Izvor: RuskaRec.ru, 26.Jul.2017, 19:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvanaest najukusnijih ruskih poslastica
Ako su vas prijatelji u Rusiji pozvali u goste, verovatno će vam ponuditi čaj sa nekim slatkišima. Saznajte više o tome šta se u toj situaciji može naći na stolu.
1. Medenjak iz Tule
Izvor: Lori/Legion Media
Medenjak iz Tule (na ruskom „tulьskiй prяnik”) slobodno može pretendovati na status autentičnog ruskog slatkiša. Dezert zvani „medeni hleb” korišćen je još u Starom Egiptu. U Rusiju je donet u 9. veku, kada su čuveni Rjurik i Oleg iz Novgoroda ujedinili >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << podeljena slovenska i ugrofinska plemena i formirali jedinstvenu državu.
Tada je medenjak pravljen od ražanog brašna pomešanog sa medom i sokom od jagodastih plodova. Poslastica je dobila savremeni ruski naziv („prяnik”) kada su ljudi počeli da dodaju u recept začine („prяnosti”) iz Indije i sa Bliskog istoka, koji su se u Rusiji pojavili u 12. i 13. veku. Najpoznatiji ruski medenjak se pravi u gradu Tuli (oko 180 kilometara južno od Moskve). To je dobro začinjeni slatkiš u obliku „pločice” napunjen džemom ili kondenzovanim mlekom. Krajem 1990-ih je u Tuli otvoren muzej posvećen ovoj poslastici.
2. Pastila
Izvor: RIA Novosti
Ruski trgovci su dugo imali jake trgovačke veze sa Bliskim istokom, tako da drugo mesto po popularnosti u Rusiji zauzima ruski slatkiš koji podseća na ratluk.
Međutim, osnovni sastojci poslastice koja se najpre pojavila u Rusiji u 16. veku nisu posebno egzotični – pastila se pravi od kiselih jabuka, meda i belanceta. Do 19. veka je recept kolomenske pastile (a ona je svakako najukusnija) bio strogo čuvana tajna, ali su francuski poslastičari dodali sneg od belanceta u pire od jabuka i pekmeza, i tako otkrili novi delikates – francuski mančmelou. U isto vreme su ruski poslastičari počeli da koriste šećer umesto meda, i danas se pastila pravi po istoj recepturi.
3. „Ptičje mleko”
Izvor: Lori/Legion Media
Naziv ovog ruskog slatkiša može da izazove nesporazum. U pitanju je malo deblji komadić penastog želea preliven čokoladom. Na prvi pogled ništa posebno, ali to je jedna od najboljih ruskih poslastica. „Ptičje mleko” je prvi slatkiš patentiran u sovjetskom periodu. Zvanični recept je sastavila grupa poslastičara na čelu sa Vladimirom Guraljnikom, legendom ruske industrije slatkiša. On je bio glavni za dezerte u restoranu „Prag” u Moskvi. Kao osnova za „ptičje mleko” je poslužio francuski mančmelou, ali je u njemu mnogo toga bitno izmenjeno.
Ovaj slatkiš je još uvek krajnje popularan u Rusiji. Pouzdan znak popularnosti je veliki broj imitacija koje se mogu naći na sve strane, pa čak i u najskupljim prodavnicama. Svakako je i to „falsifikovano ptičje mleko” jestivo, a ponekad čak i dosta ukusno, ali porediti ga sa originalom bilo bi isto što i porediti primitivne pećinske crteže sa Mona Lizom.
4. Čak-čak
Izvor: Lori/Legion-Media
Ovaj recept potiče od turanskih naroda. Čak-čak je omiljena poslastica ruskih gurmana. Kao nacionalni specijalitet ga tretiraju Tatari i Baškiri, koji spadaju među najbrojnije etničke manjine u Rusiji. Za razliku od pastile, recept čak-čaka se faktički nije menjao od davnina. Ova istočnjačka poslastica pravi se od mekog testa i sirovih jaja. Od toga se formiraju kratki i tanki štapići koji liče na rezanca ili kuglice, prže se u dubokom ulju, pa se lepo slože u kupu pre nego što se preliju vrelim sirupom od meda. Kupa se zatim ostavi da se ohladi i stvrdne pre serviranja.
5. Praški kolač
Izvor: Lori/Legion Media
Ova varijacija bečke saher torte zapravo nema mnogo veze sa glavnim gradom Češke. Recept je sastavio već pomenuti legendarni ruski poslastičar Vladimir Guraljnik, koji je učio poslastičarske veštine pod rukovodstvom čeških majstora. Oni su redovno dolazili u Moskvu da uče druge i da sami mnogo toga nauče. Slatkiš može imati četiri različite vrste fila. Može se preliti brendijem ili nekim drugim pićem, a kore se prelivaju rumom. Pravi bečki kolač uopšte ne sadrži fil. Za razliku od „ptičjeg mleka”, recept praškog kolača nikada nije patentiran, tako da se ova poslastica sada pravi u poslastičarnicama širom Rusije.
6. Vatruška
Izvor: Lori/Legion Media
Ruski sladokusci ne mogu da zamisle život bez vatruške. I njen recept se gotovo nimalo nije menjao hiljadama godina. Vatruška je jedan od najarhaičnijih specijaliteta karakterističnih za kuhinju drevnih slovenskih plemena. To je neka vrsta okruglog kolača u obliku zemičke. Pravi se od kiselog, sipkavog ili beskvasnog testa.
Fil je jednostavan, ali ipak efektan: meka zemička se odlično slaže sa zapečenim zaslađenim tvorogom (mladim rastresitim sirom), džemom, kondenzovanim mlekom ili pekmezom. Možda je vatruška naizgled suviše jednostavna, ali je dosta tražena. Pa ipak, pre ćete je naći u običnoj pekari nego u modernoj poslastičarnici.
7. Čurčhela
Izvor: Lori/Legion Media
Čurčhela se uglavnom može naći u Krasnodarskom kraju, u odmaralištima na obali mora, jer recept vuče korene sa Kavkaza. Pravi se od orašastih plodova koji se nižu na konopac, a zatim potapaju u sok od grožđa pomešan sa brašnom. Kora se osuši i dosta otvrdne. Čurčhela je svakako najzdraviji slatkiš na celom ovom spisku, jer sadrži mnogo glukoze i fruktoze, biljnih masnoća, belančevina, organskih kiselina i vitamina.
Od svih 12 poslastica koje ovde navodimo, ova se verovatno najduže i sprema. Svaka čurčhela bar dve nedelje mora da se suši na suncu, a zatim se ostavlja još najviše tri meseca da „sazri”. Ali ko god proba reći će da se trud isplati, jer se na kraju dobija izdašni „čokoladni” ukus, iako u receptu nema ničega što bar koliko-toliko podseća na kakao.
8. Pečene jabuke
Izvor: Lori/Legion Media
Klima je u većem delu Rusije tipična za sever, leto je kratko, tako da voće slabo uspeva. Zbog toga su otporne sorte jabuka omiljeni sastojak ruskih recepata. Tipične ruske sorte su prilično kisele, ali tokom vekova su ruski kuvari našli načina da ih zaslade. Najpre se jabuke preliju raznim sirupima i kompotima, zatim se sredina jabuke izvadi, a unutrašnjost se puni slatkim nadevom i peče se. Ovo je posle čurčhele možda najzdraviji slatkiš sa našeg spiska. Pečene jabuke su bogate gvožđem i kalijumom, i često se koriste u pojedinim dijetama. Nutricionisti tvrde da redovno konzumiranje pečenih jabuka pomaže u skidanju viška kilograma i ujedno poboljšava metabolizam, hrani kožu i čini je glatkom.
9. Sirniki i oladje (uštipci)
Izvor: Lori/Legion Media
Ako se na sto iznesu samo sirniki i oladje, neko može pomisliti da je u pitanju meze ili prilog uz glavno jelo. Zbog toga se služe uz šlag, džem, med, marmeladu ili voćni sirup, i u tom „okruženju” postaje jasno da se radi o izuzetno ukusnom ruskom dezertu. Ova vrsta palačinki se pravi od veoma zdravih sastojaka. Osnovnom testu od tvoroga, jaja i brašna koje se prži na tiganju mogu se dodati jabuke, rendana šargarepa, sušene kajsije, kruške, orašasti plodovi, dulek i tikvice, a sve je to zdravo koliko i ukusno.
10. Slatki sojini štapići
Press photo
Ovih slatkiša se rado sećaju svi Rusi koji su odrasli u sovjetsko doba, za vreme sveopšte nestašice namirnica. Sojini štapići su mogli uvek da se kupe, čak i kada su sve ostale police bile prazne. Za njih se gotovo nikad nije čekalo u redovima.
Ukus sojinih štapića pomalo podseća na alvu (a ona spada među glavne specijalitete istočne kuhinje), možda zato što sadrže mleveni kikiriki. Najpopularniji su bili sojini štapići koje je proizvodila fabrika „Rot Front”. Obratite pažnju na to da ovi na prvi pogled bezazleni slatkiši imaju visoku kalorijsku vrednost – oko 514 kalorija na 100 grama slatkiša.
11. „Smokva”
Izvor: Lori/Legion Media
Ova poslastica je gotovo zaboravljena, ali još uvek se može pronaći u nekim ruskim selima. U stara dobra vremena bila je poznata kao „sušena rajska jabuka”. Ukus podseća na današnje žele bombone. Pravi se kuvanjem voća bogatog pektinom (jabuke, dunje, šljive i plodovi jarebike).
Zanimljivo je da je reč „smokva” u ruskom jeziku prvobitno korišćena za sušene smokve, ali je to voće bilo dosta skupo za običnog čoveka, i zbog toga se neki nepoznati kuvar setio da napravi „zamenu” za smokve u vidu voćnog slatkiša od sastojaka uobičajenih za ovo podneblje i kuvao ih je u medu ili šećernom sirupu. Od kraja 18. veka, kada su se specijaliteti francuske kuhinje pojavili u Rusiji, voćne poslastice dobijaju evropske nazive i reč „smokva” se ponovo koristi u izvornom značenju. Međutim, u udaljenim delovima Rusije je ovaj tradicionalni slatkiš zadržao svoj istorijski naziv.
12. Čokolada „Aljonka”
Izvor: Lori/Legion Media
„Aljonka” možda nije najukusnija čokolada u Rusiji, ali je verovatno najprepoznatljiviji brend ruske industrije čokolade.
Počela je da se pravi 1965. godine kao rezultat specijalnog gastronomskog programa čiji je cilj bio da mlečna čokolada postane svima dostupan masovni proizvod. Trebalo je smisliti dizajn za omot, i proizvođač je raspisao konkurs u moskovskim novinama. Pobedila je fotografija devojčice od osam meseci koju je predložio umetnik zaposlen u fabrici, mada su kasnije kolale glasine da je simpatična devojčica na omotu zapravo Staljinova ćerka Svetlana Alilujeva.
