Izvor: Politika, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva igrača za Dumu
Predstojeći parlamentarni izbori mogli bi od Rusije da naprave dvopartijsku državu
Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja u Rusiji, šansu da posle izbora zakazanih za sam početak decembra ove godine uđu u naredni saziv ruske državne Dume (donjeg doma parlamenta) imaju svega dve partije – Jedinstvena Rusija i Komunistička partija Ruske Federacije. Jedino njihovi predstavnici već sada mogu da računaju da će preći neophodan izborni cenzus koji iznosi visokih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sedam odsto. Svima ostalima predstoji i te kako teška predizborna bitka, pa i prilagođavanje izbornih programa novonastalim okolnostima.
O čemu je, zapravo, reč?
Nedavna odluka ruskog predsednika Vladimira Putina, da prihvati poziv najjače partije u Dumi Jedinstvene Rusije i stavi se na čelo njene liste za parlamentarne izbore, unela je pravu pometnju među sve potencijalne učesnike izborne trke. Kao što se moglo očekivati, već je i sama predsednikova odluka da se prikloni jednoj političkoj stranci, doduše kao vanpartijska ličnost, učinila svoje. Ova partija danas, praktično, nema ozbiljnijeg konkurenta.
Interesantno je da je još u junu predsednik Ruskog saveza industrijalaca i privrednika Aleksandar Šohin izneo tezu da bi budući šef države, pa možda i sam Putin, mogao da se stavi na čelo neke od ruskih političkih partija koja bi, zahvaljujući tome, lako obezbedila vladajuću većinu u parlamentu. Nema sumnje da je Šohin pri tome mislio upravo na Jedinstvenu Rusiju, u čijem stvaranju je, uostalom, aktuelni šef države i sam učestvovao.
Ali, u vreme kada je Šohin iznosio svoju prognozu, oči javnosti više su bile uprte u moguće predsedničke "naslednike", posebno vicepremijere Sergeja Ivanova i Dmitrija Medvedeva. Obrt koji je učinio Putin priklanjanjem Jedinstvenoj Rusiji priču o nasledniku praktično je bacio u potpuno drugi plan. Umesto toga, tema političkih analiza i provera javnog mnjenja postalo je pitanje – koje političke stranke posle svega, uopšte, mogu da se nadaju da će se naći u narednom sazivu parlamenta.
Prema analizama Analitičkog centra Jurija Levade, među ispitanicima koji su već sada sigurni da će izaći na decembarske izbore, 68 odsto je onih koji će glasati za Jedinstvenu Rusiju. Važno je pri tome istaći podatak da je u poslednjih mesec dana (posle već pomenute Putinove odluke) rejting ove partije porastao za čitavih 13 procenata. Za razliku od njih, komunisti su sa prošlomesečnih 18 odsto spali na 15 procenata. Ovo samo govori o tome da je poverenje ruskih građana u šefa države nemerljivo veće od poverenja koje iskazuju političkim partijama, pa čak i najjačoj, bez obzira na njihovu ideološku ili bilo koju drugu određenost.
Veliki udarac doživela je i Liberalno-demokratska partija Rusije koju predvodi uvek agilni nacionalista i stari parlamentarni borac Vladimir Žirinovski. Ova partija je sa prošlomesečnih 11 odsto spala na svega šest procenata poverenja građana, čime je opasno ugrozila čak i svoj opstanak u Dumi. Partija Pravedna Rusija Sergeja Mironova, stvorena sa ambicijama da bude jedina prava protivteža Jedinstvenoj Rusiji, nije ispunila početni zadatak. Taman kada se dokopala magične parlamentarne granice od sedam odsto – bačena je unazad za dva procenta.
Interesantno je da, prema istraživanjima centra Levada, nijedna od takozvanih pravih demokratskih partija – kao što je Jabloko Grigorija Javlinskog ili Savez desnih snaga u kojem su okupljena neka od najuglednijih imena ruske političke scene poput Nikite Belog, Irine Hakamade ili Borisa Njemcova – nije uspela da sakupi više od jedan odsto glasova. Slično je i sa Patriotima Rusije, Demokratskom partijom Rusije, Partijom mira i jedinstva, Partijom socijalne pravde. Svi ostali nisu dogurali ni dotle.
Najdramatičnija je situacija sa već pomenutim partijama demokratskog bloka. Ozbiljan raskol među njima traje praktično još od dolaska Putina na vlast 2000. Demokrate nikako da stišaju međusobne liderske ambicije i okrenu se biračima. Podsetimo, na predsedničkim izborima pre četiri godine jedini ozbiljan kandidat ovoga bloka bila je Irina Hakamada. Međutim, ona tada ne samo da nije imala podršku drugih demokratskih stranaka – nego je u kampanju ušla čak i bez podrške svojih partijskih kolega.
Sudeći po svemu, Rusija bi zaista mogla postati dvopartijska država, s tim što bi, barem u sadašnjem trenutku, glavni igrači bili Jedinstvena Rusija i KPRF. Problematično u ovoj kombinaciji jeste to što se radi o ideološki prilično raznorodnim partijama. Objektivno, komunisti, za razliku od "jedinstvenih", i danas predstavljaju snagu iza koje stoje socijalno najugroženiji slojevi stanovništva. A takvih u Rusiji, i pored nesumnjivog ekonomskog uzleta, ima mnogo.
Ukoliko bi, dakle, u novoj Dumi došlo do međupartijskih nesporazuma, oni bi se dešavali u atmosferi jasnog programskog neslaganja, što nikada nije dobro. Ali i to tek pod uslovom da Jedinstvena Rusija ne osvoji dvotrećinsku većinu koja bi joj omogućila potpunu dominaciju u parlamentu i političkom životu uopšte. Tako nešto za Rusiju, kao ni bilo koju drugu državu, dugoročno nije pravo rešenje.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 14.10.2007.]
