Izvor: Politika, 26.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duel u SAD oko rata
Većina u parlamentu traži povlačenje trupa iz Iraka, a Buš preti stavljanjem veta na ozakonjenje takvog zahteva
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. aprila – Šef Bele kuće Džordž Buš i dalje tvrdi da je ratom u Iraku učinio Ameriku bezbednijom, ali se ispostavlja da mu je to vojevanje rasplamsalo – političke sukobe na domaćem terenu. Većina u parlamentu, kao i među anketiranim građanima, poručuje da mu je strateški kurs pogrešan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da treba da ga se odrekne i da poteze vlasti uskladi sa dosad "zanemarenim realnostima".
Izvršna i zakonodavna vlast našle su se danas, praktično, na "ratnoj nozi". Kongres traži povlačenje trupa iz Iraka, a predsednik preti da će staviti veto na zakon kojim bi se tako nešto propisalo. "Rat u Iraku smo izgubili" – izjava je vođe senatske većine Harija Rida, koja je "dolila ulje na vatru". Usledila je, od ranije poznata, diferencijacija po "patriotskoj liniji".
U senatorovom iskazu "najviše zabrinjava izraženi defetizam" – reagovao je potpredsednik Ričard Čejni, jedan od glavnih projektanata pohoda na Irak. Ujedno je zakon koji predviđa povlačenje trupa okarakterisao kao "garantovanje poraza".
Rid je na to žestoko uzvratio: "Predsednik je poslao svog napadačkog psa, zvanog Čejni, koji je jurno ne samo na mene nego i na sve članove Demokratske partije u parlamentu". Dodao je da je Buš "u stanju poricanja" činjenica o ratu i njegovo ponašanje uporedio s nalogom svojevremenog predsednika Lindona Džonsona da pojačanjem operacija u Vijetnamu "spase svoju političku zaostavštinu" a da je "to samo dovelo po povećanja američkih gubitaka".
Predsednik smatra, međutim, da opozicioni predlozi "prepuštaju Irak u ruke neprijateljima". "Umesto da prave zakon koji bih ja mogao da potpišem, lideri demokrata su izabrali da prave političku proklamaciju" – tvrdi Buš uz napomenu da "oni na to imaju pravo, ali da je to greška i prema našim trupama i prema našoj zemlji". "Predsednik ne želi da se suoči sa stvarnošću" – prokomentarisala je Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma, koju su republikanci optužili da je nedavnom posetom "otpadničkoj" Siriji, pokušala da uspostavi "paralelnu diplomatiju".
Polemika danas ulazi u "ključnu fazu", u kojoj parlament treba da se izjasni o predlogu demokrata da se dodatno finansiranje rata, u iznosu od 124 milijarde dolara, uslovi postavljanjem rokova za povlačenje trupa iz Iraka. Po tom nacrtu, povlačenje bi trebalo da počne do 1. oktobra – ako vlada u Bagdadu pokaže rezultate u ostvarivanju ovdašnjih zahteva za suzbijanje sektaškog nasilja, razoružavanje neregularnih milicija, preraspodelu prihoda od nafte... A ako u tome i dalje omanjuje – američke snage bi počele da se povlače već 1. jula. Glavnina trupa bi se, po nacrtu, vratila kući do 1. aprila sledeće godine.
Ako to bude izglasano – sledi predsednikov veto, čime počinje novi čin odmeravanja snaga izvršne i zakonodavne vlasti. Malo je verovatno, naime, da će demokrate moći da zadobiju dvotrećinsku većinu u oba doma Kongresa, neophodnu za obesnaživanje veta šefa države. Ujedno, ni vrhovni komandant neće uspeti da dobije potrebna sredstva za nastavak vojnih operacija, jer se s tim, bez ispunjavanja pomenutih uslova, ne slaže većina kongresmena, nadležnih za izglasavanje ratnog budžeta.
U pat-poziciji slede, računa se, pregovori dve strane. Zasad je teško otkriti gde se ovde kriju mogućnosti za kompromis, kad predsednik šalje vojna pojačanja dok kongresmeni traže povlačenje trupa.
Ovdašnji dueli dodatno potresaju i rukovodstvo u Bagdadu. Buš i šef Pentagona Robert Gejts su tamošnjem premijeru Malikiju "oštro rekli" da bi "dalje izostajanje očekivanih rezultata" moglo da "podrije napore vašingtonske administracije da i dalje kupuje vreme za njega" – preneo je "Njujork tajms" izjavu novog američkog ambasadora u Iraku Rajana Krokera.
Do zaoštravanja političke scene dolazi u vreme kad se na frontu nižu događaji koji je dodatno uzdrmavaju. Među njima je i prekjučerašnja pogibija devet i ranjavanje 20 američkih vojnika u samoubilačkom atentatu kod Bakube. Time je, sa dosadašnjih 85 žrtava, april postao najsmrtonosniji ovogodišnji mesec po Amerikance u Iraku...
M. Pantelić
[objavljeno: 26.04.2007.]
