Izvor: Politika, 15.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duh Drakule na prodaju
Čuveni zamak Bran – porodica Habzburg prodaje ga državi po paprenoj ceni Od našeg dopisnika
Bukurešt, 11. januara – Priča izgleda neverovatna, ali je potpuno istinita. Čuveni transilvanski zamak Bran, koji potiče iz 14. veka, nije pripadao (posle svih istorijskih peripetija) rumunskoj državi, već "tvrđavi Brašova", tj. bio je društvena svojina. Godine 1920. brašovski gradski oci ga daju na poklon kraljici Mariji, supruzi kralja Ferdinanda Hoencolerna, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << znak zahvalnosti za njenu "hrabrost ispoljenu u Prvom svetskom ratu". Ova ga pak testamentom ostavlja u nasleđe svojoj ćerki, princezi Ileani, rođenoj sestri nekadašnje jugoslovenske kraljice Marije Karađorđević.
Od princeze Ileane pravo na zamak prelazi na njenog sina Dominika Habzburg-Lotringena i ćerke Mariju Magdalenu Holćansen i Elisabet Zandhofer. Ovo poslednje pravo nasleđa neki sada osporavaju i navode da se princeza Ileana zamonašila i tako odrekla svega ovozemaljskog, dakle i zamka. Oko tog pravnog aspekta izbile su žustre polemike.
Impozantan zamak Bran postao je poznat u svetu kada se o njemu pronela fama da je među njegovim zidinama nekada živeo čuveni transilvanski grof Drakula, proglašen za najvećeg svetskog vampira. Sve je poteklo od Bram Stokerovog istorijski nezasnovanog romana, koji je doživeo neviđeni uspeh na zapadu i o Drakuli stvorio ceo mit.
Sve je to učinilo da je zamak Bran, koji su u međuvremenu komunisti nacionalizovali i uz ozbiljne investicije održavali, postao jedan od najposećenijih rumunskih muzeja. Izmišljeni Drakula i krvave priče o njemu privlačili su ovamo na stotine hiljada turista sa svih meridijana sveta, željnih da dožive jaka osećanja. Ovde su snimani horor filmovi, priređivani balovi u senci slepih miševa, ljudskih skeleta i "gospođe u crnom" sa oštrom kosom na ramenu.
Godine 2001. porodica Habzburg, rasuta po Evropi, zahteva od rumunske države da joj shodno novim zakonima o restituciji vrati zamak i ogromno imanje oko njega. Pristaje da umesto "restitucije u naturi" primi novčano obeštećenje od 25 miliona evra. S tim da zamak i dalje služi kao muzej nacionalne vrednosti.
Međutim, kada je 2006. ponovo uzela u ruke ključeve od zamka, porodica plave krvi naglo menja stav. Sada traži za zamak celih 60 miliona evra. I tu počinje prava zavrzlama. Ministar kulture Adrijan Jorgulesku, čiji su potčinjeni do sada vodili brigu o Muzeju Bran, tvrdi da je cena "naduvana" i kaže da bi on dao najviše 15 miliona. Sračunati habzburgovci, koji su po zakonu obavezni da prvo ponude državi zamak na otkup, odlučuju se da ga ponude opštini Bran, odnosno brašovskoj regiji. Ova je, navodno, veoma zainteresovana za takav privlačan turistički objekat, ali nema toliko para. Traže se i nalaze neke računice. Brašovsko okružno veće pronalazi neku austrijsku banku od koje će uzeti kredit i kupiti zamak u rate, u stvari pod lizing. Daće na na početku tri miliona evra, a da kasnije rate isplaćuje kompanija koja na sebe preuzme poslovanje sa "turističkom mekom Bran". Ovdašnji mediji su već saopštili da se javila jedna stručna australijska kompanija.
Ovih se dana oko Brana zamotava pravo vrzino kolo. Štampa je puna napisa o tome "kako je rumunska država proćerdala Drakulin zamak". "Od sada pa dugo vreme nadalje ostaje priča sa porukom reprezentativnom za rumunsku tranziciju" – piše uticajni "Gandul".
Konsultantska firma "SK Solon konsult" sračunala je da ako se profesionalno upravlja, zamak može lako da donosi godišnji profit od pet miliona evra".
Milan Petrović
[objavljeno: 15.01.2007.]
.jpg)
