Izvor: Politika, 02.Dec.2014, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva miliona migranata merka Evropu
Stari kontinent u imigrantskim snovima odavno važi za obećanu zemlju. Milioni gladnih i siromašnih Afrikanaca, Arapa i Azijata maštaju da se dokopaju Evrope i tu započnu novi, bolji život.
Put do blagostanja je, međutim, posut trnjem. Za one koji se odluče da u Evropu krenu preko mora ova avantura često ima tragičan kraj. Čamci, barke, brodovi odavno spremni za staro gvožđe slaba su garancija da se preko Sredozemnog mora može bezbedno stići do evropske obale. Gotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ne prođe dan da se u medijima ne pojavi nova priča o još jednom udesu izbeglica s tragičnim krajem.
Put kopnom je bezbedniji ali daje tek minimalne šanse da se stigne do željenog cilja. Kontrole na putevima i graničnim prelazima su drastično pooštrene. I tu profitiraju samo organizatori švercerskih tura koji „prevoz do Evrope“ naplaćuju više hiljada evra po glavi ovih nesrećnih „putnika“.
Bez obzira na sve teškoće i opasnosti imigranata bez papira je u Evropi sve više. Troškovi njihovog smeštaja i boravka vrtoglavo rastu a EU jednostavno nema zajednički odgovor. U ovom dosijeu dajemo priče tri evropske države: Velike Britanije, Nemačke i Grčke koje, na neki svoj način, pokušavaju da se izbore s azilantskom plimom.
******
Ukoliko sirijski grad Alepo padne u ruke džihadista, tursku granicu moglo bi da pređe još dva do tri miliona izbeglica, upozorio je nedavno Mevlut Kavusoglu, turski šef diplomatije. Na drugoj obali Egejskog mora, zvanična Atina još krajem leta skrenula je pažnju Briselu da bi dva miliona izbeglica (polovina iz Sirije), sa teritorije Turske, moglo uskoro da pokuša da se preko Grčke domogne EU.
„Suočavamo se sa velikim izazovom. Postoji grupa od preko dva miliona izbeglica, od kojih je polovina iz Sirije, ali i i drugih migranata koji se sada nalaze u susednoj Turskoj. Oni bi preko Grčke mogli da pokušaju da stignu dalje u EU”, istakao je Miltijadis Varviciotis, grčki ministar pomorstva. Po Varviciotisu, Grčka zbog toga klizi u „opasnu zonu”, pre svega zbog manjka sredstava za suočavanje sa nadolazećom plimom ratnih i drugih izbeglica iz Sirije, Iraka, Pakistana, Libije, zapadne Afrike...
Grčka obalska straža privela je inače u prvih osam meseci 2014. godine više od 17.000 imigranata bez dokumenata (više od polovine iz Sirije), što je 55 odsto nego u 2013. Pri tom, iz voda Egeja, Grci su spasili 6.421 migranta (156 odsto nego 2013), dok se 50 ilegalnih dođoša udavilo u pokušaju da se domognu jugoistočne obale Evrope. Inače, do Nove godine Atina očekuje priliv ukupno 31.000 ilegalnih doseljenika – tri puta više nego lane.
U međuvremenu, više od 150.000 ilegalnih imigranata ove godine već je stiglo Evropu, procenjuje Međunarodna organizacija za migracije (IOM). Bežeći od eskalacije ratnih sukoba na južnim prilazima Evropi i endemskog siromaštva u Magrebu i na Bliskom istoku, više od 3.200 muškaraca, žena i dece utopilo se na Mediteranu u nastojanju da ostvare bolji život na severnim obalama Sredozemnog mora.
„Ne možemo dozvoliti da Mediteran postane veliko groblje. Neophodan je sveobuhvatan evropski pristup ilegalnom doseljavanju”, ocenio je nedavno poglavar Katoličke crkve, papa Franjo, u prvom obraćanju Evropskom parlamentu.
U novoj raspodeli ovlašćenja unutar Evropske komisije, Grčkoj je inače inače dodeljen kompletno novi resor imigracija.
I dok je koaliciona vlada premijera Antonisa Samarasa pozdravila ovlašćenje u domenu imigracija, Dimitris Papadimulis, evroposlanik grčke opozicione partije „Siriza”, ocenio je da je Atini time ustupljen „vruć krompir”.
Inače, Dimitris Avramopulos, bivši grčki ministar odbrane i novi evropski komesar za imigracije već je nagovestio da je imidž „Evrope kao tvrđave” u okruženju imigracionih problema spoljnog sveta nadalje neodrživ. Avramopulos je najavio da će se zalagati da EU konačno sroči jedinstvenu politiku prema fenomenu ilegalnog doseljavanja, ali i ojača odbranu svojih granica. Avrampoluos je 2013. godine, tokom posete Bugarskoj, istakao da je podizanje betonskog zida duž grčke granice prema Turskoj na reci Marici „urodilo plodom, pošto je je priliv imigranata tom rutom gotovo eliminisan”.
T. Vujić
-----------------------------------------
Nemačka: Milijardu evra za izbegle
Prihvatilište od kontejnera za azilante u Berlinu Foto Rojters
Posle dvogodišnjeg političkog natezanja centralne vlasti u Berlinu i pokrajina Nemačka će dobiti nove propise o azilantima. U azilantskom „paketu” se neka nova pravila za izbeglice koje pokušavaju da u Nemačkoj pronađu novi dom i ozbiljan novac. U naredne dve godine država će proslediti opštinama na čijoj teritoriji su prihvatilišta za azilante ukupno milijardu evra. Po pola milijarde 2015. i 2016. godine.
Politički dogovor o azilantima ima nekoliko važnih delova. Nemačka je već godinama „obećana zemlja” zbog čega je cilj sve većeg broja izbeglica. Ove godine očekuje se da će više od 200 hiljada ljudi, u potrazi za boljim sutra, „pokucati” na vrata nemačke države. O njihovom zbrinjavanju brinu lokalne samouprave koje, zbog državne štednje, nemaju dovoljno novca za human i pristojan smeštaj došljaka.
Drugi razlog koji je „terao” Nemačku da se pozabavi azilantima je EU. Neke odredbe postojećeg nemačkog zakona ispod su nivoa koji propisuje Evropska unija – pre svega oko slobode kretanja – zbog čega je Berlin bio na udaru kritika iz Brisela.
Na kraju tu se kao problem pojavio i nemački Savezni ustavni sud. Pre dve godine, najviše sudsko telo u Nemačkoj presudilo je da je propis koji određuje mesečnu novčanu nadoknadu izbeglicama koje čekaju konačnu odluku da li će dobiti politički azil – neustavan. Obrazloženje: novčana davanja izbeglicama niža su od minimuma državne pomoći koju dobijaju druge kategorije socijalno ugroženih građana.
Koaliciona vlada demohrišćana i socijaldemokrata našla se pred teškim zadatkom. Novi propisi su relativno lako uobličeni ali je put do njihovog usvajanja ličio na slepu ulicu. Zakoni se u Nemačkoj usvajaju u dva koraka – u dva doma parlamenta: Bundestagu i Bundesratu. I dok je u Bundestagu usvajanje svakog zakona rutinska stvar jer demohrišćani i socijaldemokrati imaju ubedljivu većinu u Bundesratu je druga priča. Koalicioni partneri u vladi Angele Merkel u Bundesratu nemaju većinu jer ima pokrajina u kojima su na vlasti Zeleni i Levica. A oni su tražili ozbiljne ustupke da u Bundesratu ne bi blokirali usvajanje zakona o azilantima.
Tako su Zeleni „izboksovali” da azilanti posle usvajanja novog zakona – od 1. januara 2015. – dobijaju zdravstveni karton što će otvoriti mogućnost njihovog lečenja. Dosad su, naime, azilanti imali pravo na besplatnu zdravstvenu pomoć samo u hitnim slučajevima.
Dogovor glavnih nemačkih političkih stranaka omogućio je vladi Angele Merkel da” ispravi” zakon koji je određivao visinu mesečne novčane nadoknade izbeglicama dok čekaju odluku da li će dobiti pravo na azil. Od početka naredne godine ova nadoknada poveća je na 352 evra mesečno.
Dogovor savezne države i pokrajina o azilantima pooštrio je propise kojima se zabranjuje i „lovi” rad na crno i preciznije definiše isplata dečjeg dodatka. Berlin je time „zapušio” neke rupe u svom zakonodavtsvu što je bio zahtev Evropske unije.
Milijardu evra za azilante obezbediće vlada iz savezne kase a pokrajine su se obavezale da će polovinu sume vratiti u narednih 20 godina.
Ž. Rakić
-----------------------------------------
Kameronov rat protiv imigranata
Dejvid Kameron Foto Rojters
Šef Dauning strita poručio Evropskoj uniji da je spreman na sve, odnosno na izlazak iz EU ako ga ona ne podrži u planovima za smanjivanje broja pridošlica Dejvid Kameron traži izmene evropske imigrantske politike (slika kameron nalazi se u prelomu subota) Foto Rojters
Britanski premijer Dejvid Kameron pozvao je nedavno EU da prihvati njegov „razuman” predlog o izmeni imigracione politike i slobode kretanja ljudi. Šef Dauning strita traži od Brisela da aminuje politiku smanjivanja broja imigranata, kao i rezanje socijalne pomoći za došljake iako oni pristižu iz drugih članica EU.
Kameron je, kako je preneo „Gardijan”, priznao da je njegov plan zauzdavanja imigranata iz Evrope neusklađen sa pravilima EU i da je zato potrebno promeniti neka od temeljnih pravila na kojima postoji Evropska unija. Ako Briselski klub na to ne pristane, Kameron je pripretio da je „sve moguće”, čak i izlazak Londona iz EU. Evropska unija se oformila na ideji slobodnog protoka ljudi, robe i kapitala, pa se preseljenje ljudi iz, na primer, Danske u Francusku podrazumeva. Ipak, britanski konzervativci poput Kamerona smatraju da je previše radnika iz Poljske, Rumunije i Bugarske stiglo u Veliku Britaniju i da tamo uživaju socijalnu pomoć koja ne bi trebalo da im pripada.
Premijer je izložio plan prema kojem će imigranti morati da žive i rade u Britaniji makar četiri godine pre nego što steknu pravo na povlastice poput useljenja u socijalne stanove ili umanjenje poreza. Dalje, London želi da protera sve došljake koji za šest meseci nisu pronašli posao, da zabrani radnicima iz inostranstva da sa sobom povedu porodice kao i da maksimalno odloži prihvatanje radne snage iz novih država članica EU, prenosi Bi-Bi-Si. Mnogi evropski lideri s negodovanjem slušaju Kameronovu retoriku o zauzdavanju imigracije unutar EU. Nemačka kancelarka Angela Merkel mu je poručila da će biti veoma usamljen ako i dalje bude gurao ideju o kvotama za broj ljudi koji može da se preseli iz jedne u drugu članicu.
Međutim, Kameron je pod pritiskom velikog broja evroskeptičnih članova Konzervativne partije koji se zalažu za manji priliv ljudi na Ostrvo i izlazak iz EU. Kameron je svojim biračima obećao da će 2017. održati referendum o izlasku zemlje iz EU ako njegova partija ponovo pobedi na izborima.
„Ljudi žele da vlada ima kontrolu nad brojem ljudi koji dolaze u zemlju kao i nad uslovima pod kojima dolaze, kako oni iz sveta tako i oni iz EU”, kazao je Kameron.
Njegov argument je da je Britanija poslednjih godina zabeležila nivoe imigracije nezabeležene u vreme mira i da je to ogroman pritisak za tamošnje javne službe.
Britanija je zbog dobre ekonomske situacije i mnoštva radnih mesta magnet za legalne i ilegalne emigrante, državljane EU i stanovnike drugih delova planete. Prema podacima vlade u Londonu, trećinu učenika u tamošnjim srednjim školama čine stranci, a osnovci kojima je engleski maternji jezik postaju ili već jesu manjina. Opozicioni laburisti nisu za kontrolu ulazaka u zemlju, ali se protive Kameronovim planovima. Jedan od najjačih sindikata u zemlji kaže da Kameronove mere ni na koji način neće odbiti buduće talase jer ljudi koji dolaze u Britaniju u najvećem broju slučajeva stižu da bi radili, a ne da bi uživali u pomoći države, pa ih nemogućnost da se usele u socijalni stan u Londonu sigurno neće zadržati kod kuće u Bugarskoj, Poljskoj ili drugde.
J. Stevanović
objavljeno: 02.12.2014
