27. marta 1918. godine je Zemaljsko veće >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Moldavske demokratske Republike velikom većinom glasalo za spajanje sa Rumunijom. Sada sve više unionista na obe strane zahteva ponovno ujedinjenje.
Moldavija? Granica na Prutu? Za brojne Evropljane ova mjesta na istočnim granicama EU još uvek zvuče egzotično. Pri tome se promenljiva istorija ovog regiona može brzo ispričati.
Protivnik ujedinjenja Igor Dodon, predsednik Moldavije
Današnja Republika Moldavija nastala je kao nezavisna država 1991. godine nakon raspada Sovjetskog saveza. Zvanični jezik u zemlji je rumunski. Reka Prut deli Republiku Moldaviju od Rumunije. Region s obe strane reke istorijski gledano pripada kneževini Moldaviji koja je od 15. stoleća bila pod osmanskim i ruskim uticajem.
Zatim je 1812. godine Osmansko carstvo ustupilo istočni deo Moldavije Rusiji. U drugoj polovini 19. veka su se obe rumunske kneževine Moldavija (zapadno od Pruta) i Vlaška ujedinile i formirale osnovu kraljevine Rumunije.
Nakon Prvog svetskog rata i raspada Ruskog carstva istočni deo Moldavije se, odlukom Zemaljskog veća Kišinjeva, priključio „matici“. 1940 godine je Sovjetski savez na osnovu Pakta Hitler-Staljin zauzeo deo istočno od Pruta i osnovao Moldavsku sovjetsku republiku koja je egzistirala do 1991. godine.
Marš, koji je održan prošle nedelje, bio je vrhunac niza događaja koji treba da podsete na događaj od pre sto godina. Od početka godine su gradonačelnici u više od 130 moldavskih mesta potpisali simboličnu peticiju o ponovnom ujedinjenju sa Rumunijom.
Moldavija na raskršću
Društvo u Republici Moldaviji je podeljeno. Proruski socijalistički predsednik Igor Dodan je poznati protivnik ujedinjenja i proevropskog kursa, kojim je Vlada krenula. S obzirom na parlamentarne izbore, koji se održavaju 2018. godine, Dodan je više puta zapretio da će se založiti za to da novi parlament poništi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
- pročitajte još: Jagodama protiv zločina
Uprkos sporazumu sa EU, vlastodršci u Kišinjevu nisu uspeli da stvore ni političku stabilnost ni dugo očekivani prosperitet. Zemlja vrlo sporo izlazi iz obruča siromaštva i korupcije. Svaki četvrti od 3,5 Moldavaca radi u inostranstvu.
Pored većinskih Moldavaca, koji govore rumunski, značajna manjina, koja govori ruski, živi uglavnom u separatističkom regionu Pridnjestrovlju, a manjina koja govori turski u autonomnom regionu Gagauziji. Ove manjine zagovaraju približavanje Rusiji.
Skup u Kišinjevu u nedelju
U poslednjim anketama je oko četvrtine ukupnog stanovništva za ponovno ujedinjenje sa Rumunijom. U Rumuniji samoj takođe nije puno više onih koji se izjašnjavaju za ponovno ujedinjenje – oko 27 odsto. Ipak u obe zemlje je ovaj procenat poslednjih meseci porastao. Jedan od najjačih zagovornika procesa ujedinjenja je bivši rumunski predsednik Trajan Bašesku. On je bio najpoznatiji predstavnik zemlje na manifestaciji održanoj protekle nedelje u Kišinjevu. „Obje strane bi mogle naći svoje dostojanstvo u ponovnom ujedinjenju“, uzvikivali su ljudi na demonstracijama. Bivši gradonačelnik moldavskog glavnog grada, Dorin Kritoaka, napravio je poređenje sa Nemačkom: „Onako kako je srušen Berlinski zid, tako mora biti srušen i zid na Prutu.“
Ujedinjenje kao šansa
Za unioniste u Republici Moldaviji je ujedinjenje sa Rumunijom mogućnost za preživljavanje i napredak. Ipak nijedan političar, koji je trenutno na vlasti, ne želi da se o tome otvoreno izrazi, ni u Bukureštu ni u Kišinjevu. Približavanje dve zemlje zahvaljujući prijemu Moldavije u EU – tako glasi zvanična poruka na obe strane Pruta. Ipak to je daleko.
Na današnju godišnjicu održava se svečanost u rumunskom parlamentu. Visokorangirana delegacija iz Kišinjeva na čelu sa predsednikom parlamenta Andrianom Kandu takođe učestvuje u toj manifestaciji. Tim povodom se u obe zemlje u isto vreme oglašavaju zvona na crkvama.
Nasuprot tome je moldavski predsednik Dodan dao znak za uzbunu: „Upozorio sam vladu u Bukureštu kada je reč o ovome. Ovom akcijom raste rizik da Rumunija postane neprijatelj broj jedan Republike Moldavije.“ Šta on time tačno misli – za sada ostaje tajna.
U Pridnjestrovlju zapravo postoji sve: vlada, armija, zastava, nacionalna himna, pa i pasoši. No, sve to se priznaju samo tri takođe međunarodno nepriznate teritorije: Južna Osetija, Abhazija i Nagorno Karabah. Sve ostale smatraju da samoproglašena republika nije suverena država, već region u Moldaviji. Pridnjestrovlje već 25 godina pokušava da stekne nezavisnost – uzalud.
Aleksander Verjovkin, nekad slavan sovjetski fudbaler, sedi u autobusu u Tiraspolju. Autobus ima broj 19, po 19. junu, danu kada je počeo konflikt između Moldavije i Pridnjestrovlja. „Za mnoge je Pridnjestrovlje zemlja bez prošlosti, a neki je vide i kao nastavak Sovjetskog Saveza“, kaže fotograf Anton Poljakov.
Ovo nije istorijski snimak, već nešto sasvim aktuelno: „Ljudi su još uvek sentimentalni kada se radi o sovjetskim vremenima“, kaže Poljakov. Mnogi 9. maj, Dan pobede, obeležavaju u autentičnim uniformama.
Jedan učesnik šampionata u atletskoj gimnastici u Tiraspolju pokazuje šta ima. Taj sport je omiljen u Pridnjestrovlju. A mišiće ta zemlja ne pokazuje samo u teretanama. Vojni trening je deo školskih programa, svake godine se odražvaju vojne parade, a prema podacima OEBS, region ima još oko 20.000 do 40.000 tona oružja iz sovjetske ere.
Ruska vojska je još uvek prisutna u Pridnjestrovlju, i pored tvrdnji da nije tako. „Ljudi ovde vide u Rusiji najvažnijeg garanta bezbednosti u regionu. Oni hoće priznanje Rusije“, kaže Poljakov. Većina građana se na referendumu održanom 2006. izjasnila za nezavisnost od Moldavije i potencijalnu buduću integraciju u Rusiju.
Sa oko 475.000 stanovnika i površinom od 4.163 kvadratna kilometra, Pridnjestrovlje je jedna od najmanjih zemalja Evrope. Njen bruto-društveni proizvod po glavi stanovnika može da se poredi sa nigerijskim. Privreda počiva na teškoj industriji, proizvodnji struje i tekstilnoj industriji. No, konflikt u Ukrajini je doveo region do ivice privrednog kolapsa.
Dok u gradovima još ima posla – iako su plate sa prosečnih 180 evra male – život na selu je besperspektivan. „Nam šansi, nema infrastrukture“, kaže Poljakov. Mladi ljudi napuštaju sela što pre mogu i odlaze u gradove ili u Rusiju.
Budućnost Pridnjestrovlja zavisi od Rusije, koja taj region vidi kao strateški značajan. Moskva želi da očuva „format postojećih mirovnih trupa i Pridnjestrovlju“, što znači: ruski vojnici treba da tao ostanu. „Zato Pridnjestrovlje nije nezavisan politički akter. Moja domovina je talac poltičke situacije“, kaže Poljakov.
Anton Poljakov je rođen 1990. u Tiraspolju, glavnom gradu Pridnjestrovlja. Baš na dan osnivanja Republike koja još priznata. Možda je to simbol povezanosti sa Domovinom?
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
