Izvor: Politika, 09.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duel na visokom nivou
Pristup koji šef Studijske grupe Džejms Bejker nudi prema Iraku i celom Bliskom istoku, odudara od kursa šefovice diplomatije Kondolize Rajs
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 8. decembra – Među američkim zvaničnicima još nema saglasnosti o neophodnim ispravkama pristupa sve haotičnijem Iraku. Dvostranačka Studijska grupa je iskritikovala dosadašnji kurs i predložila niz strateških promena, koje su - dodatno zaoštrile funkcionerske megdane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko ratne politike Vašingtona.
Na kongresnoj raspravi o tim ekspertskim ponudama, suprotstavljene stavove izneli su i favorizovani, još neozvaničeni, pretendenti za budućeg predsednika SAD. Republikanski senator Džon Mekejn je predloge ocenio kao "recept za naš poraz u Iraku", dok je njegova demokratska koleginica i rivalka Hilari Klinton poručila da "posle izveštaja Studijske grupe, Bela kuća treba da se pokaže kao – rezultatska grupa", to jest da se uskladi s preporukama za promenu politike.
Najkarakterističnijim se, međutim, čini posredni duel bivšeg i sadašnjeg šefa Stejt departmenta – Džejmsa Bejkera (76), koji je i jedan od dvojice vođa Studijske grupe, i Kondolize Rajs (52). Oboje su članovi vladajuće Republikanske partije, i oboje su do vodećih mesta u diplomatiji došli u mandatima Bušovih – on kod oca sadašnjeg predsednika, a ona kod sina bivšeg predsednika – ali se ispostavlja da su im pristupi za rešavanje najvećeg spoljnog izazova međusobno udaljeniji od njihove razlike u godinama.
Bejker i Rajsova imaju vrlo različite poglede na svet i na pravce spoljne politike – ocenjuje danas "Njujork tajms". On je, uz ostalo, glavni inicijator studijskog predloga da se uspostavi dijalog sa sadašnjim američkim "neprijateljima" Iranom i Sirijom sa ciljem da se ubede da doprinesu rešavanju iračke krize, kao i da se pojačaju akcije za uspostavljanje mira između Izraela i Palestinaca. Ona pak nastupa sa zahtevima da se pojača "izolacija" Irana i Sirije kako bi odustali od "subverzivnog" delovanja po Bliskom istoku, od Libana do Iraka, kao i da će se potiskivanjem njihovog uticaja, povećati šanse za sređivanje izraelsko-palestinskih odnosa.
Rajsova, naravno, sprovodi direktive šefa Bele kuće, među kojima je i ambiciozni plan za demokratizaciju koja bi se iz Iraka proširila na ceo Bliski istok. Bejkerova grupa je, međutim, ignorisala takvu zamisao a on lično je izjavio da bi se obradovao kad bi u Iraku postojalo "nekoliko dobrih nacionalista" koji bi sprečili preteći raspad te zemlje.
Među njima, kao iskusnim diplomatama, nema javne polemike. Bejker kritikuje kurs, ali ne pominje poimenično Rajsovu dok ona zasad ne odgovara na njegove pridike. U tom, ipak evidentnom, strateškom duelu na visokom nivou, nije lako ni trećima, pa ni predsedniku Džordžu Bušu mlađem. Analitičar njujorškog lista sluti da Bejker iznosi i stavove Džordža Buša starijeg, ali nema potvrde za takvu tezu koja bi označila i raskol unutar predsedničke porodice.
Ključna razlika između Bejkera – koji je bio šef diplomatije januara 1989. do avgusta 1992, dakle i u vreme "Pustinjske oluje" protiv iračke invazije Kuvajta – i sadašnje diplomatije leži u činjenici da on prvenstvo daje strpljivim pregovorima. Tako bar smatra bivši bliskoistočni posrednik Denis Ros koji za Bušov tim kaže da "svet deli na prijatelje i neprijatelje, pri čemu neprijatelje tretira kao nepopravljive slučajeve". Sadašnji Vašington, dodaje Ros u "Tajmsu", forsira "promenu režima", dok je Bejker s Bušovim ocem pokušavao da "promeni ponašanje režima".
Iako Bliskim istokom uglavnom vladaju "autoritarni i lideri koji nalaze načina da praktično budu nesmenjivi" dosad je na njemu, utisak je, ipak bilo više promena vlasti nego promena ponašanja režima. Tamošnja kriza sada je veća nego zadugo ranije, što je neuspeh i ovdašnje spoljne politike koja je na Bliskom istoku već isprobala ne samo recepte Bejkera i Rajsove, nego i niz drugih – pre i između mandata oca i sina Buša.
M. Pantelić
[objavljeno: 09.12.2006.]
.jpg)
