Izvor: Deutsche Welle, 30.Jun.2018, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva minuta je do dvanaest!
Prvog jula 1968. potpisan je Ugovor o neširenju atomskog oružja. Pedeset godina kasnije, na svetu još uvek postoji 15.000 atomskih bombi ili bojevih glava. Stručnjaci smatraju da nuklearno razoružanje neće biti moguće.
Bihel, malo mesto između Koblenca i Trijera, niko ne bi ni primetio, da ono nije istorijski anahronizam: tamo se nalaze poslednje atomske bombe iz kontingenta koji je ostao u Nemačkoj posle kraja Hladnog rata. smatra se da je tu oko 20 bombi tima B61, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << tačan broj je tajna. Svaka od njih je mnogo puta razornija od bombi koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki.
Atomske bombe pripadaju armiji SAD, ali bi ih u slučaju da treba da budu upotrebljene, nosili nemački bombarderi tipa Tornado. Upravo taj scenario se u Bihelu i uvežbava već godinama. Atomska eskadrila je najveći poslodavac u Bihelu, mada o postojanju nuklearnog oruža ne piše ništa na internet-portalu tog mestašca.
„Nuklearna participacija“ je konstrukcija u kojoj učestvuju i druge zemlje NATO. Belgija, Holandija, Italija i Turska imaju na svojim teritorijama atomske bombe SAD. Koncept nuklearnog zastrašivanja i dalje je aktuelan: NATO ga je 2012. proglasio „jezgrom kolektivne odbrane“.
Prvobitan cilj: nuklearno razoružanje
Pre 50 godina, nade su bile sasvim drukčije: SAD, Velika Britanija i Sovjetski Savez su se ugovorom obavezale da će sprečavati širenje nuklearnog oružja (Non-Proliferation Treaty). Cilj im je bio potpuno nuklearno razoružanje. Nemačka je 1975. pristupila tom ugovoru koji je u međuvremenu potpisalo više od 190 zemalja.
Ugovor je dugo važio kao potporni stub svetski nastojanja da se smanji broj atomskih bombi – a danas je samo mrtvo slovo na papiru.
Baza Bundesvera u Bihelu u kojoj su stacionirane atomske rakete
Širom sveta ima još oko 15.000 atomskih bombi, procenjuje švedski institut za istraživanje mira SIPRI, i prenosi da najveće zalihe imaju SAD (6.800) i Rusija (7.000). U planovima te dve nuklearne sile je „predviđeno da ostane bar onoliko bombi koliko ih danas ima“, kaže teolog Eberhard Šokenhof, profesor na Univerzitetu u Frajburgu i dugogodišnji član Etičkog saveta. „To etički nije prihvatljivo“, kaže on, i dodaje da su atomske sile odustale od cilja da se postigne nuklearno razoružanje.
Povećana opasnost
Ugovor je „u totalnoj krizi“, konstatuje i politolog i stručnjak za razoružanje Tom Zauer sa Univerziteta u Antverpenu. Poslednja konferencija o proveri Ugovora iz 2015. je propala, a to će se verovatno desiti i sa narednom, planiranom za 2020. godinu. I to će tako i ostati, smatra Zauer.
Trenutno zemlje-potpisnice Ugovora ne samo što ne smanjuju količinu nuklearnog oružja, već modernizuju svoje zalihe i ugrađuju u njih nove tenike, na primer, precizne elektronske sisteme upravljanja. Stručnjaci smatraju da je opasnost od nuklearnog rata sada veća nego što je bila tokom proteklih decenija. U januaru je jedan skup naučnika, među kojima je i 17 nobelovaca, saopštio da kazaljke „časovnika atomskog rata“ stoje na – dva minuta do dvanaest.
Devet nuklearnih sila
U NATO sopstveno atomsko oružje, pored SAD, imaju samo još Francuska i Velika Britanija. Preostale nuklearne sile su Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja. Nijedna od tih država nema nameru da se odrekne svog atomskog oružja, koje smatra neophodnim za očuvanje sopstvenih bezbednosnih interesa.
Protesti ispred baze u Bihelu
Da li se, 50 godina nakon potpisivanja Ugovora o neširenju atomskog oružja, opasnost od tog oružja potcenjuje? Tom Zauer smatra da je tako. On podseća da su razgovori o razoružanju između SAD i Rusije trenutno zamrznuti, kao i da bi i neke druge zemlje mogle da dospeju u posed atomskog oružja, na primer, Iran i Saudijska Arabija.
Doduše, on polaže nadu u činjenicu da su se u Ujedinjenim nacijama 122 od 193 zemlje-članice izjasnile za zabranu atomskog oružja. To je bilo 2017. Čim 50 zemalja bude i ratifikovalo odgovarajući ugovor, on će postati i pravno obavezujuć. „Tada će posedovanje nuklearnog oružja biti ilegalno – nuklearne sile će se naći u defanzivi.“
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
