Izvor: Politika, 11.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugo ćutanje Kvantovih
Zakasnela katarza: jedna od poslednjih industrijskih dinastija (većinski akcionari u BMW-u) koja se suočava sa svojom "nacističkom pričom"
Red je došao i na Kvantove. Dugo potiskivana, i prećutkivana, prošlost je progovorila: Kvantovi se kao jedna od poslednjih nemačkih industrijskih dinastija suočavaju sa onim što je poodavno već zapljusnulo Krupove, Tisenove, Dajmler-Benc, Folksvagen, Dojče banku – sa svojom "nacističkom pričom".
Nemačka javna televizija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je nedavno, u poznom terminu, pola sata pre pola noći, i gotovo bez ikakve najave, prikazala dokumentarni film o mračnom periodu zvučne porodične imperije, od dolaska nacista na vlast do kraja Drugog svetskog rata.
Tajnovitost koja je pratila premijeru ovog filma, nastalog kao plod petogodišnjeg istraživanja jednog televizijskog tima, bila je motivisana očigledno strahom da porodica milijardera – Kvantovi raspolažu, pored ostalog, sa blizu pedeset odsto akcija u BMW-u – ne iskoristi svoju moć i, makar privremeno, spreči njegovo prikazivanje.
Kad su televizijski kritičari sutradan grunuli s pohvalama filmu, tema je eksplozivno uletela u javnost. Kvantovima nije ostalo ništa drugo nego da, posle grozničavog porodičnog većanja, o čemu su posvedočili njihovi prijatelji, prekinu dugo ćutanje i pokušaju da, koliko je to moguće, umanje štetu: saopštili su da će finansirati jedno nepristrasno istorijsko istraživanje o delu prošlosti koji je prećutkivan u hronikama porodičnog koncerna i staviti javnosti na uvid njegove rezultate.
U televizijskom filmu, čija repriza je najavljena (tek) za kraj novembra, progovorili su preživeli logoraši koji su, kao prinudni radnici, prošli torturu u fabrikama Gintera Kvanta, osnivača moćne dinastije, čime su skrenuli pažnju na hiljade nesrećnika koji su, svojom mukom, i životom, platili njen uspon. O tome se, kad su u pitanju Kvantovi, samo šuškalo.
Vojnički raspeti na mnogim frontovima, nacisti su zahuktalu ratnu industriju "hranili" i održavali uz pomoć ratnih zarobljenika i logoraša. Besplatna radna snaga je vlasnicima velikih firmi donosila enormne profite i vrtoglavo uvećavala moć njihovih imperija. O tome je počelo javno, i ozbiljnije, da se govori tek devedesetih, kada su se i danas najzvučnije nemačke firme suočile sa lavinom tužbi, najpre iz Amerike, preživelih nesrećnika koji su zahtevali obeštećenje.
Nemačke vlasti su shvatile da bi vrag mogao da odnese šalu, pa su izvršile snažan pritisak na moćne koncerne da se formira fond iz kojeg bi se prinudnim radnicima isplatile makar simbolične naknade. Stvorena je tako, u vreme vladavine Gerharda Šredera, fondacija "Sećanje, odgovornost, budućnost" koja je raspolagala sa deset milijardi evra: pola svote uplatile su firme, a pola je izdvojila država. Iz tog fonda obeštećeno je 484.000 Poljaka, 471.000 Ukrajinaca, 256.000 Rusa, 159.000 Jevreja, 129.000 Belorusa i 166.000 "ostalih", među kojima se našao i jedan broj naših ljudi.
Prinudni radnici i logoraši koji su bili angažovani u firmama Gintera Kvanta (jedan koncentracioni logor nalazio se u njegovom fabričkom krugu u Hanoveru) prolazili su kroz posebnu torturu i pakao u njegovoj fabrici baterija Afa (iz nje je kasnije nastala Varta), radeći bez zaštitne opreme sa teškim i otrovnim metalima. Ta fabrika je nacistima bila dragocena: proizvodila je specijalne baterije za podmornice i famozne rakete "fau 2".
Ginter Kvant (1881–1954), inače, obogatio se u vreme Prvog svetskog rata praveći – uniforme. Kupovao je potom razne fabrike. Novi uzlet krenuo je s dolaskom nacista na vlast. Postao je njihov veliki donator i, ubrzo, član partije. Revanširali su mu se sve većim narudžbinama: municija, puške, specijalne baterije...
Kvantova prva žena Magda Ričel, s kojom se razveo 1929, udala se dve godine kasnije za nacističkog ministra propagande Jozefa Gebelsa. Kumovao im je – firer.
Ginterov sin Herbert Kvant pročuo se kad je 1960. otkupio veliki paket akcija u BMW-u i tako "spasao" bavarski automobilski koncern da ga ne preuzme Dajmler-Benc. "Spasioca" tada niko nije pitao otkud mu toliki novac.
Njegov otac se, inače, posle rata provukao bez kazne: okupacione vlasti su ga označile kao sledbenika nacista, ali ne i kao ratnog zločinca. Jedan od tužilaca na čuvenom Nirnberškom procesu, suočen sa argumentima koje je otkrio spomenuti televizijski dokumentarac, bio je, kako piše hamburški "Špigl", kategoričan: da se u ono vreme za to znalo, Kvant bi sigurno prošao kao njegovi kompanjoni i ratni zločinci Flik i Krup...
Miroslav Stojanović
--------------------------------------------------------------------------
Kačinjski odlikovao spasioce Jevreja u Drugom svetskom ratu
Varšava – Poljski predsednik Leh Kačinjski odlikovao je juče 53 ljudi, dvoje posthumno, koji su u vreme Drugog svetskog rata pomagali i spasavali Jevreje u Poljskoj.
Među posthumno odlikovanima je i nekadašnji oficir Vermahta Vilhelm Hozenfeld, čijom zaslugom je u jevrejskom getu u Varšavi preživeo rat jevrejski pijanista i kompozitor Vladislav Špilman.
Na osnovu Špilmanove knjige američki režiser poljskog porekla Roman Polanski snimio je film "Pijanista" koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu 2002. godine.
Posmrtno je za spas Jevreja pred nacističkim pogromima i likvidacijom odlikovan i predratni japanski konzul u Grodnu Sugihara Čiune. "Hrabrost ljudi koji su u Poljskoj spasavali Jevreje bila je ravna junaštvu najodvažnijih vojnika. U vreme nacističke vlasti u Poljskoj je za pomoć Jevrejima pretila smrtna kazna i to ne samo onom koji je pomagao već i celoj njegovoj porodici", podsetio je Kačinjski.
Predsednik Poljske je naglasio da postoji još takvih junaka čija imena danas ni ne znamo.
Izraelski institut i memorijalni kompleks žrtava holokausta Jad Vašem odlikovao je do sada 21.000 ljudi iz celog sveta titulom "Pravedni među narodima".
To visoko izraelsko priznanje namenjeno je ljudima nejevrejskog porekla koji su tokom holokausta pomagali jevrejski narod.
Poljaci se nadaju da bi ove godine Nobelovu nagradu za mir mogla konačno da dobija Poljakinja Irena Sendler, koja je kao socijalna radnica uspela da spasi 2.500 dece iz jevrejskog geta u Varšavi.
Češki đaci i studenti uputili su Nobelovom komitetu pismo sa skoro 33.000 potpisa i zahtevom da se to prestižno priznanje dodeli Britancu Nikolasu Vintonu koji je 1939. godine organizovao prevoz za 669 jevrejske dece iz Čehoslovačke u privremeni smeštaj u britanskim porodicama.
Većina "Vintonove dece" posle rata u domovini nije našla nikog, jer su njihove porodice mahom stradale u nacističkim koncentracionim logorima.
Tanjug
[objavljeno: 11.10.2007.]
.jpg)
