Izvor: Politika, 17.Feb.2011, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva portreta pritvorenika 707
Da li je Nor Muhamed samo nesrećnik koji se u pogrešno vreme zatekao na pogrešnom mestu ili opaki „proizvođač terorista“
Od našeg specijalnog izveštača
Gvantanamo bej, Kuba – Nor Mohamed je priznao krivicu i nagodio se sa američkom državom. Deo nagodbe je i kazna koja može da mu bude dodeljena, ali, uprkos tome, u sudnici Vojne komisije ovde u bazi Gvantanamo bej, u toku je višednevni procesni ritual kojim njegov slučaj treba da se i formalno zatvori.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Drugog dana suđenja Sudancu za koga jedni tvrde da ima 45 godina, drugi 50, a treći 55, ispitivana je podobnost devet porotnika, aktivnih oficira, da bi se utvrdilo da li, uprkos tome što su neki od njih bili na ratištu u Avganistanu, možda imaju predrasuda prema optuženom, što bi ih sprečilo da budu nepristrasni kod odlučivanja.
Njihov posao bi inače mogao da bude prazna formalnost: ako se odluče na veću kaznu od one koja je usaglašena nagodbom, to neće imati praktičnu važnost. Ako mu odrede manju, to ide na ruku Nor Mohamedu, koji, međutim, po svoj prilici neće ni kad mu ta kazna istekne napustiti Gvantanamo. Deo nagodbe, čiji će se detalji otkriti tek kad se izrekne kazna, navodno je njegova obaveza da svedoči protiv drugih pritvorenika.
Porotnici će ipak presuditi u jednom: ko je u stvari pravi Nor Muhamed? Da li neko ko zaslužuje rigoroznu kaznu, kao što je u svojoj uvodnoj reči tvrdio glavni tužilac Artur Gaston, ili treba da odmah bude pušten, kao što je zatražio njegov advokat (civil) Hauard Kobot.
Po tužiocu, Nor je, kao instruktor za rukovanje oružjem i „menadžer logistike” u logoru za obuku Al Kaide u avganistanskom pograničnom gradu Kaldan (istom onom u kojem je CIA svojevremeno, tokom sovjetske okupacije, obučavala mudžahedine), bio veoma važan čovek u mreži Al Kaide.
„Teroristi se ne rađaju, oni se stvaraju”, rekao je tužilac Gaston, „a optuženi ih je proizveo na stotine.”
Naveo je i neke od njegovih učenika: Ahmeda Resama – koji je u decembru 1999. uhvaćen na granici sa Kanadom, sa prtljažnikom punim eksploziva sa kojim je nameravao da na smeni milenijuma digne u vazduh aerodrom u Los Anđelesu, zatim Zakarija Masauija – koji je priznao da je bio deo grupe koja je pripremala i izvela napad na Njujork i Pentagon 11. septembra 2001, kao i Mohameda Rašida – nesuđenog bombaša samoubicu u napadu na američku ambasadu u Keniji 1998. Svi oni su pravosnažno osuđeni pred građanskim sudovima SAD na doživotne kazne zatvora.
Za Norovog advokata, civila iz Feniksa, država Arizona, koji se ovog posla, uz Noru dodeljene vojne branioce, prihvatio pro bono (bez nadoknade), u pitanju je čovek koji ne treba da bude kažnjen za ono što nije uradio. „Al Kaida je počinila mnoge strahote, ali to nije predmet ovog suđenja... Nor Muhamed nije Osama bin Laden.”
Nor je, kaže, samo nesrećnik koji je rodni Sudan napustio sa 17 godina, „trbuhom za kruhom”, kao musliman je želeo da poseti drugu muslimansku zemlju, Avganistan. Tamo je prošao kroz „ograničenu” obuku za rukovanje oružjem da bi završio u logoru za obuku u kojem je sam postao instruktor – mnogo pre nego što je Amerika objavila „rat teroru”.
Nikad nije bio pripadnik Al Kaide niti taliban. Zabrljao je prilično, ali sve je to priznao. Za to je, tokom minulih više od osam godina u Gvantanamu, već debelo platio (ovde je proveo više nego u Avganistanu i Pakistanu zajedno), a plaćaće i dokle god bude živeo. U logoru Kaldan je bio potrčko koji je kupovao namirnice i nikad nije bio ništa drugo nego neko ko sluša, a ne izdaje naređenja.
Uhapšen je zato što se zatekao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme – u kući Al Kaide u Pakistanu, gde je otišao ne bi li pribavio dokumente da se vrati u Sudan, gde ga je čekala porodica sa četvoro dece.
Odmah je dopremljen ovde i dobio drugo ime – broj 707.
„Da li mu se ovde sudi za ono što je učinio on, ili drugi? Ne treba da ga pravimo većim nego što jeste”, izgovorio je na kraju advokat Kavot.
Pravnici, posmatrači procesa u Gvantanamu, smatraju da je glavni pravni problem u Norovom slučaju to što je optužen za ratne zločine koji su se desili pre rata Amerike sa Al Kaidom, pa se postavlja pitanje nadležnosti Vojne komisije, koja je osnovana tek kao odgovor na 11. septembar 2001.
Suđenje Noru je tek šesto od osnivanja zatvora Gvantanamo. Četiri optuženika su, kao i on, prihvatila nagodbu. Poznavaoci detalja zvanične politike u ovoj oblasti smatraju da su nagodbe deo strategije Obamine vlade da na ovaj način stvori „efekat domina” – da jedni pritvorenici, u zamenu za male kazne, svedoče jedni protiv drugih, dok se ne pronađe formula da se zatvorski deo Gvantanama – zatvori.
Milan Mišić
objavljeno: 18.02.2011.
.jpg)
